Данас је петак, 16. август, 228. дан 2019. године. До краја године има 137 дана.
1717. - У бици код Београда у аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба из Војводине, аустријски фелдмаршал француског поријекла Франсоа Еуген Савојски Турцима нанио тежак пораз и заузео Београд, избацивши Турке и из сјеверне Србије. Аустрији је Пожаревачким миром закљученим 1718. припала сјеверна Србија, Банат и сјеверна Босна.
1832. - Рођен њемачки психолог, филозоф и лингвиста Вилхелм Вунт, оснивач експерименталне психологије, професор на универзитетима у Хајделбергу, Цириху и Лајпцигу. Дефинисао је психологију као "науку о унутрашњем и непосредном искуству" и засновао је психолошка истраживања и експерименте као "чисту опсервацију". Основао је први модерни институт за психологију и експерименталну лабораторију. Његов ученик је био и српски психолог Љубомир Недић, писац првог нашег универзитетског уџбеника из психологије. Дјела: "Принципи физиолошке психологије", "Увод у психологију", "Психологија народа".
1845. - Рођен француски физичар Габријел Липман, добитник Нобелове награде за физику 1908. Он је пронашао процес фотографисања у природним бојама. Конструисао је и капиларни електрометар и засновао принцип о одржању електрицитета.
1913. - Рођен Менахем Бегин, премијер Израела од 1977. до 1983.и први израелски државник који је потписао уговор са неком арапском земљом. Послије разговора у Кемп Дејвиду с египатским предсједником Анваром ел Садатом и предсједником САД Џимијем Картером, 1977. је у Вашингтону потписао мировни уговор с Египтом и са Садатом је 1978. подијелио Нобелову награду за мир. У тек основаној држави Израел 1948. је оформио покрет "Херут", од којег је настала партија "Ликуд" . Убрзо је постао члан Кнесета, а у владу је ушао 1967. Важио је за "човјека најтврђе линије са визијом за компромис". Дјела: "Побуна", "Лична сјећања команданта Иргун Цеваи Леумија", "Бијеле ноћи", "У подземљу".
1914. - У ноћи 15. на 16. август 1914. године одиграо се ударни дио Церске битке - прве велике савезничке побједе у Првом свјетском рату, коју је извојевала српска војска. Чињеница да је малена Србија успјела да на Церу порази аустроугарске трупе изазвала је тада невјерицу у Бечу и Берлину, али и одушевљење међу савезницима, а углед Србије неочекивано је порастао. Генерал Степа Степановић добио је чин војводе као награду за командовање које је довело до одлучне побједе на Церу. Када је Церска операција окончана 24. августа, од око 200.000 аустроугарских војника, колико је провалило у Србију, у њој није остао ниједан, изузев 4.500 заробљеника. Tоком крвавих борби губици аустроугарских трупа достигли су 27. 000, док је из строја избачено од 16. 500 српских војника, од чега 2. 107 погинулих. Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914. године, окончана је Церска операција.
1919. - Образована је Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под предсједништвом Љубе Давидовића, састављена од представика Демократске странке и Социјалдемократске партије. Влада је убрзо донијела уредбе о осмочасовном радном времену и о осигурању радника у случају болести и несреће.
1921. - Умро је српски краљ Петар Први Карађорђевић, краљ Србије од 1903. до 1918. и потом до смрти, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чија је владавина обиљежена развојем парламентарне демократије, убрзаним привредним развојем, културним напретком и слободом штампе. Током владавине "Његовог величанства светог старца", како су га називали у Француској, ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима, а под његовим жезлом Србија је била Пијемонт слободе, идеал уставног уређења и жариште напретка у том дијелу Европе. Послије збацивања са пријестола 1858. његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, живио је у иностранству и завршио је Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу. Учестовао је као добровољац у Легији странаца у француско-пруском рату 1870. и 1871, кад је за изузетну храброст одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владалац који је то одличје заслужио на бојном пољу. Под именом Петар Мркоњић, у босанскохерцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. и 1876. једним устаничким одредом. Послије убиства краља Александра Обреновића Скупштина Србије га је 15. јуна 1903. изабрала за краља. У народу - који га је најчешће називао "чика Пера" - уживао је огромно поштовање због изузетног поштења и крајње скромног начина живота. У балканским ратовима је као врховни командант предводио до побједе српску војску, а са власти се повукао 1914. у корист сина Александра који је у његово име владао као регент. У Првом свјетском рату 1915. је са српском војском прошао њену голготу током повлачења преко Албаније. Превео је на српски спис "О слободи" енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.
