Данас је уторак, 13. јун, 164. дан 2022. До краја године има 201 дан.
323. п.н.е. - Умро грчки краљ Александар Трећи, назван Александар Велики, највећи војсковођа античког свијета, творац најпространије империје у дотадашњој историји човјечанства. У младости је био ученик Аристотелов. У пријестоницу грчке државе Македоније Пелу довео га је његов отац краљ Филип Други Македонски, а на пријесто је дошао у 20. години живота кад је 336. прије нове ере убијен Филип Други. Довршио је покоравање грчких држава и 334. прије нове ере је са 30.000 пјешака и 5.000 коњаника повео рат против Персијанаца. Убрзо је освојио Малу Азију, Сирију, Египат и Персију и стигао до ријеке Инд. За пријестоницу царства је прогласио Вавилон, у којем је по повратку из Индије изненада умро у 33. години живота, што га је спријечило да предузме намјеравани поход на Запад. Био је изузетно храбар, а у борби је примјењивао методичну и уништавајућу стратегију. Користио је садејство коњице и пјешадије и први је у историји ратне вјештине увео систематски рад штаба. Његова војничка генијалност се заснивала и на широкој култури, по чему је био супериоран над владарима чије је државе покорио. Стога није био само освајач већ и носилац ширења хеленске културе.
1381. - Под вођством Вота Тајлера у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембришир почео сељачки устанак против феудалаца, изазван високим порезима. Већ првог дана устанка сељаци су, уз помоћ лондонске сиротиње, ушли у Лондон и опсјели зграду парламента, али је Тајлер убијен већ трећег дана устанка. Оставши без вође, устаници су напустили Лондон и буна је крваво угушена.
1811. - Рођен руски књижевни критичар и филозоф Висарион Григорјевич Бјелински, оснивач руске реалистичке естетике. Формулисао је теоријску основу новог правца у руској књижевности названог "натурална школа". Настојећи да критици створи филозофску основу, проучавао је њемачку филозофију. Књижевност је посматрао као друштвену појаву и разлику између ње и науке видио је у томе што пјесник "мисли у сликама" и, за зазлику од научника, "не доказује истину, већ је показује". Жестоко се борио против вулгарносоциолошког приступа и формулисао је социолошки акцентоване естетичке критеријуме на којима су изградили учење Николај Александрович Доброљубов и Николај Гаврилович Чернишевски. Писао је о Љермонтову и Гогољу, а његово "Писмо Гогољу" образац је прецизности и оштрине критичке мисли. Дјела: "О руској повијести и о повијестима Гогоља", "Књижевне маштарије", "Јунак наших дана", "Пјесме М. Љермонтова", "Диоба поезије на родове и видове", "Ријеч о критици", "Путовања Чичикова или `Мртве душе`", "И. А. Крилов", "Дјела Александра Пушкина".
1839. - Српски кнез Милош Обреновић абдицирао у корист сина Михаила и напустио Србију, у коју се вратио 1859. и поново преузео пријесто послије одлуке Светоандрејске скупштине 1858. да збаци кнеза Александра Карађорђевића.
1865. - Рођен ирски писац Вилијам Батлер Јејтс, добитник Нобелове награде за књижевност 1923. године. Његова лирика космополитска, с ослонцем на хеленску и ромејску /византијска/ симболику, али и дубоко везана за ирско тло и келтску традицију. У младости је био активни учесник ирског националноослободилачког покрета, инспиратор "келтског препорода" и ирске културне идеологије. У пјесничком развоју је прошао кроз више фаза /симболистичку, неоромантичарску/, да би поткрај Првог свјетског рата достигао зрелост правог мајстора, једног од највећих у цјелокупној књижевности на енглеском језику. Успио је да споји сирову снагу са високим интелектуалним рефлексијама, традиционалност и непосредну дневну ангажованост, па је и сада узор многим пјесницима. Писао је и позоришне комаде у стиховима и прози, с темама из келтске митологије. Дјела: поезија "Оисинова лутања", "Вјетар у трци", "Острвце на језеру Инисфри", "Торањ", драме "Грофица Кетлин", "Суђена земља", "Мачка и мјесец", есеји "Келтски сутон", "Идеје добра и зла", "Сањарења о дјетињству и младости", "Аутобиографија".
