Данас је недјеља, 14. април, 105. дан 2024. године. До краја године има 261 дан.
1629. - Рођен холандски астроном, математичар и физичар Кристијан Хајгенс, који је 1655. открио тајну изгледа Сатурновог прстена, посматраног са Земље, и објаснио промјене тог изгледа током хелиоцентричног кретања Сатурна. Открио је и Сатурнов сателит Титан и тачно одредио трајање његове револције. Закључио је да су меридијани Земље елиптични, спољштени на половима, због ротације планете. Пронашао је законе судара тијела, поставио закон центрифугалне силе, засновао ундулациону теорију свјетлости, објаснио начин простирања свјетлости /"Хајгенсов принцип"/. Конструисао је часовник са секундарним клатном /"Хорологиум осцилаториум"/ за мјерење времена при астрономским посматрањима. У сарадњи с братом конструисао је више астрономских дубина великих жижних даљина.
1685. - Умро енглески писац Томас Отвеј, чије се стиховане трагедије одликују поетиком и снажном трагиком, прожетом сентименталношћу у сликању људских емоција. Дјела: "Спасена Венеција", "Сироче", "Дон Карлос".
1759. - Умро њемачки композитор Георг Фридрих Хендл, уз Јохана Себастијана Баха најистакнутији представник барока у музици. Скоро цијелу каријеру провео је у Лондону као директор Краљевске музичке академије. Стварао је опере изразите драматике и богате мелодике, у жанру италијанских опера-серија, а ораторијумима је дао монументални вокално-оркестарски облик и издвојио их из црквене музике. Дјела: опере "Риналдо", "Јулије Цезар", "Александар", "Ксеркс", ораторијуми "Месија", "Израел у Египту", "Јуда Макабејац", "Самсон", "Саул", оркестарске свите "Музика на води", "Музика за ватромет".
1849. - На иницијативу вође Мађарске револуције Лајоша Кошута мађарска Народна скупштина у Дебрецину прогласила независност Мађарске од Аустрије, свргавање хабсбуршке династије и изјаснила се за републику.
1860. - Рођен српски пјесник Војислав Илић, оснивач модерне српске лирике и творац веристичког израза у српској поезији. Његова лирика је означила раскид с романтичарском поезијом и обиљежена је мисаоним скептицизмом. Писао је елегичне, сјетне пјесме у којима преовлађују мотиви прошлости и самоће /"Зимска идила", "Јесен", "Ја ништа више не вјерујем", "Тамара", "Исток"/. Био је коректор у Државној штампарији у Београду, писар Министарства унутрашњих послова, учитељ у Турн Северину и дипломатски чиновник у Приштини и Солуну. Дјела: два издања "Пјесама" објављена за живота и сабрана дјела постхумно.
1862. - Рођен руски државник Петар Аркадијевич Столипин, премијер Русије од 1906. до септембра 1911, кад је убијен у атентату у Кијеву, који је економским реформама препородио руску привреду и веома оштро сузбијао бољшевике. Посебно је убрзао развој пољопривреде аграрном реформом, па је земља производила незапамћене вишкове хране. Бољшевичка пропаганда то је касније описала као "столипинску аграрну реформу", изведену у корист богатих сељака, кулака, потпуно уништених послије Октобарске револуције 1917, што је изазвало масовну глад.
1865. - Предсједник САД Абрахам Линколн смртно рањен у атентату, неколико дана послије окончања четворогодишњег Америчког грађанског рата и пораза Јужних држава конфедерације. На њега је у ложи вашингтонског позоришта "Форд Тиетр" пуцао наводно умно поремећени глумац, присталица поражених јужњака Џон Вилкис Бут. Линколн је сљедећег јутра подлегао повредама, а истрагом је утврђено да су Бута потплатили богаташи с југа САД.
1883. - Рођен српски писац Сима Пандуровић, један од оснивача српске модерне. Послије дипломирања на Филозофском факултету у Београду био је гимназијски професор у Ваљеву и Београду и уређивао је више часописа, укључујући "Мисао". Критика је оштро реаговала на његову прву збирку пјесама "Посмртне почасти", прожету песимизмом, у којој је драматично опјевао болну трагедију љубави, душевне кризе и горчине, неспокој и побуну и осјећање смрти. Каснији стихови, у којима преовладава резигнација, мисаоно су сложенији. Испјевао је и низ родољубивих пјесама. Преводио је с француског и енглеског језика - посебно су врсни преводи дјела Вилијема Шекспира. Остала дјела: збирке пјесама "Дани и ноћи", "Оковани слогови", "Стихови", "Пјесме", књиге есеја "Разговор о књижевности", "Огледи из естетике".
1904. - Рођен енглески глумац Џон Артур Гилгуд, бриљантан тумач ликова у комадима Виљема Шекспира, Оскара Вајлда и Ноела Кауарда. Успјешно се опробао и као позоришни редитељ и играо у више филмова, у којима је такође исказао велики глумачки сензибилитет. Написао је књигу сјећања "Ране сцене". Филмови "Тајни агент", "Премијер", "Артур" /награда "Оскар"/, "Јулије Цезар", "Пут око свијета за 80 дана".
