Данас је понедјељак, 15. мај, 135. дан 2023. До краја године има 230 дана.
1536. - Енглески суд прогласио кривом за прељубу и инцест Ану Болен, другу жену краља Хенрија Осмог, и њеног брата лорда Рошфора. Два дана потом надбискуп Кренмер је "установио" да је неважећи тај брак склопљен 1533, због којег је Хенри Осми раскинуо везе с римокатоличанством и папом, јер се папа успротивио браку, а "прељубница" је убрзо погубљена, послије чега се Хенри Осми још четири пута женио.
1571. - Татарски освајачи запалили Москву.
1767. - Ђенова продала Француској острво Корзику.
1773. - Рођен аустријски кнез Клеменс Венцел Непомук Лотар фон Метерних-Винебург, који је као министар иностраних послова и канцелар четири деценије кројио спољну и унутрашњу политику Аустрије, умногоме и судбину Европе. У међународној политици био је стуб реакционарног савеза европских владара "Свете алијансе", створене ради гушења револуционарних покрета, а у унутрашњој је изградио по злу чувен "Метернихов систем" - полицијско-апсолутистички режим који је гушио сваки национални и слободарски покрет.
1796. - Трупе француског генерала Наполеона Бонапарте, који је у Италији предводио двогодишњу успјешну војну кампању против Аустрије, ушле су у Милано.
1848. - Париски радници, незадовољни политиком буржоаске владе послије проглашења француске републике, упали су у зграду парламента, распустили уставотворну скупштину и изабрали револуционарну владу. Уз помоћ војске буржоазија је успјела да угуши устанак и ухапси све радничке вође.
1859. - Рођен француски физичар Пјер Кири, који је са супругом Маријом и Антоан-Анријем Бекерелом 1903. године подијелио Нобелову награду за физику. С братом Жаком открио је 1880. пиезоелектрицитет. Проучавао је магнетске појаве, а 1898. је са супругом пронашао радиоактивне елементе - полонијум и радијум. Доказао је 1903. да соли радијума спонтано ослобађају топлоту. Радови брачног пара Кири су темељ модерне науке о радиоактивности и показали су да радиоактивност углавном не зависи од спољашњих услова.
1886. - Умрла америчка списатељица Емили Дикинсон, за живота готово потпуно анонимна, јер је до смрти објавила само пет пјесама. Њених више од хиљаду пјесама, откривених послије смрти, постхумно је објављено у шест томова. Приређивачи су их подијелили у четири категорије: пјесме о природи, о времену и вјечности, о љубави и о животу. Њена поезија, продорне интроспективности и снажног мистичног подтекста, писана изванредно прецизним и суптилним стилом, обилује самониклом оригиналношћу.
1891. - Рођен руски писац Михаил Афанасјевич Булгаков, по професији љекар, који је - због непристајања да се додворава властима и служи пропаганди као "инжењер душа", што се за совјетске умјетнике подразумијевало послије Октобарске револуције - деценијама био у немилости. Жустро је нападан и послије смрти /1940/, а његово дјело потискивано и прећуткивано. Због романа с фабулом из грађанског рата "Бијела гарда", касније драматизованог под називом "Дани Турбина", у којем је разматрао истрајност етичко-естетичког кодекса личности у судбинским тренуцима историје, био је мета напада самог Стаљина. Сличан гњев изазвао је романом "Мајстор и Маргарита", штампан у Москви тек 1966. Борба за личност и стваралачка права човјека - оштро супротстављена "социјалистичкој" идеологији колективизма - карактеристична је и за драме у којима ту тему испитује на материјалу грађанског рата, суморне совјетске свакодневице, стварности протеклих епоха и "свијетле" комунистичке будућности. Његов "фантастични реализам", филозофија живота и умјетности имали су изузетно снажан ефекат у свјетским размјерама и знатно су утицали на совјетску литературу у другој половини 20. вијека. Остала дјела: приповијетке "Биљешке младог љекара", "Ђаволијада", "Кобна јаја", "Псеће срце", романи "Живот господина де Молијера", "Позоришни роман" /недовршен/, драме "Бјекство", "Зојкин стан", "Пурпурно острво", "Адам и Ева", "Блаженство", "Иван Васиљевич", "Братство лицемјера", "Посљедњи дани", "Батум", сценарији: "Ревизор", "Мртве душе", драматизација "Мртвих душа", "Рата и мира".