1876. - Српско учено друштво за прву жену академика изабарало сликарку Катарину Ивановић.
1897. - Рођен фински тркач Паво Нурми, који је на дугим стазама освојио девет златних медаља на Олимпијским играма 1920. и 1924. и 1928. Свјетске рекорде је обарао 29 пута.
1899. - Рођен мексички композитор и диригент индијског поријекла Карлос Чавес, оснивач Симфонијског оркестра Мексика. Истраживао је мексички музички фолклор, којим се инспирисао у компоновању. Био је доминантна музичка фигура 20. вијека у Мексику, директор Конзерваторијума и шеф Државног умјетничког одјељења. Дјeла: симфоније "Симфонија пролетарија", "Симфонија Индиа", балети, камерна музика, клавирске композиције.
1900. - У Кини почео "Боксерски устанак" - побуна сељака и градске сиротиње против страних империјалиста и домаћих тлачитеља. Устанак су у септембру 1901. угушиле европске силе - Јапан и САД.
1917. - Нијемци у Првом свјетском рату усмртили 162 становника Лондона, у првом масовном бомбардовању британске пријестонице из ваздуха, у којем је учествовало 14 авиона типа "гота".
1943. - У бици на Сутјесци у Другом свјетском рату у јуришу на њемачке бункере погинуо командант Треће дивизије и члан Врховног Штаба Народноослободилачке војске Југославије Сава Ковачевић, чија је храброст још за живота прерасла у легенду. Између два свјетска рата је као комуниста више пута осуђиван. Један је од организатора устанака у Црној Гори 1941. а као командант Никшићког одреда, Пете Црногорске бригаде, Оперативног штаба за Херцеговину, најзад Треће дивизије - у свим борбама се истицао изузетном личном храброшћу. Народним херојем је проглашен 23 дана послије погибије.
1943. - Рођен енглески филмски глумац Малколм Мекдауел, који је најчешће тумачио арогантне, асоцијалне и неморалне ликове. Филмови: "Ако", "Паклена поморница", "Шуњајући мјесец", "Срећни човјек", "Ројал флеш", "Калигула", "Болница Британија", "Људи мачке", "Плави гром", "Полуди" и "Гулаг".
1944. - Нијемци у Другом свјетском рату почели да бомбардују јужну Енглеску, посебно Лондон, дуго припреманим тајним оружјем - ракетама "фау-1". До марта 1945. је испаљено око 8.000 ракета "фау-1" и око 4.000 "фау-2", од којих је погинуло најмање 5.500 британских цивила, око 2.700 током прве три седмице бомбардовања.
1956. - Посљедњи британски војници напустили базу на Сеуцком каналу, којим је Велика Британија управљала 74 године, а управу над Каналом преузео је Египат.
1973. - У Паризу САД, Сјеверни Вијетнам, Јужни Вијетнам и ослободилачки покрет Вијетконг потписали споразум о прекиду ватре.
1982. - Умро краљ Саудијске Арабије Калид ин Абдул Ази, кога је наслиједио престолонасљедник Фахд.
1983. - Амерички васионски брод "Пионир 10" прошао поред Нептуна, поставши прва летјелица направљена људском руком која је изашла изван Сунчевог система.
1986. - Умро амерички кларинетиста и композитор Бенџамин Дејвид Гудмен, познат као Бени Гудмен, један од првих бијелих музичара који се успротивио расној сегрегацији. Основао је 1934. џез оркестар у који је позвао и црне музичаре. Снимио је десетак филмова, а бавио се и класичном музиком - снимио је концерт за кларинет Волфганга Амадеуса Моцарта и свирао са симфонијским оркестрима.
1993. - Ким Кемпбел постала прва жена премијер у историји Канаде.
2003. - Специјална полицијска јединица ухапсила у Београду Веселина Шљиванчанина, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине на Пољопривредном добру "Овчара" код Вуковара.