1944. - На острву Вис у Другом свјетском рату настављени су преговори Националног комитета ослобођења Југославије и избјегличке југословенске владе, која се обавезала да Народноослободилачкој војсци Југославије препусти сву савезничку помоћ, распусти оружане снаге у иностранству и јавно се одрекне Драже Михаиловића и четника. Пристала је и да у састав НОВЈ буде укључена ратна морнарица бивше Југославије која се налазила на Малти под управом савезничке флоте.
1953. - У Ирану је покушан државни удар и шах Мохамед Реза Пахлави је побјегао из земље, али је послије три дана премијер Мохамед Мосадек срушен, а шах се вратио на пријесто уз англоамеричку помоћ.
1956. - Умро амерички филмски глумац мађарског поријекла Бела Блашко, познат као Бела Лугоши, тумач низа улога Дракуле у филмовима страве, али се исказао и као врстан комичар. Филмови: "Тринаеста столица", "Дракула", "Убиство у улици Морж", "Пољубац смрти", "Острво изгубљених душа", "Црна мачка", "Знак вампира", "Дракулина кћи", "Франкештајнов син", "Горила", "Инвазија крадљиваца лешева".
1958. - Рођена америчка пјевачица и глумица Мадона Луиз Вероника Чиконе, позната као Мадона, једна од најпопуларнијих пјевачица крајем 20. вијека.
1960. - Кипар је стекао независност, с архиепископом Макариосом Трећим као предсједником републике. Кипар је до 1878. био дио Отоманског царства, а те године постао је колонија Велике Британије одлуком Берлинског конгреса.
1973. - Умро амерички микробиолог, поријеклом украјински Јеврејин Селман Ејбрахам Ваксман, добитник Нобелове награде за медицину 1952. Награду је добио за проналазак стрептомицина, првог антибиотика који успјешно сузбија туберкулозу. Пронашао је и неомицин. Написао је аутобиографију "Мој живот са микробима".
1977. - Умро амерички музичар Елвис Арон Присли, "краљ рока", изузетно популаран педесетих и шездесетих година 20. вијека. Продао је више од 150 милиона плоча и играо у двадесетак филмова. Умро је у 42. години због прекомјерне употребе алкохола и дроге.
1984. - Умро српски писац Душан Радовић, јединствена медијска личност српске културе и врстан дјечји писац. Радио је у листовима "Змај", "Пионир", "Кекец" и "Полетарац" и био уредник дјечјих редакција Радија и Телевизије Београд. У широј јавности је посебно упамћен по радио емисији Студија Б "Београде, добро јутро", којом је од 1976. осам година будио Београђане обиљем сатиричних доскочица, духовитих коментара и љупког хумора, обиљежених аутентичном мудрошћу. Дјела: збирке пјесама "Поштована децо", "Смешне речи", "Вукова азбука", "Причам ти причу", "Понедељак", "Уторак", "Среда, "Четвртак", драмска дјела "Капетан Џон Пиплфокс", "Тужибаба", "Че" , афоризми "Београде, добро јутро", ТВ серија "На слово, на слово".
1991. - Умро италијански филмски режисер Луиђи Цампа, припадник прве генерације неореалистичког правца, аутор више десетина филмова, који је највише био заокупљен моралним проблемима. Филмови: "Живјети у миру", "Тешке године", "Лаке године", "Процес у граду", "Римљаника", "Американац на одмору".
1994. - Упркос оптужби за тешке изборне преваре, Хоакин Балагер је седми пут ступио на дужност предсједника Доминиканске Републике.
1995. - На референдуму, одгођеном два дана због урагана, грађани Бермуда су гласали да остану британска колонија.
2007. - У земљотресу јачине 7,9 степени Рихтерове скале у Перуу погинуло 510 људи.
2008. - Најбољи српски пливач Милорад Чавић освојио сребрну медаљу у трци на 100 метара делфин стилом на Олимпијским играма у Пекингу, а најбољи српски тенисер Новак Ђоковић освојио бронзану медаљу.
2008. - Руски милијардер Михаил Прохоров купио најскупљу вилу на свијету - бившу краљевску палату на француској ривијери за скоро пола милијарде евра.
