На данашњи дан, 13. мај

13.05.2024. 07:59
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је понедјељак, 13. мај, 134. дан 2024. До краја године има 232 дана.

1607. - Капетан Џон Смит са групом војника стигао у Вирџинију и назвао то мјесто Џејмстаун, гдје је основано прво стално британско насеље у Новом свијету.

1619. - Погубљен холандски државник Јохан фан Олденбарневелт, отац модерне холандске државе. Смакнуће је наредио његов саборац у борби против шпанских окупатора принц Морис од Насауа, под оптужбом за религиозну субверзију. Заједно с Морисовим оцем Вилемом Првим "Ћутљивим" од Оранжа, владаром новостворене протестантске републике Уједињених Провинција Низоземске, предводио је крајем 16. вијека побуну против Шпанаца који су силом натурали римокатолицизам. Одлучујуће је допринио економском процвату Холандије, њеној трговинској експанзији и оснивању Холандске источноиндијске компаније, али је његов умјерени протестантизам толико засметао Морису да га је ухапсио и погубио, што историчари сматрају најтамнијом мрљом ране холандске историје.

1717. - Рођена аустријска царица, чешка и мађарска краљица Марија Терезија, која је током владавине од 1740. до смрти 1780. проводила реформе у духу просвијећеног апсолутизма, али и германизацију и насилно покатоличавање. Србима у Поморишкој крајини укинула је привилегије, чиме је подстакла њихове сеобе у Русију од 1751. до 1753. Да би осигурала оспоравани пријесто, водила је рат за аустријско насљеђе од 1740. до 1748. у којем јој је 1745. пруски краљ Фридрих Други Велики преотео Шлезију и учествовала је у Седмогодишњем рату од 1756. до 1763.

1792. - Рођен италијански свештеник Ђовани Марија Мастаи Ферети, од 1846. папа Пије Девети, чији је понтификат трајао 31 годину и 236 дана, најдуже у историји римокатоличке цркве. На Ватиканском сабору 1870. прогласио је догму о папској непогрешивости.

1795. - Рођен словачки филолог и историчар Павел Јозеф Шафарик, идеолог словенске узајамности и један од оснивача славистике. Као директор Српске гимназије у Новом Саду од 1819. до 1833. придобио је многе утицајне личности, укључујући владаре Србије и Црне Горе Милоша Обреновића и Петра Другог Петровића Његоша, за шире истраживачке подухвате у проучавању језика и књижевности Јужних Словена. Био је и предсједник "Социетас славица", првог читалачко-претплатничког часописа Словака у Војводини. Од 1833. се у Прагу као библиотекар Универзитетске библиотеке посветио изучавању словенских језика, књижевности и историје. За српску културу су посебно значајна "Српска читанка" у којој је изложио поријекло и развитак српског језика, затим "Житије Стевана Немање" и "Душанов законик". Остала дјела: "Историја словенског језика и књижевности свих дијалеката", "Словенске старине", "Словенска етнографија", "Споменици старе књижевности Југословена", "О поријеклу и завичају глагољице", "Историја југословенске књижевности", "Житија Ћирила и Методија".

1798. - Рођен српски сликар Константин Данил, један од највећих српских сликара 19. вијека, представник српског бидермајера. Стилом и техником, блиском бечким класицистима, радио је иконостасе - најзначајнији су у Успенској цркви у Панчеву и у епархијској цркви у Темишвару - портрете, мртву природу, композиције. Достизао је право мајсторство као портретиста, испољавајући знатну умјетничку снагу и племенитост колорита, поготово у периоду ослобађања стега стилизације, кад је моделовао слободније и тежио психолошкој анализи, што је нарочито упечатљиво у портретима "Павле Кенгелац" и "Умјетникова жена".

1809. - Трупе француског цара Наполеона Првог ушле у Беч.

1830. - Основана република Еквадор.

