Данас је петак, 13. новембар, 318. дан 2020. До краја године има 48 дана.
354. - Рођен хришћански свештеник Свети Аурелије Августин, епископ у римској сјеверној Африци, најзнаменитији представник ране хришћанске филозофије, такозване патристике. У најважнијем дјелу "О држави Божијој" историју човјечанства објашњавао је Божијим намјерама. При томе је правио разлику између идеалне, вјечне "државе Божије" и привремених, пролазних облика земаљске државе. То дјело дуго је било доктринарни основ црквене критике свјетовних установа.
1093. - Умро шкотски краљ Малколм Трећи, током петог безуспјешног покушаја да покори Енглеску. На власт је дошао 1057. пошто је у бици потукао и убио краља Магбета, осветивши му се тако за убиство свог оца краља Данкана Првог 1040.
1312. - Рођен енглески краљ Едвард Трећи, који је током владавине од 1327. до 1377. освојио Шкотску. Изазвао је Стогодишњи рат са Француском кад се 1340. прогласио и краљем те земље.
1782. - Рођен шведски писац Есајас Тегнер, један од најистакнутијих пјесника романтичара. Дјела: циклус пјесама "Сага о Фритјофу", пјесме "Вјечитост", "Шведска", "Птице селице", "Скидбладнер".
1813. - Рођен српски писац Петар Други Петровић - Његош, црногорски владар и владика, према већини књижевних критичара највећи српски пјесник, чија је круна стваралаштва ненадмашни драмски спјев "Горски вијенац". У основи је рефлексивно-лирски пјесник, што је уочљиво и у његовим најважнијим дјелима, иако она имају епско-драмски облик, а његов језгровити стил обојен је снажним елементима мирног класичног стиха и свјежином народне пјесме. Глорификовао је хероизам и осјећање за слободу Црногораца, које је у националном погледу посматрао искључиво као дио српског народа. Раде Томов Петровић - из породице која је Црној Гори више од сто година давала владике - монашко име је добио по стрицу, владици и владару Црне Горе Петру Првом, познатом и као Свети Петар Цетињски, који га је одредио за насљедника. Школовао се у Цетињском манастиру и у Топлој код Херцег Новог, а учитељ му је био и Сима Милутиновић - Сарајлија који га је упутио у историју, филозофију и књижевност. Као државник положио је темеље модерне црногорске државе, установио извршну власт и сенат, организовао судове, увео порезе и издејствовао већу помоћ Русије, али није остварио сан да заједно са Србијом ослободи Босну и Херцеговину. Такође је подигао прву основну школу, а 1834. је основао штампарију. Притиснут болешћу, умро је 1851. у 38. години живота. Остала дјела: филозофски еп "Луча микрокозма", спјев "Лажни цар Шћепан Мали", мисаоне и лирске пјесме.
1831. - Рођен шкотски физичар Џејмс Клерк Максвел, највећи теоријски физичар 19. вијека. У области електромагнетизма формулисао је Максвелове једначине, створио електромагнетску теорију свјетлости, дао теоријски основ радио-таласа и радио-технике, математички формулисао многе проналаске Мајкла Фарадеја, развио таласну теорију свјетлости и електромагнетску теорију етера.
1850. - Рођен шкотски писац Роберт Луис Балфур Стивенсон, изврстан стилиста, необично присан и топао, који је у дјелима храброст и оптимизам супротстављао сумњама и колебању. Покушао је да обнови дух романтике. Дјела: романи "Острво с благом", "Отети", "Чудни случај доктора Џекила и господина Хајда", "Господар Балантреа", приповијетке "Нове приче из 1001. ноћи", путопис "Путовање с магарцем".
1868. - Умро италијански композитор Ђоакино Антонио Росини, аутор 39 опера. Компоновао је у романтичарском стилу, духовито, спонтано и оригинално, с допадљивом мелодијом покретљивог ритма и изражајног оркестра. Дјела: опере "Севиљски берберин", "Виљем Тел", "Танкреди", "Отело", "Семирамида" "Брачна мјеница", црквена музика "Стабат Матер".
1871. - Рођен српски издавач словеначког поријекла Владислав Рибникар, оснивач листа "Политика", њен први директор и главни уредник. Завршио је Филозофски факултет у Београду, у Паризу и Берлину је радио као дописник једног француског листа, а по повратку у Србију је покренуо "Политику", чији се први број појавио 25. јануара 1904. Хроничари су забиљежили да је лист "мирним, озбиљним и одмјереним тоном" одударао од тадашње штампе.
1899. - Умро српски фотограф, графичар и литограф Анастас Јовановић, први српски фотограф, који је 1846. постао власник треће фото-камере у свијету. Као даровитог цртача кнез Милош Обреновић га је послао да студира дрворез и бакрорез у Бечу, гдје се упознао и с фотографијом. Захваљујући њему, сачувани су ликови многих истакнутих личности тог доба, али и обичних грађана и њихових породица. Дио његове заоставштине је и изванредна "Панорама Београда".
1903. - Умро француски сликар и графичар Камиј Писаро, један од главних представника импресионизма. Сликао је једноставне пејзаже, мртву природу и фигуре, опробао се и у графичким техникама, посебно у бакрорезу. Знатно је утицао на европско сликарство.
