Данас је четвртак, 15. септембар, 258. дан 2022. До краја године има 107 дана.
1776. - Током америчког рата за независност британске трупе под командом генерала Вилијама Хјуа заузеле Њујорк.
1789. - Рођен амерички писац Џејмс Фенимор Купер, зачетник историјског романа у америчкој литератури. Изградио је тип пионира на индијанској граници, часног, усамљеног али оданог хероја - праузора многих јунака у америчкој књижевности и у филмовима о Дивљем западу. Утицао је и на многе европске писце пустоловних романа. Дјела: романи "Шпијун", "Пилот", " Браво", "Индијанци", циклус романа "Приче о Кожној Чарапи".
1821. - Шпанске колоније Гватемала, Сан Салвадор и Костарика прогласиле независност.
1830. - Рођен мексички генерал и државник Хосе де ла Крус Порфирио Дијас, предсједник Мексика од 1877. до 1880. и од 1884. до 1911. Искористио је популарност стечену у борби са француским интервенционистичким трупама да 1876. војним превратом освоји власт, заведе диктатуру с ослонцем на САД и омогући продор америчког и британског капитала. Нагомилано незадовољство сељака, али и буржоазије, изазвало је револуцију у којој је оборен 1911. послије чега је емигрирао и 1915. је умро у Паризу.
1857. - Рођен амерички државник Вилијам Хауард Тафт, предсједник САД од 1909. до 1913. Током предсједничког мандата војно је интервенисао у Никарагви, која је потом била под америчком окупацијом од 1912. до 1925. и од 1926. до 1933.
1864. - Током лова на јаребице несрећним случајем убио се енглески истраживач Џон Ханинг Спик, први Европљанин који је у августу 1858. видио афричко језеро Викторија, тврдећи да је оно извориште Нила. Претходно је у јануару исте године са Ричардом Бартоном, који је предводио експедицију, открио језеро Тангањика. Његову теорију о изворишту највеће афричке ријеке оспоравао је Бартон, који је сматрао да је Тангањика извориште Нила, па је Спик као предводник нове експедиције у јулу 1862. успио да стигне до мјеста на којем Нил истиче из језера Викторија. Спик је погинуо уочи расправе двојице истраживача заказане у Краљевском географском друштву у Лондону.
1890. - Рођена енглеска књижевница Агата Кристи, аутор низа детективских романа. Дјела: "Убиство Роџера Ајкрофта", "Леш у саркофагу", "Убиство у `Оријент експресу`", "Десет малих црнаца", "Вашар злочина", "Карибијска загонетка", "Никотин", "Тајна замка Чимниз", "Тајна седам бројчаника", "Отворених карата", "Убиство у Месопотамији", "Мишоловка".
1894. - Рођен француски филмски режисер Жан Реноар, син сликара Огиста Реноара, творац поетског филмског реализма. У његовим филмовима су се мијешали сан и реалност, радост и туга свакидашњег живота. Пред Други свјетски рат је снимио неколико антиратних филмова који су снажно утицали на духовно стање нације. Написао је књиге "Реноар, мој отац" и "Мој живот и моји филмови". Филмови: "Нана", "Кучка", "Мадам Бовари", "Тони", "Злочин господина Ланжа", "Излет", "Велика илузија", "Марсељеза", "Човјек-звијер", "Правило игре", "Мочвара", "Ова земља је моја", "Жена на обали", "Ријека", "Хелена и мушкарци", "Френч канкан", "Тестамент доктора Корделијера", "Доручак на трави".
1904. - Рођен италијански краљ Умберто Други, посљедњи монарх Италије, који је на пријестољу провео само мјесец дана. Постао је краљ у мају 1946. послије абдикације оца Виторија Емануела, али је и сам абдицирао у јуну 1946, јер су Италијани референдумом одабрали републику.