1840. - Рођен француски писац Алфонс Доде, аутор трилогије о згодама Тартарена Тарасконца, ремек-дјела француске хумористичке прозе. Био је натуралиста, али се одликовао топлином у разумијевању људске несреће, ненаметљивим хуманизмом и изузетним даром запажања. Писао је романе, драме и новеле. Дјела: "Писма из мог млина", "Тартарен Тарасконац", "Набоб", "Сафо", "Нума Руместан", "Краљеви у изгнанству", "Бесмртник".

1846. - Конгрес САД формално објавио рат Мексику, мада су борбе у Калифорнији започете неколико дана раније. Послије крвавих двогодишњих сукоба САД су добиле рат 1848, отевши Нови Мексико и златом богату Калифорнију, чиме је Мексико сведен у садашње границе.

1848. - У Сремским Карловцима скупштина представника 175 црквених општина војвођанских епархија, заједно с делегатима из Србије, изабрала митрополита Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу. Скупштина је истакла и право Срба у Аустрији и Угарској на аутономни политички и културни развој, а 15. маја је прогласила Српску Војводину која је обухватала Срем, Војну крајину у Срему, Барању и Бачку с бечејским и шајкашким окрузима и Банат с Војном крајином и Кикиндским округом. Прокламован је савез Српске Војводине са Славонијом, Хрватском и Далмацијом. Аустријска и мађарска влада прогласиле су одлуке Мајске скупштине незаконитим, али је аустријски устав од 4. марта 1849. потврдио оснивање Српске Војводине и Тамишког Баната, у које су укључени Бодрошка, Торонталска, Тамишка и Крашовска жупанија и Румски и Илочки округ Сремске жупаније. Војводина је добила статус посебне управне територије, а аустријски цар је додао титулу великог војводе.

1851. - Рођен српски писац и љекар Лаза Лазаревић, један од најбољих српских реалиста. Права је завршио у Београду, а медицину у Берлину. Написао је само девет приповиједака, од којих је "Швабица" остала у фрагментима. Мада с патријархалним погледима на живот, његове приповијетке - сажете, с веома снажном унутрашњом драматиком - имају класичну вриједност. Преводио је руске писце Николаја Черњишевског, Николаја Гогоља и Алексеја Писемског и француског писца Ежена Сркриба. Као љекар је учествовао у организацији санитета у Србији и објавио 54 рада у стручним медицинским часописима, од којих неки имају изузетан значај. Остала дјела: "Први пут с оцем на јутрење", "Све ће то народ позлатити", "Ветар", "На бунару", "Школска икона", "Он зна све", "У добри час хајдуци", "Вертер".

1862. - Рођен српски писац Јанко Веселиновић, реалиста и романтик народњак, превасходно сликар мачванског села, које је описивао с много љубави, идеализујући патријархални живот. Одлично је познавао српски језик и вјешто га користио у романима, приповијеткама и позоришним комадима. Дјела: романи "Хајдук Станко", "Јунак наших дана", "Борци", збирке приповиједака "Слике из сеоског живота", "Од срца срцу", "Рајске душе", "Зелени вајати", "Мале приче", "Сељанка", позоришна игра с пјевањем "Ђидо", комад "Потера".

1871. - Италија донијела Закон о гаранцијама, којим је папа проглашен неприкосновеном особом, у чијем је посједу сједиште римокатоличке цркве Ватикан.