1912. - Рођен француски писац румунског поријекла Ежен Јонеско, члан Француске академије, чије су тзв. антидраме преобразиле позориште 20. вијека. Његова дјела, на граници трагедије и комедије, прожете сатиричним духом, разоткривају апсурдност западноевропске цивилизације и тој антидраматургији све је друкчије од зашећереног склада булеварског позоришта, па и класике. Дјела: драме "Ћелава пјевачица", "Жак или покорност", "Лекција", "Столице", "Жртве дужности", "Пастиров камелеон или париска импровизација", "Макбет", "Нови станар", "Носорог", "Убица без плате", "Краљ умире", "Летећи пјешак", "Игра покоља", "Жеђ и глад", "Куга", "Човјек с коферима", "Црно и бијело", радио драма "Салон аутомобила", роман "Усамљеник".
1913. - Грчка и Турска потписале споразум о миру.
1941. - Први британски носач авиона "Арк ројал" у Другом свјетском рату погођен њемачким торпедом у близини Гибралтара и потонуо је сљедећег дана.
1942. - Код Гвадалканала у Тихом океану у Другом свјетском рату почела тродневна битка јапанске и америчке флоте и авијације, која је означила преокрет у рату на Пацифику. Јапанци су претрпјели мање губитке у бродовима, али је стратешки успјех припао Американцима, који су осим бродова уништили готово комплетну јапанску дивизију.
1944. - Партизанске јединице ослободиле Скопље у Другом свјетском рату.
1945. - Француски генерал Шарл де Гол гласовима свих 555 посланика изабран за предсједника привремене владе, послије чега је формирао коалициони кабинет у који је ушло и пет комуниста.
1945. - Ахмед Сукарно постао предсједник Индонезије.
1956. - Врховни суд САД пресудио да је неуставна расна сегрегација у јавним аутобусима.
1965. - Умро српски археолог Владимир Петковић, професор Београдског универзитета, управник Народног музеја у Београду и члан Српске академије наука и умјетности, стручњак за српску средњовјековну умјетност. Био је уредник специјализованог часописа "Старинар" и први директор Археолошког института САНУ. Руководио је откопавањима Стобија и Царичиног Града. Дјела: "Преглед црквених споменика кроз повјесницу српског народа", "Српско сликарство у Средњем вијеку", монографије о манастирима Жича, Раваница, Студеница, Каленић и Дечани.
1970. - Хафез ал Асад војним ударом без проливања крви узео власт у Сирији.
1974. - Умро италијански филмски режисер и глумац Виторио де Сика, један од твораца неореализма. Филмови: "Чистачи обуће", "Крадљивци бицикала", "Станица Термини", "Ћоћара", "Умберто Д.", "Врт Финци Континијевих".
1975. - Свјетска здравствена организација објавила да су велике богиње први пут у историји искоријењене у Азији.
1977. - Као знак протеста због подршке Москве Етиопији у рату за територије, Сомалија наредила совјетским савјетницима да напусте земљу и забранила да СССР користи поморске базе.
1980. - Амерички свемирски брод "Војаџер 1" послао је прве снимке Сатурна, направљене из близине.
1985. - Од ерупције вулкана Невадо дел Руис у централној Колумбији разорен град Армеро и погинуло је око 25.000 људи.
1989. - Источноњемачки парламент за премијера изабрао комунистичког реформисту Егона Кренца.
1991. - Фудбалска репрезентација Југославије побиједила у Бечу Аустрију резултатом 2:0 и постала финалиста Европског првенства у Шведској, али јој је због санкција против Савезне Републике Југославије касније ускраћено право да се бори за титулу европског првака.
1994. - Референдумом 52,2 одсто Швеђана изгласало приступање њихове земље Европској унији.
1995. - У бомбашком нападу исламских терориста амерички војни центар у Ријаду у Саудијској Арабији погинуло седам људи, укључујући пет Американаца.
1995. - Израелске трупе послије 28 година окупације напустиле Џенин, први град на Западној обали предат Палестинцима у складу с мировним споразумом Израела и ПЛО.
2001. - Врховни суд Хрватске поништио одлуку донесену за вријеме режима бившег хрватског предсједника Фрање Туђмана о одузимању станарског права Србима који су за вријеме рата избјегли из Хрватске.
2003. - Војна лица која су напустила станове у Федерацији БиХ и добила стан у некој другој држави не могу вратити стан у ФБиХ, одлучио Парламент ФБиХ.
2003. - БиХ, Албанија, Бугарска, Хрватска, Македонија, Румунија и Србија и Црна Гора потписале у Риму низ споразума, установљавајући слободну трговинску зону за 55 милиона људи.
2007. - Генерални секретар УН Бан Ки Мун именовао за главног тужиоца Хашког трибунала белгијског судију Сержа Брамерца, који је на тој fункцији замијенио Карлу дел Понте.
2009. - Америчка агенција за истраживање свемира НАСА саопштила да је на Мјесецу пронађена значајна количина воде у залеђеном стању.
2015. - У терористичким нападима у Паризу на шест локација убијено је 130 особа, а повријеђено 350.
2018. - Министарство унутрашњих послова Македоније објавило је међународну потјерницу за бившим премијером Николом Груевским, који је побјегао у Мађарску да би избјегао издржавање затворске казне.