1909. - Рођен енглески филмски и позоришни глумац Џејмс Мејсн. Филмови: "Бјегунац", "Седми вео", "Човјек у сивом", "Звијезда је рођена", "Јулије Цезар", "Лолита", "Сјевер - сјеверозапад", "Лорд Џим", "Галеб", "Убиство по наруџбини".
1911. - Рођен швајцарски писац Макс Рудолф Фриш, либерални интелектуалац, скептик који је анализирао духовне тенденције и противрјечности савременог свијета. Трагао је за идентитетом личности, с правом на "приватну" судбину у свијету савремене цивилизације који појединцу натура улогу. Дјела: романи "Штилер", "Хомо фабер", "Нека ми име буде Гантенбајн", приповијетка "Монток", драме "Кинески зид", "Гроф Едерланд", "Дон Жуан или Љубав према геометрији", "Бидерман и паликуће", "Андора", "Биографија", књиге дневника: "Дневници 1946-1949", "Дневници 1966-1971", које су спој чињеница с рефлексијама и коментарима.
1914. - Умро српски књижевни критичар и историчар књижевности Јован Скерлић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, најутицајнији критичар свог времена. Дипломирао је на Великој школи у Београду и докторирао у Лозани. Пресудно је утицао на српску литературу, борећи се за реализам и вјеродостојност књижевног дјела. Прве радове је објавио у сатиричним и социјалистичким листовима, а затим се виспреном критиком - често бескомпромисном и пресудитељском - најчешће оглашавао у "Српском књижевном гласнику", који је од 1905. до 1907. уређивао с Павлом Поповићем, а потом сам до смрти. Дјела: расправе и студије "Поглед на данашњу француску књижевност", "Уништење естетике и демократизација уметности", "Француски романтичари и српска народна поезија", "Српска књижевност у осамнаестом веку", "Омладина и њена књижевност", "Историја нове српске књижевности", "Јаков Игњатовић", краће студије, критике и прикази сакупљени у девет књига под насловом "Писци и књиге".
1914. - Рођен непалски планинар Намгјал Вангди, познат као Тензинг Норгај, који је с Новозеланђанином Едмундом Хиларијем у мају 1953. први освојио "кров свијета" - Монт Еверест, 8.848 метара висок врх планинског масива Хималаји.
1923. - Велика Британија као независну државу признала Трансјордан под емиром Абулахом.
1940. - Холандска армија у Другом свјетском рату капитулирала и предала се њемачким нацистичким трупама.
1945. - Југославија дефинитовно ослобођена од окупатора и јединице Југословенске армије сломиле и посљедњи организовани отпор непријатељских снага у Другом свјетском рату. Оне су њемачким трупама пресјекле одступницу, заробиле команданта групе армија Е генерал-пуковника Александера Лера - који је у априлу 1941. руководио бомбардовањем Београда - и принудиле их на предају. У четворогодишњем рату је погинуло милион и 706.000 Југословена, а земља је порушена и опустошена.
1948. - Новостворену државу Израел напали египатски авиони, а са сјевера и истока либанске и јорданске трупе.
1955. - У Бечу потписан Аустријски државни уговор којим су СССР, САД, Велика Британија и Француска обновиле независност Аустрије у границама од 1. јануара 1938, чиме је окончана десетогодишња савезничка окупација те земље, која је у Другом свјетском рату била дио Трећег рајха и чије је становништво у огромној већини свесрдно подржавало нацистичку ратну машину. Уговор је садржавао низ заштитних одредаба за националне мањине у Аустрији, којих се Беч није увјек досљедно придржавао, а и обавеза о "вјечној неутралности Аустрије" показала се као релативна историјска категорија.
