Данас је недјеља, 14. јуни, 166. дан 2020. До краја године има 200 дана.
1645. - У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса, код Нејзбија, поразиле војску монархиста лојалну краљу Чарлсу Првом, коју је предводио принц Руперт од Палатинејта. Краљ је потом заробљен, револуционарни суд га је осудио на смрт и погубљен је 1649.
1777. - Конгрес САД прихватио заставу "звијезда и пруга", као званично државно знамење.
1789. - Енглески капетан Вилијам Блај са 18 присталица, послије драматичне пловидбе и више од 3.500 пређених миља, домогао се острва Тимор близу Јаве. Побуњена посада енглеског брода "Баунти", чији је био заповједник, 48 дана прије тога збацила га је због окрутности и оставила са присталицама у водама код Тахитија.
1798. - Рођен чешки историчар и политичар Франтишек Палацки, вођа чешког препорода у 19. вијеку. Као лидер Федералистичке странке заузимао се, у складу са својом идејом аустрославизма, за федеративно преуређење Аустро-Угарске. Био је организатор и предсједник Свесловенског конгреса 1848, један од оснивача "Матице чешке", секретар "Ученог друштва", покретач и уредник "Часописа Чешког музеја". Дјела: "Историја чешког народа", "Почеци чешке поезије, посебно прозодије" /са Павелом Шафариком/.
1800. - Наполеон Бонапарта на челу француске војске побиједио аустријске трупе код Маренга и поново освојио Италију.
1811. - Рођена америчка списатељица Херијет Елизабет Бичер Стоу, борац за женска права и ослобађање црних робова. Романом "Чича-Томина колиба", у којем је црначко ропство подвргла снажној критици, допринијела је укидању ропства у САД.
1837. - Умро италијански писац Ђакомо Леопарди, чија се поезија креће од песимистичког става према историји до космичког песимизма, у којем човјек - свјестан празнине илузије - налази солидарност у заједничком болу. И у стиху и у прози је створио нов, снажан и модеран језик. Дјела: "Пјесме", проза "Дијалози и есеји", "Зибалдон", дневник "Мисли".
1894. - Рођена Љубица Јанковић, српски етномузиколог, сарадник Етнографског института Српске академије наука и умјетности и члан више међународних установа за изучавање народне културе. Са сестром Даницом је прикупила око 900 народних игара с мелодијом и мноштво обичаја. Објавиле су дјело у седам томова "Народне игре".
1904. - Умро српски писац Јован Јовановић - Змај, члан Српске краљевске академије, лиричар богате инвенције, према оцјени књижевне критике "пјеснички израз духовног и душевног живота српског народа" у другој половини 19. вијека. Основну школу је учио у родном Новом Саду, гимназију у Халашу и Пожуну /Братислава/, а матурирао је у словачкој Трнави. Прије медицине, коју је завршио у Пешти, студирао је права у Пешти, Прагу и Бечу. Радио је као љекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта. Пјеснички се развијао под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Испјевао је збирке љубавних пјесама "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци" - потресне, елегичне исповијести послије смрти супруге и четворо дјеце. Написао је велики број родољубивих и изузетно вриједних политичко-сатиричних пјесама, а као дјечији пјесник је непревазиђен у српској књижевности. Основао је и уређивао књижевни лист "Јавор", сатиричне листове "Змај", "Жижа", "Стармали" и дјечји лист "Невен". Преводио је са руског, њемачког, мађарског и енглеског језика. Остала дјела: обимна књига пјесама "Певанија", пјесничка легенда "Видосава Бранковић", шаљиви комад "Шаран".
1923. - Петог дана послије профашистичког удара убијен премијер Бугарске и вођа Земљорадничког народног савеза Александар Стамболиски, изузетно популаран у народу. Током трогодишње владавине је спровео аграрну и пореску реформу, национализовао неке банке и настојао да измијени унутрашњу и спољну политику династије Кобург, заузимајући се за пријатељство са Југославијом.
1924. - Рођен руски писац Владимир Алексејевич Солоухин, који је у пјесничким и прозним дјелима досљедно заступао идеју о потреби промишљеног односа према природи и заштити споменика руског националног бића. Дјела: збирке пјесама "Како испити сунце", "Човјек са цвијећем у рукама", "Живјети на земљи", "Четрдесет звонких капи", "Аргумент", "Лирика", "Сонетни вијенац", проза "Владимирске стазе", "Кап росе", "Писма из руског музеја", "Вријеме за скупљање камења", "Мед на хљебу", "Наставак времена".
1928. - Рођен аргентински револуционар Ернесто Че Гевара, који је постао симбол револуције у Јужној Америци, али и широм свијета, нарочито међу младима. Дипломирао је медицину у Буенос Ајресу 1953, потом отишао у Гватемалу, па у Мексико, гдје је упознао Фидела Кастра, са чијом експедицијом се 1956. искрцао на Кубу. Послије побједе револуције 1959, двије године касније, постао је министар привреде, а Кубу је напустио 1965, намјеравајући да у Боливији - гдје је убијен 1967. - поведе устанак за ослобођење Јужне Америке од доминације САД и домаће олигархије. Дјела: "Успомене на кубанску револуцију", "Дневник из Боливије".
1933. - Рођен амерички писац пољског поријекла Јузеф Новак, познат као Јежи Косински, у чијим дјелима преовлађују теме насиља, суровости, понижења и пожуде. У првом и најбољем роману "Обојена птица" гротескно је описао заосталост источноевропског села у вријеме Другог свјетског рата. Било је покушаја да му се оспори ауторство неких романа објављених под његовим именом. Остала дјела: романи "Кораци", "Присутности", "Ђавоље дрво", "Пилотска кабина".