1881. - Рођен српски социјалиста Димитрије Туцовић, вођа социјалистичког покрета у Србији, пацифиста и ватрени противник рата, али се као родољуб борио у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до погибије 1914. Предводио је 5. априла 1903. демонстрације у Београду против режима краља Александра Обреновића и потом је морао да емигрира у Беч. По повратку у отаџбину послије мајског преврата 1903. уређивао је "Народне новине". Дипломирао је права у Београду 1906, секретар Српске социјалдемократске партије постао је 1908, а теоријски часопис "Борба" покренуо је 1910. На Међународном социјалистичком конгресу у Копенхагену 1910. је, у значајном говору о аустроугарској анексији Босне и Херцеговине, указао на погрешан став аустријских социјалиста о националном питању. У полемици је убједљиво поразио једног од вођа аустријске Социјалистичке партије - Карла Ренера, канцелара Аустрије послије Првог свјетског рата, указавши на колонијално-поробљивачку политику Аустро-Угарске и неодрживост става социјалиста те земље да слиједе владу. Објавио је око 600 радова у домаћим и страним листовима. Погинуо је 20. новембра 1914. у Колубарској бици на Врапчем брду код Лазаревца. Дјела: "Законско осигурање радника", "Србија и Албанија", "Закон о радњама и социјална демократија", "У изборну борбу!", "За социјалну политику", "Социјал-демократски агитатор", "Порези: једна жалосна глава у политици српске буржоазије", "Јединство покрета".

1882. - Рођен француски сликар Жорж Брак, који је с Паблом Пикасом 1905. основао кубистички покрет. Послије Првог свјетског рата пролазио је кроз многе фазе, сликајући с упадљивом оригиналношћу. Тражећи рјешења између објективног и субјективног, сликао је пејзаже, актове и мртву природу.

1887. - У Београду основана Провизорна опсерваторија Велике школе, чији је рад омогућио израду десетина научних радова који су послужили као основа за истраживања климатских услова. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. Опсерваторија је постала његов саставни дио.

1888. - У Бразилу укинуто ропство.

1914. - Рођен амерички боксер афричког поријекла Џозеф Луис Бароу, познат као Џое Луис, апсолутни првак свијета у тешкој категорији од 1937. до 1949. Титулу је освојио 22. јуна 1937. у мечу са земљаком Џимом Брадоком и одбранио је 25 пута, по чему је рекордер, а нико га није надмашио ни по дужини држања титуле. Повукао се непоражен 1949, али се због финансијских недаћа вратио на ринг и 1950. и 1951. безуспјешно покушао да врати титулу.

1930. - Умро норвешки поларни истраживач Фритјоф Нансен, дипломата и хуманиста, професор океанографије на Универзитету у Ослу, добитник Нобелове награде за мир 1922. године. Истраживао је од 1893. до 1896. Гренланд и Сјеверни ледени океан, а послије Првог свјетског рата бавио се заштитом ратних заробљеника и националних мањина. Као високи комесар Друштва народа руководио је репатријацијом ратних заробљеника и допринио потписивању Женевског протокола о избјеглицама. Једна врста емигрантског пасоша, названа "Нансенов пасош", и сада је у употреби за расељена лица као потврда идентитета.

1931. - Умро српски композитор и хоровођа Јосиф Маринковић, члан Српске краљевске академије, који је највећи дио стваралаштва посветио херојској романтичарској музици, знатно је обогативши у техничком и изражајном погледу. Његове соло пјесме и многе хорске композиције уз пратњу клавира посебан су допринос српској музици. Завршио је Оргуљашку школу у Прагу и у Београду је био диригент Пјевачког друштва "Обилић". Дјела: хорови "Народни збор", "Јуначки поклич", "Кола", "Поточара", "Задовољна река", соло пјесме "Чежња", "Кажи ми, кажи, Стојанке", црквена музика "Литургија", "Помен", "Царју небесни", "Опело".

1940. - Британски премијер Винстон Черчил у Другом свјетском рату у парламенту изјавио да нацији у сукобу с нацистичком Њемачком не може да обећа "ништа сем крви, муке, суза и зноја".

1941. - Министар унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске Андрија Артуковић у Другом свјетском рату прописао "Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред и сигурим је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Романост", што је био "правни основ" хрватских власти у истребљењу Срба, Јевреја и Рома.

1944. - У Дрвару у Другом свјетском рату формирано Одјељење за заштиту народа - партијска полиција према бољшевичком узору - као орган Народноослободилачког покрета, са задатком да обједини службу безбједности и усмјерава рад за то предвиђених јединица.

