Данас је понедјељак, 14. новембар, 318. дан 2022. До краја године има 47 дана.
565. - Умро ромејски /византијски/ цар Флавије Аникије Јустинијан Први, назван Јустинијан Велики /Магнус/, који се прославио кодификацијом римског права, великом градитељском активношћу и освајањима. Тежећи обнови Римског царства, тај владар - рођен у једном селу код Наисуса /Ниш/ под именом Управда, што на старословенском значи право, правда - покорио је 534. Вандале у сјеверној Африци, а 555. године Остроготе у Италији и освојио дио Шпаније. Ратовао је и против Персијанаца, који су угрожавали азијске провинције, али није успио да спријечи упаде Словена на Балкан. Према његовом налогу, најбољи правници су припремили "Корпус јурис цивилис", састављен од пречишћених закона римских царева /"Кодекс Јустинијанус"/, разних правних списа /"Дигеста"/ и извода за школовање правника /"Институционес"/. Тиме је сачувао норме римског права, што је имало изузетан значај за развој правне теорије у Европи. Сазидао је 537. цркву Св. Софија, највећу у Цариграду, коју су послије освајања града 1453. Турци оскрнавили претварањем у џамију и нагрдили њену архитектуру дозиђивањем четири минарета.
1533. - Шпански освајачи под командом Франсиска Писара заузели град Куско, пријестоницу царства Инка.
1770. - Шкотски истраживач Џејмс Брус открио да Плави Нил извире из језера Тана у сјеверозападној Етиопији.
1811. - Рођен српски историчар словачког поријекла Јанко Шафарик, оснивач Београдског музеја, професор Лицеја у Београду. Бавио се и археологијом и нумизматиком, посебно скупљањем старог српског новца. Дјела: "Описаније свију досад познатих српских новаца", "О приложеним грбовима српских земаља и владатеља", "Српски споменици млетачког архива", "Хрисовуља цара Стефана Душана", "Житије Стефана Уроша Трећег", "Живот деспота Стефана Лазаревића".
1831. - Умро њемачки филозоф Георг Вилхелм Фридрих Хегел, најистакнутији представник класичне њемачке идеалистичке филозофије, чији је гигантски рад синтеза њемачке филозофске мисли и обухвата готово све знање оног времена. Његов филозофски став је да свијет постоји објективно, али не сасвим независно од људске свијести. Творац је система апсолутног идеализма у којем апсолутно бивство има трочлану структуру: идеја - природа - дух. Основа свијета је апсолутна идеја, а људски свијет је њен највиши степен и израз. Апсолутна идеја постоји само дијалектички, у кретању и развоју, а свијет је процес саморазвитка и самоспознаје - Идеје. Природа у његовом систему има статус "другобивствене идеје", она је опредмећена Идеја. Дјела: "Феноменологија духа", "Филозофија историје", "Наука логике", "Естетика", "Филозофија религије", "Енциклопедија филозофских наука", "Филозофска пропедевтика", "Основне црте филозофије права или природно право и наука о држави у основним контурама".
1840. - Рођен француски сликар Клод Моне, један од оснивача импресионизма. Према његовој слици "Импресија, излазак сунца", изложеној 1874. у Паризу, назив је добио цио сликарски правац, чији је он најдосљеднији и најутицајнији представник. Махом је сликао призоре из Париза и околине, при чему су га највише интересовали ефекти свјетлости на води. Извршио је огроман утицај на европско сликарство.
1847. - У Швајцарској избио грађански рат између снага Швајцарске конфедерације и седам римокатоличких кантона /Зондербунд/, који је окончан крајем истог мјесеца поразом Зондербунда.
1863. - Рођен белгијски хемичар Лео Бакеланд, који је поступком кондензације формалдехида и фенола пронашао чврсту пластичну масу бакелит, савршен изолатор, што је омогућило развој индустрије пластике.
1872. - Рођена српска глумица словеначког поријекла Аугуста Вела Нигринова, првакиња Народног позоришта у Београду. Била је идол позоришне публике крајем 19. вијека, коју није заносила женственошћу већ унутрашњом снагом, достојанственом појавом и снажним, сугестивним гласом. Остварила је низ великих креација, попут улога Јулије, Офелије, Норе, Марије Стјуарт, Мона Ване, Деборе.
1884. - Умро њемачки природњак и зоолог Алфред Едминд Брем, директор зоолошког врта у Хамбургу и Берлинског акваријума. Мада архитекта по професији, придружио се групи природњака и сакупио је огроман научни материјал на путовањимау Европи, Африци и Азији. У Барањи и на Фрушкој гори је проучавао до тада непознату врсту - орлове бјелорепане. Дјела: "Животињско царство", "Живот животиња", "Живот птица", "Шумске животиње".
1889. - Рођен индијски државник Џавахарлал Нехру, један од оснивача покрета несврстаних. По повратку са студија у Енглеској постао је адвокат, али се убрзо посветио политици и борби за независност Индије, поставши сљедбеник архитекте индијске независности Мохандаса Гандија. По стицању независности Индије 1947. постао је први премијер и шеф дипломатије. У спољној политици је настојао да очува неутралност Индије, заузимајући се за активну мирољубиву коегзистенцију.
