Данас је сриједа, 15. фебруар, 46. дан 2023. До краја године има 319 дана.
1564. - Рођен италијански физичар, астроном и математичар Галилео Галилеј, оснивач механике као науке, посебно динамике и кинематике. Залажући се за хелиоцентрични систем Николе Коперника и доказујући да је геоцентрични птоломејски систем заблуда, сукобио се са Римокатоличком црквом. Суд инквизиције га је присилио да се одрекне тезе да се Земља окреће око Сунца, али кажу да је послије пресуде рекао: "Ипак се окреће!". Забрана објављивања његових дјела укинута је тек 1757. Хидростатску вагу је пронашао 1585, а 1589. је формулисао законе слободног пада тијела под дејством силе теже и кретања по косој равни. Увео је појмове убрзања и инерције. Астрономски дурбин је конструисао 1609, открио је Орионову маглину, неравнине на Мјесецу, четири најсјајнија Јупитерова сателита /Ио, Европа, Ганимед и Калисто/, Венерине фазе, пјеге на Сунцу и констатовао да је Млијечни пут огроман скуп звијезда.
1710. - Рођен француски краљ Луј Петнаести, који је послије смрти прадједа Луја Четрнаестог преузео пријесто у петој години живота и владао до смрти 1774. Током владавине понашао се крајње расипнички и од њега потичу ријечи: "Послије мене потоп". Водио је неуспјешан рат за аустријско насљеђе и Седмогодишњи рат послије којег је Француска морала да Великој Британији препусти Канаду, укинуо је језуитски римокатолички ред и конфисковао им имовину.
1763. - Мировним уговором у Хубертсбургу окончана непријатељства Аустрије и Пруске у Седмогодишњем рату. Пруска је задржала Шлезију преотету од Аустрије и постала је једна од водећих свјетских сила.
1781. - Умро њемачки писац, критичар и теоретичар умјетности Готхолд Ефраим Лесинг, одушевљени присталица просвјетитељства, утемељивач савремене њемачке књижевности и естетике. Одлучујуће је допринио ослобађању њемачке драме од утицаја класичних и француских модела. Дјела: драме "Мис Сара Сампсон", "Емилија Галоти", "Мудри Натан", комедија "Мина од Барнхелма", критике "Писма о најновијој књижевности", "Хамбуршка драматургија", "Лаокоон", полемичка сатира "Васпитање људског рода", "Анти-Геце".
1832. - У Београду основана Народна библиотека Србије. Једно вријеме је била у саставу Државне штампарије, затим Министарства просвјете, а 1871. је постала самостална установа. За њену организацију и напредовање најзаслужнији су Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Јаша Томић. У вријеме њемачког бомбардовања Београда 1941. потпуно је уништена зграда Библиотеке на Косанчићевом Венцу и изгорјело је свих 300.000 књига, од којих су неке биле раритетне и од непроцјењиве вриједности, не само за српску културу. Послије Другог свјетског рата је обновљена и већ 1958. је имала 335.000 књига. Сада је у намјенској згради на светосавском платоу у Београду.
1835. - Донесен либерални Сретењски устав Србије, који је, по узору на француски и белгијски устав, израдио Димитрије Давидовић. Кнез Милош Обреновић је већ у марту 1835. суспендовао устав, искористивши негодовање апсолутистичке Аустрије, Отоманског царства и Русије.
1857. - Умро руски композитор Михаил Иванович Глинка, творац руског националног стила. Аутор је прве руске националне опере "Иван Сусањин", која је, према жељи цара Николаја Првог, названа "Живот за цара". Према истоименој поеми Александра Пушкина, написао је либрето за оперу "Руслан и Људмила". Остала дјела: фантазија "Камаринскаја" /теме из руских народних пјесама/, шпанске увертире "Арагонска хота", "Ноћ у Мадриду", камерна музика, романсе, црквена музика, соло пјесме.
1861. - Рођен енглески филозоф Алфред Норт Вајтхед, један од најзначајнијих англосаксонских мислилаца 20. вијека. Прво се бавио математичком логиком и заједно с енглеским филозофом и математичаром Бертрандом Раселом написао је "Принципи математике". Потом је развио оригиналну метафизику, космолошко гледиште о "вјечним објектима" и догађајима и организмичку филозофију природе. Сматрао је да филозофија има судбоносан социјално-историјски значај. Остала дјела: "Расправа о универзалној алгебри", "Организација мишљења", "Истраживање принципа природног знања", "Наука и модерни свијет", "Процес и реалност", "Смјели подухвати идеја", "Религија у битним својствима".
1898. - Почео америчко-шпански рат, у којем су САД од Шпаније преотеле Филипине, Гуам, Порторико и Кубу.
1922. - У Хагу одржана прва сједница Међународног суда, који је 1920. основало Друштво народа.
1942. - Умро српски композитор и диригент Станислав Бинички, аутор "Марша на Дрину", директор Београдске опере. Композицију и соло пјевање студирао је у Минхену, а по доласку у Београд основао је војни оркестар. Са Стеваном Мокрањцем и Костом Манојловићем основао је 1899. "Српску музичку школу" која сада носи име "Мокрањац". Остала дјела: прва српска опера "На уранку", хорске пјесме /збирка "Сељанчице"/, соло пјесме, музика за драмске комаде, војни маршеви.
1942. - Јапанске трупе су у Другом свјетском рату заузеле Сингапур и заробиле 85.000 британских војника, нанијевши Великој Британији највећи војни пораз у историји. Велико поморско упориште пало је због крупне стратешке грешке: британска команда је, рачунајући једино на напад с мора, оставила незаштићено залеђе према Малаји.
1944. - Средњовјековни манастир Монте Касино у Италији, који је био претворен у упориште њемачких снага, у Другом свјетском рату бомбардовала је савезничка авијација.
1971. - Велика Британија прешла на децимални новчани систем.
1990. - Лондон и Буенос Аирес обновили пуне дипломатске односе, прекинуте 1982. у вријеме безуспјешног покушаја Аргентине да Великој Британији отме Фокландска острва у Атлантском океану.
1992. - Светом литургијом Јована Златоустог, коју је служио Његова светост патријарх српски Павле, у Београду на празник Сретења Господњег свечано обиљежен крај дугогодишњег раскола у Српској православној цркви. Чину измирења Цркве у земљи и њеног дијела у САД, Канади, Аустралији и западној Европи присуствовали су највиши црквени великодостојници из отаџбине и иностранства.
1993. - Парламент Словачке изабрао економисту Михала Ковача за првог предсједника новоформиране државе, подијељене на Чешку и Словачку послије распада Чехословачке.
1994. - Сјеверна Кореја пристала да отвори дио нуклеарног програма за међународну инспекцију.
1996. - Приликом експлозије складишта муниције близу предсједничке палате у главном граду Авганистана Кабулу погинуло најмање 60 људи.
2003. - Ватикан отворио запечаћену архиву о везама те државе са Њемачком између 1922. и 1939. године, када је Еуђенио Пачели /касније папа Пије 13/ био државни секретар Ватикана. Отварање архива услиједило је као одговор критичарима папе да није довољно учинио да заустави убијање милиона Јевреја током Холокауста.
2004. - У Кини погубљен Јанг Ксинхаи, један од највећих серијских убица, човјек који је за четири године убио 67 особа и силовао 12 жена.