1961. - Умро амерички филмски глумац Гари Купер, један од најомиљенијих глумаца у историји Холивуда, препознатљив по наглашеној индивидуалности. Снимио је 84 филма. Филмови: "Закон Дивљег запада", "Наредник Јорк" , "Коме звоно звони", "Тачно у подне," "Вера Круз", "Пријатељско убјеђивање", "Љубав поподне", "Дрво за вјешање".

1965. - Израел и СР Њемачка одлучили да успоставе дипломатске односе, послије чега је више арапских држава прекинуло односе с Боном.

1968. - У Паризу почели званични преговори представника Сјеверног Вијетнама и САД о окончању рата у Вијетнаму.

1969. - У расним немирима у Куала Лумпуру, главном граду Малезије, погинуло више од стотину људи.

1981. - На папу Јована Павла Другог у Риму пуцао турски терориста Мехмед Али Агџа, ранивши га у стомак и руку.

1994. - Министри иностраних послова САД, Русије, Велике Британије, Француске, Њемачке, Белгије и Грчке на састанку у Женеви - на основу мировног концепта Европске уније - одлучили да 51 одсто територије бивше БиХ припадне босанским муслиманима и Хрватима, а 49 одсто Србима.

1994. - Палестинска полиција, на основу споразума Израела и Палестинске ослободилачке организације, у Јерихону преузела контролу од израелске војске.

1995. - У индијској држави Кашмир разуларена маса муслимана, разбјешњелих због разарања једне муслиманске џамије, палила школе, владине зграде и хиндуистичке храмове.

1996. - Више од 600 људи погинуло у невремену на сјеверу Бангладеша.

1999. - Авиони НАТО-а срушили покретни мост у Врбасу на Великом бачком каналу. Истовремено је високопроводљивим графитним бомбама поново гађано неколико постројења "Електропривреде Србије," због чега су без струје остали Ниш, Пирот, Куршумлија, Алексинац, Прокупље, Лесковац, Шабац и дијелови Београда, Новог Сада и више мјеста у Војводини.

1999. - Перу и Еквадор потписали документ о разграничењу, окончавши послије шест деценија спор због којег су двије латиноамеричке земље трипут ратовале.

2009. - Европска комисија изрекла рекордну казну од 1,06 милијарди евра компанији за производњу компјутерских чипова "Интел" и наредила јој да обустави илегално давање попуста како би потиснула свог ривала АМД.

2014. - Републику Српску, Федерацију БиХ и Србију задесиле катастрофалне поплаве. У Српској вода је потопила Добој и Шамац, у Федерацији БиХ Маглај, а у Србији Обреновац. Поплаве су почеле између 13. и 15. маја, а трајале су до 20. маја. У том периоду на ово подручје излучена је велика количина падавина, највећа икада забиљежена од када се воде метеоролошка осматрања. Падавине су покренуле и бројна клизишта,а посебно алармантно је било у Шековићима. У Републици Српској живот је изгубило 17 лица. Штета коју је Српска претрпјела, према подацима Свјетске банке, процијењена је на више од двије милијарде КМ.

2019. - Умрла америчка глумица Дорис Деј.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 25. мај На данашњи дан, 25. мај
На данашњи дан, 24. мај На данашњи дан, 24. мај
На данашњи дан, 23. мај На данашњи дан, 23. мај
Најчитаније
  • Операција ''Лукавац 93'' - Трново, Бјелашница и Игман
    7h 42m
    4
  • Идентификован нападач на дијете и мајку због натписа "делије север"
    20h 37m
    11
  • Сјећање на некадашњи Дан младости – 25. мај (ВИДЕО)
    7h 44m
    2
  • Сукоб навијача у центру Сарајева
    20h 41m
    2
  • Мајка избола кћерку кад су дошли социјални радници
    4h 6m
    0