На данашњи дан, 12. јануар

12.01.2022. 07:06
0
ИЗВОР: Срна

Данас је сриједа, 12. јануар, 12. дан 2022. До краја године има 353 дана.

812. - Изасланици ромејског /византијског/ цара Михаила Првог Рангабе са франачким царем Карлом Великим у Ахену склопили мир послије више од деценије рата Ромеје и Франачког царства. Један од узрока рата било је Карлово крунисање 800. године у Риму за светог римског цара, што је титула на коју је право полагао Константинопољ. Мир је за Јужне Словене био фаталан - њихове земље подијељене су граничном линијом између два царства.

1628. - Рођен француски писац Шарл Перо, аутор чувене збирке бајки "Вилинске приче", из које су и дјеци широм свијета познате бајке "Мачак у чизмама", "Црвенкапа", "Плавобради", "Успавана лепотица". Остала дјела: "Вијек Луја Великог", "Поређења старих и модерних".

1773. - У Чарлстону, у Јужној Каролини, основан први музеј у САД.

1829. - Умро њемачки писац Фридрих фон Шлегел, најзначајнији теоретичар њемачког романтизма и један од првих европских модерниста. Са братом Аугустом Вилхелмом Шлегелом уређивао је главни романтичарски часопис "Анетеум". Осим радова о античкој књижевности, есеја, пјесама и приповиједака, писао је афоризме. Дјела: роман "Луцинда", "Историја старе и нове књижевности" /један од првих прегледа на цјелокупну свјетску литературу/.

1852. - Рођен француски маршал Жозеф Жак Сезер Жофр, творац ратног плана Француске у Првом свјетском рату и побједник одсудне битке на Марни 1914. Крајем 1916. смијењен је с положаја главнокомандујућег француских армија због неуспјеха у операцијама 1915. и 1916. године.

1876. - Рођен амерички писац Џон Грифит, познат као Џек Лондон, један од најчитанијих у првој половини 20. вијека. Бавио се различитим занимањима: од разносача новина до копача злата и ратног дописника из руско-јапанског рата. Напоран рад, новчане недаће и алкохол произвели су нервно растројство и самоубиство у 40. години. Написао је око 50 приповиједака и романа. Дјела: "Зов дивљине", "Бијели очњак", "Гвоздена пета" /пророчка визија фашизма/, "Мартин Идн", "Људи са понора", "Злато", "Краљ алкохол", "Џери острвљанин", "Морски вук", "Мјесечева долина", "Приче с јужних мора".

1876. - Рођен италијански композитор њемачког поријекла Ермано Волф - Ферари, обновитељ италијанске комичне опере, који је компоновао углавном према комедијама италијанског писца Карла Голдонија. Компоновао је и инструменталне композиције и кантате. Дјела: опере "Четири грубијана", "Радознале жене", "Школа за очеве", "Сузанина тајна".

1878. - Рођен мађарски писац Ференц Молнар, творац публицистичког стила у мађарској литератури, који је романом "Јунаци Павлове улице" створио класично дјело омладинске књижевности. У позоришним комадима исказао је изузетну технику и духовитост. Остала дјела: драме и комедије "Лилиом", "Вук", "Гардист", "Црвени млин", "Чудо међу брдима", "Лабуд", "Олимпија", "Игра у дворцу".

1893. - Рођен њемачки ратни злочинац Херман Вилхелм Геринг, рајхсмаршал Трећег рајха и оснивач злогласне нацистичке тајне политичке полиције Гестапо. Као министар ваздухопловства наређивао је бомбардовање незаштићених градова и масовно убијање цивила у Другом свјетском рату. Послије смртне пресуде коју му је због ратних злочина изрекао Међународни суд у Нирнбергу, уочи њеног извршења у октобру 1946. одузео себи живот испивши отров.

1899. - Рођен швајцарски биохемичар Паул Херман Милер, добитник Нобелове награде за медицину 1948, који је открио инсектицид ДДТ.

1932. - Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД.

1942. - Италијански гувернер окупиране Црне Горе у Другом свјетском рату генерал Пирцио Бироли наредио да се за једног убијеног или рањеног официра стријеља 50, а за подофицира или војника 10 цивила.

1964. - Збацивањем султана у Занзибару - мјесец дана пошто је та острвска афричка држава у Индијском океану постала независна - окончан устанак и проглашена република с предсједником Абеидом Карумеом. Занзибар се четири мјесеца касније ујединио с Тангањиком у Танзанију.

1976. - Умрла енглеска књижевница Агата Кристи, аутор многих детективских романа. Дјела: "Убиство Роџера Ајкрофта", "Леш у саркофагу", "Убиство у `Оријент-експресу`", "Десет малих црнаца", "Вашар злочина", "Никотин", "Тајна замка `Чимниз`", "Тајна седам бројчаника", "Отворених карата", "Убиство у Месопотамији".

1990. - Румунски предсједник Јон Илијеску саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона.

1991. - Конгрес САД одобрио предсједнику Џорџу Бушу да војном силом избаци ирачку армију из Кувајта.

1992. - Влада Алжира дан послије оставке шефа државе Бенџедида Шадлија одгодила другу рунду парламентарних избора, образложивши то "немогућношћу настављања изборног процеса". На изборима је водио исламски Фронт националног спаса, а исламисти су убрзо одговорили терористичким нападима.

1993. - На мировним преговорима у Женеви предсједник Републике Српске Радован Караџић прихватио уставне принципе предвиђене Венс-Овеновим мировним планом.

1995. - Савјет безбједности УН за још сто дана продужио дјелимичну суспензију санкција Савезној Републици Југославији.

1996. - Прве руске јединице у саставу Ајфора стигле у БиХ, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља послије Другог свјетског рата.

1998. - Канађанка Луиз Фрешет именована за замјеника генералног секретара УН, на функцију која до тада није постојала у свјетској организацији.

1998. - Њемачка пристала да установи фонд од 200 милиона марака ради обештећења око 18.000 Јевреја из источноевропских земаља, који су претрпјели мучење нациста у Другом свјетском рату.

2000. - Турска влада сагласила се да одгоди смртну казну вјешањем вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану.

2000. - Велика Британија хомосексуалцима дозволила службу у оружаним снагама.

2006. - Најмање 345 ходочасника изгубило живот у стампеду до кога је дошло посљедњег дана хаџилука у Меки током ритуалног каменовања.

2008. - У хеликоптерској несрећи у Македонији погинули војници који су се враћали из мисије у БиХ.

2008. - Умро академик Анхел Гонзалес /83/, шпански пјесник, борац против Франкове диктатуре.

2010. - У разорном земљотресу који је погодио Хаити погинуло више од 200.000 људи, око 300.000 повријеђено, а преко милион људи остало је без кућа.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 16. април На данашњи дан, 16. април
На данашњи дан, 15. април На данашњи дан, 15. април
На данашњи дан, 14. април На данашњи дан, 14. април
Најчитаније
  • Петогодишњак се угушио чепом од сока
    20h 2m
    0
  • Упозорење метеоролога за вечерас и сутра
    19h 15m
    0
  • Након свађе суграђанину пуцао у главу
    2h 5m
    0
  • Априлска пензија 30. априла
    21h 23m
    3
  • Никола Голијанин освојио Отворено првенство у тенису
    23h 36m
    1