1907. - Рођен хаићански предсједник Франсоа "Папа Док" Дивалије, који је диктаторски владао Хитијем од 1957. до смрти 1971. Створио је гангстерску милицију, познату као "Тонтон Макут", која је терорисала становништво.
1914. - Умро амерички филозоф и логичар Чарлс Сандерс Пирс, оснивач прагматизма, правца којег је касније развио Вилијам Џејмс. Вјеровао је да идеје најбоље могу бити испитане истраживањем посљедица које изазивају. Практично није имао универзитетску каријеру - углавном је радио у владиним службама, а његови утицајни "Сабрани списи" објављени су постхумно.
1917. - Умро пољски љекар и филолог Лазар Лудвиг Заменхоф, творац међународног језика есперанто. Први уџбеник тог језика објавио је 1887. под псеудонимом др Есперанто /онај који се нада/. Есперанто није постао међународни језик у широкој употреби како се надао његов творац, али је најважнији и најраширенији од свих вјештачких језика.
1929. - Рођен алжирски државник Шадли Бенџедид, предсједник Алжира од 1979. до 1992.
1930. - Самоубиство извршио руски писац Владимир Владимирович Мајаковски, утемељивач руског футуризма, сломљен личним недаћама и раскораком његовог сањарског темперамента и сурових околности у СССР. Револуција, у чије име је ревалоризовао идејне, етичке и естетске вриједности живота, била је за њега кретање ка комуни, па је његово пјесништво добило колективистичке ознаке, с наглашеним елементима "динамичког кретања", "другог потопа" и "освајања неба". Послије 1921, кад је револуционарни идеал сведен на границе СССР, упоредо с критиком Запада и исписивањем текуће хронике совјетског живота све више се клони свођења биланса о себи и времену и опредјељује за обраћање мртвим револуционарима /"Разговор с другом Лењином"/ и потомцима /"На сав глас"/. Заслужан је за развој лирско-епске и лирско-фантастичке поеме, тонског стиха, принципа реализације метафоре. Знатно је утицао на низ совјетских и европских пјесника. Дјела: збирке пјесама и поема "Ја", "Владимир Мајаковски", "Облак у панталонама", "Рат и свијет", "Човјек", "Све што је написао Владимир Мајаковски", "150.000.000", "Мајаковски се смјешка", "Мајаковски се смије", "Мајаковски се руга", "Пјесме о револуцији", "О томе", "Владимир Иљич Лењин", "Добро", драме "Стјеница", "Хладан туш".
1931. - У Шпанији срушена војно-монархистичка диктатура генерала Мигела Прима де Ривере и Орбанехе, краљ Алфонсо Тринаести побјегао из земље и проглашена је република на челу с предсједником привремене владе Алкалом Самором. Републику је 1939, послије трогодишњег грађанског рата, укинуо генерал Франсиско Франко, прогласивши монархију с регентским савјетом, али је он био шеф државе.
1945. - Америчко ратно ваздухопловство у Другом свјетском рату током бомбардовања Токија погодило и палату јапанског цара.
1969. - Умро српски књижевни историчар Петар Колендић, професор београдског Универзитета, члан Српске академије наука и умјетности. Објавио је велики број научних студија, расправа и чланака из старије, нарочито дубровачке и далматинске књижевности.
1986. - Умрла француска списатељица Симон де Бовоар, егистенцијалиста, аутор романа, позоришних комада и филозофских есеја. Дјела: романи "Мандарини", "Лијепе слике", "Други пол", мемоари "Успомене добро васпитане дјевојке".
1988. - Послије шестогодишњих преговора у Женеви шефови дипломатија Авганистана и Пакистана потписали споразум о Авганистану, а СССР и САД су дали изјаве о немијешању и неинтервенцији. Споразумом је предвиђен добровољни повратак авганистанских избјеглица из Пакистана и повлачење совјетских трупа из Авганистана у року од девет мјесеци, почев од 15. маја 1988.
1994. - Два америчка војна авиона "Ф-15" грешком изнад сјеверног Ирака оборила два америчка војна хеликоптера, усмртивши свих 26 људи у њима.
2000. - Одржан велики митинг демократске опозиције у Београду за пријевремене изборе.
2010. - У снажном земљотресу, јачине 7,1 степен Рихтерове скале, који је погодио Кину, погинуло је 2.183 особе, повријеђено 12.135, а 84 особе се воде као нестале.
2019. - Умрла шведска глумица Биби Андерсон /Берит Елисабет/.
2020. - Велики међународни кредитори сагласили су се да ће ове године суспендовати отплату дуговања најсиромашнијих држава како би им се помогло да се изборе са кризом око пандемије вируса корона - 76 држава, од којих је 40 у подсахарској Африци, испуњавају услове за суспензију дуговања од око 20 милијарди долара.
2020. - Умро чувени српски хирург Миодраг Лазић, који је током ратова деведесетих година 20. вијека спасавао животе у Републици Српској Крајини и Републици Српској. Као хирург учествовао је у пробоју коридора у јуну 1992. године, а потом се као добровољац јавио у ратну болницу "Коран" на Палама у Српској. Један је од оснивача ратне болнице "Жица" у Блажују, код Сарајева, такорећи на самој линији фронта. Остао је тамо пуних 40 мјесеци, као једини хирург на подручју тадашњег Српског Сарајева, гдје је обавио више од 3.500 операција под пуном анестезијом.