1891. - Рођен канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инзулин, што је омогућило лијечење до тада смртоносне шећерне болести. За то епохално откриће 1923. је с Џоном Меклаудом, с којим је такође сарађивао, добио Нобелову награду за медицину. Сматрајући да је Бест неупоредиво заслужнији од Меклауда, своју награду је подијелио с њим.
1918. - Српска војска је у Првом свјетском рату ослободила Барању, област с већинским српским становништвом. Други пут су је, у Другом свјетском рату, послије битака на Батини и Болману крајем 1944. ослободили Руси и Срби, у новембру 1991. је ушла у састав Републике Српске Крајине, али је Ердутским споразумом, потписаним у новембру 1995. године, стављена под двогодишњу међународну прелазну управу послије чега је припојена Хрватској.
1918. - Томаш Масарик изабран за првог предсједника Чехословачке.
1922. - Рођен египатски дипломата Бутрос Бутрос Гали, генерални секретар УН од 1992. до 1996.
1935. - Предсједник САД Френклин Розевелт објавио да ће Филипини 1946. стећи независност.
1935. - Рођен јордански краљ Хусеин, владар с "најдужим стажом" у арапском свијету. На пријесто Јордана је ступио 1952, с непуних 17 година.
1940. - У нападу њемачке авијације у Другом свијетском рату на британски град Ковентри погинуло је више од хиљаду људи и разорена средњовјековна катедрала.
1941. - У близини Гибралтара у Другом свјетском рату потонуо британски носач авиона "Арк ројал", којег је претходног дана гађала торпедима њемачка подморница.
1946. - Умро шпански композитор и пијаниста Мануел де Фаља, чија су дјела синтеза андалузијске народне музике и француског импресионизма, који је настојао да ослободи шпанску музику вјековног италијанског утицаја. У Француској је компоновао популарна дјела "Ноћи у шпанским вртовима" и "Седам шпанских народних пјесама", а по повратку у отаџбину изведени су балети "Љубав чаробница" и "Тророги шешир". Разочаран диктатуром генерала Франсиска Франка, успостављеном у Шпанији послије грађанског рата, 1939. је отишао у Аргентину у којој је остао до смрти.
1948. - Рођен енглески принц Чарлс, насљедник британског пријестола.
1955. - Умро амерички писац Роберт Еме Шервуд, који је у драмама, писаним послије Првог свјетског рата, приказао с гледишта пацифисте послијератно разочарење и залагао се за мир у свијету. Доцније је, суочен с надирањем нацизма, постао убијеђени присталица рата као јединог начина да се свијет ослободи нацистичке тираније. Дјела: драме "Окамењена шума", "Идиотова радост", "Неће бити ноћи", сценарији за филмове "Дух путује на запад", "Најбоље године нашег живота".
1960. - У судару два путничка воза у Чехословачкој погинуло 110 људи.
1979. - У провинцији Корасан на истоку Ирана у земљотресу погинуло најмање 385 људи.
1984. - У Лос Анђелесу ухапшен хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова фашистичке Независне Државе Хрватске у Другом свјетском рату. Живио од 1948. у САД, гдје је доспио под лажним именом. Америчке власти су се упорно оглушивале о захтјеве Југославије за екстрадицију. Артуковић је изручен тек 12. фебруара 1986. Послије суђења у Загребу - које је вољом тадашњег југословенског и хрватског комунистичког руководства било фарса, јер је оптужен само за нека појединачна злодјела, али не и за злочин геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима - 14. маја 1986. је осуђен на смрт, али казна није извршена и умро је у затвору непуне три године касније.
1988. - Палестински парламент у избјеглиштву прихватио резолуцију 242 УН, чиме је посредно признао државу Израел и одрекао се тероризма.
1989. - Црначки покрет SWАPО извојевао убједљиву побједу на првим изборима у Намибији.
1991. - Принц Нородом Сиханук вратио се у Камбоџу послије 13 година живота у избјеглиштву.
1994. - Тропска олуја "Гордон" усмртила најмање 829 људи на Хаитију.
2000. - На конференцији Пакта за стабилност југоисточне Европе, која је први пут одржана у Београду, СР Југославији обећана је помоћ од пола милијарде евра.
2001. - Пет држава насљедница бивше СФРЈ постигле су договор о почетку припрема за прерасподелу 74,5 милиона долара у злату, што би била прва транша укупне заоставштине од око две милијарде долара.
2003. - Делегација Савеза логораша Републике Српске у Хагу предала истражиоцима нову документацију о злочинима над Србима у БиХ.
2003. - Краљ Свазиленда Мсвати Трећи прихватио је формално нови Устав по којем се сва власт налази у рукама краља.
2007. - Умро је Ајра Левин, аутор бестселера "Розмарина беба" и "Момци из Бразила", по којима су снимљени успјешни филмови. Tоком дуге каријере Левин је писао и за телевизију и за Бродвеј.
2011. - На првим слободним парламентарним изборима у Tунису исламисти Енахде освојили су 89, партија деснице Конгрес за републику 29, покрет Народна петиција 26, Странка љевице Етакатол 20, Напредна демократска странка 16, Модерни демократски блок пет посланика од 217 посланичких мијеста.