1940. - Војска нацистичке Њемачке окупирала Париз у Другом свјетском рату.
1941. - Предсједник САД Френклин Делано Розевелт у Другом свјетском рату наредио замрзавање све имовине Њемачке и Италије у Америци.
1943. - У бици на Сутјесци у Другом свјетском рату погинуо српски публициста, новинар и преводилац Веселин Маслеша, народни херој, који се као гимназијалац укључио у омладински и раднички покрет. Студирао је права у Загребу, затим економију, социологију и политичке науке у Њемачкој и Француској, одакле је протјеран због политичког рада. По повратку у земљу са Отокаром Кершованијем покренуо је часопис "Нова литература". У току рата је уређивао "Борбу", "Војно-политички преглед" и "Народно ослобођење", а 1942. је постао члан Извршног одбора АВНОЈ-а. Дјела: студије "Млада Босна", "Светозар Марковић".
1946. - Умро шкотски проналазач Џон Логи Берд, пионир телевизије, који је 1923. извео први пренос ТВ слике као црно-бијеле силуете, а 1925. као слике са полутоновима. Конструисао је 1927. први уређај за ноћно осматрање помоћу инфрацрвених зрака, 1928. извео први прекоокеански ТВ пренос између Лондона и Хортсдејла у САД и први конструисао и приказао ТВ програм у боји.
1962. - У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира, претходница Европске свемирске агенције.
1968. - Умро италијански писац Салваторе Квазимодо, пјесник усамљености и пролазности ствари, добитник Нобелове награде за књижевност 1959. Дјела: збирке пјесама "Воде и земље", "Дати и имати", "Мирис еукалиптуса", "А вече је ту", "Живот није сан", "Утопљена обоа", "Право и лажно зелено", "Недостижна земља", есеј "Пјесник и политичар".
1972. - Приликом пада јапанског путничког авиона "ДЦ-10" на аеродром у Њу Делхију погинуло 87 људи.
1980. - САД одбациле захтјев европских држава да Палестинска ослободилачка организација учествује у блискоисточним мировним преговорима.
1986. - Умро аргентински писац Хорхе Луис Борхес, један од највећих писаца 20. вијека, професор англосаксонске књижевности и критичар, директор Националне библиотеке у Буенос Ајресу, који је пресудно обиљежио хиспаноамеричку литературу и снажно утицао на многе писце у цијелом свијету. Интроспективног духа, енциклопедијски образован, маштар и сјајан зналац класичних језика и литературе и шекспиролог, творац је сасвим личног израза кратке приче којом говори о загонеткама постојања. Веома ироничан, често се позивао на псеудоисторијске изворе, што је дало посебну снагу његовим текстовима у којима се мијешају фантастика и реалност. Саоснивач је више авангардних књижевних гласила, укључујући часописе "Проа", "Присма" и "Мартин Фиерро". Дјела: збирке приповиједака "Универзална историја бешчашћа", "Маштарије", "Алеф", "Извјештај о Бродију", "Пјешчана књига", збирка пјесама, кратких парабола и прича "Стваралац", есеји "Девет есеја о Дантеу".
1990. - У румунској пријестоници Букурешт 10.000 рудара - на наговор власти, како је тврдила опозиција - растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали у центру града и демолирало редакције појединих листова и сједишта опозиционих странака.
1993. - Камбоџански принц Нородом Сиханук, на основу договора ривалских фракција и мировног споразума о Камбоџи, поново постао шеф државе.
1993. - Тансу Чилер постала прва жена премијер у историји Турске.
1995. - Чеченски исламски терористи упали у болницу у граду Буђоновск на југу Русије и узели за таоце око 1 500 људи - насумице покупљених грађана и пацијената у болници, међу којима је било много дјеце и жена, пошто су претходно на улицама убили више пролазника. У акцији терориста, које је предводио Шамиљ Басајев - окончаној преговорима са руским премијером Виктором Черномирдином послије којих су таоци ослобођени, а терористима омогућено да се врате у Чеченију - погинуло је више од 120 људи.
1996. - На Међународној конференцији о БиХ у Фиренци представници Републике Српске, СР Југославије, Хрватске, Херцег-Босне и Федерације БиХ потписали су Споразум о контроли наоружања. У Споразуму, који је предвиђен Дејтонским споразумом, одређене су квоте за смањење наоружања у цијелом региону.
1998. - У терористичком нападу на полицијско одјељење у мјесту Раковина код Ђаковице погинуо је полицајац Драган Стаменковић, а теже је рањен полицајац Небојша Вукојчић, а на путу Дечани - Ђаковица јача терористичка група напала је полицију и у том нападу један полицајац је погинуо, а један је рањен.
1999. - Дио од 1.200 америчких маринаца ушао је из Македоније на Космет да би заузео позиције у дијелу који ће постати њихова зона.
2003. - Русија је завршила повлачење свог мировног контингента из састава СФОР-а у БиХ.
2004. - Игуманија манастира Девич потврдила је да је француски КФОР вратио кутију са светим моштима, коју је без знања и сагласности Српске православне цркве однио француски војни капелан Кристијан Венар након мартовског погрома.
2007. - Курт Валдхајм, бивши генерални секретар УН и бивши предсједник Аустрије, умро у 88. години.