1957. - Велика Британија извршила прву пробу хидрогенске бомбе у централном Пацифику.
1978. - Умро аустралијски државник Роберт Гордон Мензис, премијер Аустралије с најдужим стажом, шеф владе као лидер Уједињене аустралијске партије од 1939. до 1941, а потом као вођа Либералне партије од 1949. до 1966. Знатно је допринио јачању утицаја САД у Аустралији и увукао је земљу у Вијетнамски рат, на америчкој страни.
1987. - Умрла америчка филмска глумица Рита Хејворт, холивудски секс симбол четрдесетих година 20. вијека. Филмови: "Само анђели имају крила", "Ђилда", "Дама под сумњом", "Никад се нећеш обогатити", "Дама из Шангаја", "Одвојени столови".
1989. - Совјетски предсједник Михаил Сергејевич Горбачов у Пекингу објавио крај кинеско-совјетских раскола.
1991. - Предсjедник Франсоа Митеран саопштио да је мандат за састав владе повјерио Едит Кресон, која је сутрадан као прва жена у историји Француске преузела дужност премијера.
1992. - Муслиманске јединице у Тузли напале колону Југословенске народне армије /ЈНА/ и, према званичним подацима, убиле најмање 54 војника, а раниле 44, прекршивши договор према којем је колона, која је као и остале јединице ЈНА напуштала БиХ, требала да мирно оде из града. Поновљен је сценарио из Добровољачке улице у Сарајеву, који се десио непуне двије седмице раније: први дио колоне је пропуштен, а други је нападнут из засједе.
1992. - Хиљаде присталица опозиције у Азербејџану заузело у Бакуу зграду парламента и предсједничку палату, а дан касније је с власти збачен предсједник Ајаз Муталибов који је потом избјегао у Москву.
1996. - Десничарски лидер Атал Бихари Ваџпаји постао први Хинду националиста премијер Индије, пошто је његова Баратија Џаната партија на парламентарним изборима освојила релативну већину.
1999. - Први пут од почетка агресије НАТО-а на СРЈ из ваздуха нападнуто подручје општине Бор, у којој су на мети били трафо-станица и складиште "Југопетрола". Гађани су и цивилни циљеви у Београду, Панчеву, Смедереву, Новом Саду, Пожаревцу, Крагујевцу, Чачку, Бољевцу, Куршумлији, Урошевцу, Косовској Митровици, Призрену, Пећи, Ђаковици, Дечанима.
2001. - Шеф УНМИК-а Ханс Хакеруп потписао привремени уставни оквир за Косово и Метохију и заказао опште изборе на Косову и Метохији за 17. новембар.
2001. - Кинески предсједник се први пут за посљедњих 46 година у Пекингу кратко састао са званичним представником Тајвана.
2003. - Скупштина Косова и Метохије је, без присуства српских посланика, који су револтирани напустили засједање, усвојила Резолуцију о признавању ослободилачког рата народа Косова за слободу и независност.
2003. - Високи представник за БиХ Педи Ешдаун наметнуо је Закон о грађевинском земљишту, којим ће сва бесправна изградња на спорно додијељеном земљишту проћи ревизију.
2008. - Најмање 100 људи погинуло, а велики број је повријеђен од експлозије цјевовода за гориво током радова на путу у нигеријском селу недалеко од града Лагоса.
2010. - Умро Џон Шепард Барон, шкотски проналазач, изумитељ банкомата.
2017. - Умро Oлег Видов, руски филмски глумац, редитељ и продуцент.
2021. - Пјевачка звијезда Ђорђе Марјановић, који је најпопуларнији био током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година 20. вијека на простору цијеле бивше Југославије, преминуо је у 90. години.