1911. - Умрла Енглескиња Аделина Павлија Ирби, велики добротвор Срба у Босни, у коју је дошла у вријеме устанка Срба против Турака од 1875. до 1878. Потресена страдањима дјеце избјеглица отишла је у Велику Британију да упозна свјетску јавност са њиховим патњама и формирала одбор за сакупљање прилога. Прикупила је око 240.000 круна и тим новцем и о свом трошку је куповала храну и одјећу и отворила 19 школа у Славонији за избјегличку дјецу. Цио иметак је завјештала Српском културно-просветном друштву "Просвјета", основаном 1902. ради ширења просвјете и српске националне мисли у Босни и Херцеговини, и интернату за васпитање женске сирочади који је основала у Сарајеву, у којем је остала до смрти. Објавила је књигу "Путовање по словенским земљама Турске у Европи".
1916. - У бици на Соми у Првом свјетском рату Британци су први пут употријебили тенкове, направљене према нацрту Ернеста Свинтона.
1918. - Почео пробој Солунског фронта у Првом свјетском рату.
1935. - У нацистичкој Њемачкој Јевреји стављени ван закона и застава са кукастим крстом постала је званична.
1945. - Умро аустријски композитор Антон Фридрих Ернст фон Веберн, један од најистакнутијих експресиониста, чију су музику забранили нацисти у Другом свјетском рату. Дјела: камерна за гудачки квартер "Пет ставова", "Шест багатела", оркестарска "Шест комада", "Пет комада", "Симфонија за камерни оркестар", "Варијације", соло пјесме.
1946. - Бугари су референдумом одбацили монархију и проглашена је Народна Република Бугарска.
1949. - Конрад Аденауер изабран за првог канцелара Западне Њемачке, а Теодор Хојс за првог предсједника.
1967. - Командант египатских снага у катастрофалном шестодневном рату Арапа са Израелом у јуну 1967. фелдмаршал Абдел Хаким Амер извршио самоубиство.
1973. - Умро шведски краљ Густав Шести Адолф, кога је наслиједио унук Карл Густав.
1983. - Премијер Израела Менахем Бегин поднио оставку.
1989. - Умро амерички писац Роберт Пен Ворен, у чијем је најбољем роману "Сви краљеви људи" насликан успон и пад политичара код којег су неодвојиво сједињени порок и врлина. Познат је и као суптилан пјесник и поуздан тумач модерне књижевности. Остала дјела: романи "Ноћни јахач", "На вратима неба", "Бујица", "Пећина", "Мјесто гдје ваља доћи", "Брат змајевима", збирке пјесама "Једанаест пјесама на исту тему", "Обећања", "Инкарнације", "Одабране пјесме", есеји "Разумијевање прозе", "Разумијевање поезије", "Ко говори за црнца?", "Демократија и поезија".
1996. - Вођа италијанске сецесионистичке партије "Сјеверна лига" Умберто Боси прогласио је сјеверни дио Италије Федералном Републиком Паданијом, што су оштро осудиле остале политичке снаге у земљи.
1999. - Администрација САД одредила је амбасадора Роберта Фровика да води међуагенцијски тим за борбу против криминала и корупције у БиХ.
1999. - У једном складишту у тексашком граду Ел Пасо полиција је заплијенила 1.752 килограма кокаина у вриједности од милијарду долара. Кокаин је кријумчарен из Мексика и чекао је на испоруку широм САД.
2008. - Умро један од оснивача легендарне британске рок групе "Пинк флојд" - клавијатуриста Ричард Рајт.
2011. - У Прагу у 100. години преминуо славни чешки режисер Отакар Вавра, иза кога је, као сценаристе и режисера, остало 80 филмова, те изузетне класе на прашкој филмској академији из којих су изашли режисери као што су Милош Форман, Јиржи Менцл и Емир Кустурица.
2015. – У Мађарској ступио на снагу нови пакет мјера строже контроле за спречавање проласка миграната преко њене територије и успостављање контроле над спољном границом Шенгена.
2014. - Умро Николај Романович Романов, кнез, најстарији члан руске царске династије Романов.
2020. - Умро први предсједник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник.
- Србија и Република Српска прослављају празник српског јединства, слободе и националне заставе. на дан када су српске и савезничке јединице у Првом свјетском рату пробиле Солунски фронт.
