1204. - Умро јеврејски филозоф, љекар, математичар и астроном Мојсије Мајмонид, сљедбеник Аристотелов, највећи јеврејски филозоф Средњег вијека. У најважнијем филозофском дјелу - "Водич љубави" покушао је да заснује религију на рационалним основама, што је изазвало жестоку осуду ортодоксних присталица јудаизма. Написао је више астрономских и математичких расправа и 18 медицинских трактата са теоријама знатно испред времена у којем је живио.

1553. - Рођен француски краљ Анри Четврти /Наварски/, први монарх из династије Бурбона, претходно вођа хугенота у вјерском рату са римокатолицима. Током владавине од 1589. до смрти 1610. вратио је Француској унутрашњи мир "Нантским едиктом" о вјерској толеранцији 1598, учврстио је економски и политички и ојачао краљевску власт.

1570. - Данска признала независност Шведске.

1642. - Холандски морепловац Абел Тасман открио земљу којој је дао име холандске провинције Нови Зеланд, али се због страха од домородаца Маора није искрцао. Заслуге за откриће Новог Зеланда припадају и енглеском морепловцу Џејмсу Куку, који се 1769. искрцао на једно од новозеландских острва.

1780. - Рођен руски дипломата Карл Роберт Васиљевич Неселроде, министар иностраних послова Русије од 1822. до 1856, који је проводио реакционарну политику Свете алијансе, основане послије Бечког конгреса 1815. Јачао је руски утицај на Балкану и у спољној политици је снажно подржавао реакционарног аустријског канцелара Клеменса Метерниха.

1784. - Умро енглески писац и лексикограф Семјуел Џонсон, чији је "Рјечник енглеског језика" из 1755. више од једног вијека важио као најауторитативнији на енглеском говорном подручју. Захваљујући књизи његовог пријатеља Џејмса Босвела "Живот др Џонсона", најбољој биографији на енглеском језику, постао је познат барем колико и по сопственим дјелима. Остала дјела: поема "Таштина људских жеља", трагедија "Ирена", критичарско дјело "Животи пјесника".

1797. - Рођен њемачки писац јеврејског поријекла Хајнрих Хајне, један од највећих пјесника 19. вијека, чија је поезија суптилног лиризма, искрених емоција и осјећајности пригушених иронијом, врхунско достигнуће романтизма. Послије студија права у Гетингену и путовања по Европи, због сукоба с реакционарним снагама, напустио је Њемачку и отишао у Париз. Ту се спријатељио с Карлом Марксом и написао чувену пјесму "Ткачи" и поему "Њемачка, зимска бајка", у којој је досегао врхунац сатиричне лирике. Претходно је "Књигом пјесама" 1827. унио у њемачку лирику потпуно нов тон, што је учинио и у њемачкој прози дјелом "Слике с путовања". У Паризу је дјеловао као духовни посредник између Нијемаца и Француза: у прозној збирци "Салон" обавјештавао је Нијемце о духовним приликама у Француској, а за француске читаоце је написао дјела "О историји новије лијепе књижевности у Њемачкој" и "Прилог историји религије и филозофије у Њемачкој". Остала дјела: збирке "Нове пјесме", "Романсеро", спјев "Ата Трол".

1808. - Мадрид капитулирао пред француским царем Наполеоном Првим.

1816. - Рођен њемачки индустријалац и проналазач Ернст Вернер фон Сименс, који је с тројицом браће основао гигантску компанију "Сименс". Пронашао је 1846. телеграф са казаљком, 1866. динамо машину, а 1879. електрични трамвај.

1862. - У бици код Фредериксбурга у Америчком грађанском рату јужњачки генерал Роберт Ли са 80.000 војника потукао сјеверњачког генерала Амброуза Бернсајда, који је имао под командом скоро двоструко више војника - 150.000. Берсајд је током тешких борби дуж ријеке Масапонакс изгубио око 14.000 људи.

1877. - Српски краљ Милан Обреновић одазвао се позиву Русије која је заратила с Отоманским царством и Србија је објавила други рат исламској царевини иако се још није опоравила од пораза у првом. Српска војска је убрзо потукла Турке и ослободила јужне српске градове Ниш, Белу Паланку, Пирот, Куршумлију, Прокупље и Врање. Крајем јануара 1878. рат је завршен миром Русије и Отоманског царства у Сан Стефану на штету Србије, али су одредбе тог мира измијењене на Берлинском конгресу касније исте године. Србија и Црна Гора су признате као независне државе, а Србији је признато територијално проширење. Аусто-Угарска је добила мандат да окупира Босну и Херцеговину.

1937. - Јапанске трупе окупирале кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица звјерски побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће је ушло у историју под називом "силовање Нанкинга".

1939. - У првој великој поморској бици у Другом свјетском рату британске крстарице "Ексетер", "Ајакс" и "Ахил" код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле њемачки бојни брод "Адмирал Граф фон Шпе", који је током гусарског крстарења у јужном Атлантику и Индијском океану претходно потопио девет трговачких бродова.

1943. - Совјетска влада у Другом свјетском рату, поводом одлука Другог засједања Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије, саопштила да одлуке АВНОЈ-а "помажу даљој успјешној борби народа Југославије против хитлеровске Њемачке".

1944. - Јапански авион напуњен експлозивом, којим је управљао пилот-самоубица /камиказа/, у Другом свјетском рату ударио у америчку крстарицу "Нешвил" и усмртио 133 члана посаде.

1967. - Седам мјесеци послије успостављања војне диктатуре у Грчкој војна влада је изршила контраудар и краљ Константин приморан да с породицом побјегне у Рим. Краљ је претходно у поруци нацији затражио подршку у "обнављању демократије и слободе", али су њему лојалне јединице биле неповезане и изоловане, а војна хунта унапријед обавијештена о контраудару.

1981. - Предсједник Пољске Војћех Јарузелски завео ванредно стање у земљи, чиме је забрањена даља активност независног синдиката "Солидарност", који се залагао за корјените реформе, али и спријечена могућност војне интервенције споља.

1982. - У земљотресу у Сјеверном Јемену, у провинцији Дамар, стотињак километара југоисточно од главног града Сане, погинуло око 3.000 људи.

1988. - У Конгу потписан протокол Анголе, Кубе и Јужне Африке посредовањем СССР-а и САД, којим је обезбијеђен пут ка независности Намибије и крају грађанског рата у Анголи, започетог 1975.

1990. - Предсједник Афричког националног конгреса Оливер Тамбо дошао у Јужну Африку, први пут послије 30 година избјеглиштва.

1991. - Бивше совјетске републике Казахстан, Киргизија, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан одлучиле да се прикључе Заједници Независних Држава.

1994. - Предсједник Намибије Сам Нујома и његова владајућа партија проглашени побједницима првих избора послије стицања независности те афричке државе.

1995. - Европски парламент примио Турску у европску Царинску унију упркос крупним замјеркама Анкари због масовног кршења људских права.

1995. - Румунски путнички авион срушио се послије полијетања с аеродрома у Верони, у сјеверној Италији, а несрећу није преживио нико од 49 људи у летјелици.

2001. - Амерички предсједник Џорџ Буш саопштио да се САД повлаче из споразума о антибалистичким пројектилима /АБМ/ из 1972. године да би наставиле са развојем свога антиракетног програма.

2004. - Представници 13 подунавских земаља на министарском састанку у Бечу потписали "Дунавску декларацију", којом су се обавезали на бољу сарадњу ради успостављања одрживог управљања водним ресурсима слива Дунава.

2007. - Лидери 27 чланица ЕУ потписали у Лисабону споразум о реформи институција Уније.