Данас је четвртак, 16. фебруар, 47. дан 2023. До краја године има 318 дана.
1808. - Француска почела инвазију на Шпанију и покорила је за мјесец дана. Цар Наполеон Први одвео је у Француску краља Карлоса Четвртог и његовог сина Фернанда Седмог, а на пријесто је поставио брата Жозефа, који је окупираном Шпанијом владао до 1813.
1826. - Научно, књижевно и културно друштво Матица српска основано је у Пешти, а њени покретачи су били: Јован Хаџић /Милош Светић/, књижевник и правник, као и пештански трговци Јосиф Миловук, Гаврило Бозитовац, Георгије Станковић, Петар Рајић, Јован Деметровић и Андреја Розмировић. Амбиције оснивача, а нарочито Јована Хаџића и касније покровитеља Саве Текелије, били су да од Матице начине научно друштво по угледу на годину дана раније основано Мађарско научно друштво. Наишавши на неподељене симпатије српског грађанства, око Матице су се почели формирати разни фондови за помагање просвјете и књижевности. Међу завештањима најзначајнија је задужбина Саве Текелије, основана 1838. године за школовање српских студената, позната као "Текелијанум". Матица српска издаје часопис "Летопис" и одиграла је веома крупну улогу у одвајању просвете и културе српског народа од покровитељства и утицаја до тада свемоћне цркве.
1831. - Рођен руски писац Николај Семјонович Љесков, изузетан зналац језика и суптилан стилиста. Писао је романе и приповијетке о животу свештеника и чиновника у глувој руској провинцији и описивао бескрупулозне типове у периоду првобитне акумулације капитала. Створио је и ненадмашне књижевне ликове сељака, захваљујући изванредном познавању психологије руских сељака. Дјела: "Лијевак Соборјане", "Зачарани путник", "Несмртни главоња", "Леди Макбет мсценског округа", "Ситнице из архијерејског живота".
1871. - Рођен писац Радоје Домановић, највећи српски сатиричар, који је саркастично и духовито сликао власт огрезлу у корупцију и насиље, лажно родољубље и до сервилности послушно грађанство. Послије завршетка Велике школе у Београду био је наставник у Врању, Пироту и Лесковцу, а из службе је отпуштен као противник Обреновићевог режима. Од 1905. до смрти 1908. био је шеф коректора Државне штампарије у Београду. Уређивао је сатирични лист "Страдија". Почео је реалистичким приповијеткама из сеоског живота, али је убрзо почео да пише сатиру, створивши дјела универзалне вриједности. Дјела: сатиричне приповијетке "Страдија", "Вођа", "Данга", "Мртво море", "Краљевић Марко по други пут међу Србима".
1871. - Поражена Француска потписала капитулацију и акт о примирју са Пруском, чиме је завршен француско-пруски рат. У мају 1871. је утаначен дефинитивни мир са тада већ уједињеном Њемачком, којој је Француска морала да уступи богате покрајине Алзас и Лорену и да плати ратну одштету.
1873. - У Шпанији проглашена република кад је краљ Амадео Други Савојски абдицирао због превирањања у земљи, несређене привредне ситуације и јачања републиканског покрета. Пошто су републиканци били разједињени већ 1874, војска је вратила на власт бурбонску династију, с краљем Алфонсом Дванаестим.
1877. - Рођена Исидора Секулић, српски књижевник изузетног стила, широког образовања и високе културе, танан посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа, члан Српске академије наука и умјетности. Критичари је сматрају класиком српске књижевности, а поводом њене смрти 1958. један од њих је оцијенио да је умро "литерарно најкултурнији човек нашег тла од Ћирила и Методија до јуче, до данас, можда до прекосутра". Завршила је Виши педагогијум у Будимпешти и докторирала у Њемачкој. Била је наставник и управник Девојачке школе у Панчеву, затим професор гимназије у Београду. Сарађивала је у свим бољим српским и хрватским књижевним часописима. Била је зналац многих језика и изврстан преводилац, нарочито је много преводила с енглеског. Дјела: путопис "Писма из Норвешке", роман "Ђакон Богородичине цркве", приповијетке "Хроника паланачког гробља", "Сапутници", "Госпа Нола", есеји "Аналитички тренуци и теме", "Записи о моме народу", "Мир и немир", "Његошу - књига дубоке оданости", "Говор и језик, културна смотра народа".
1918. - Енглеску луку Довер у Првом свјетском рату бомбардовала њемачка подморница.
1926. - Рођен енглески филмски режисер Џон Ричард Шлезингер, близак идејама "слободног филма". Филмови: "Лажов Били", "Дарлинг", "Далеко од разуздане гомиле", "Поноћни каубој" , "Недјеља, проклета недјеља", "Сјај и биједа Холивуда", "Маратонац".
1933. - Због страха од све чешћих њемачких пријетњи Југославија, Чехословачка и Румунија реорганизовале одбрамбени савез Малу Антанту, која је добила стални Савјет састављен од министара иностраних послова. Њемачка окупација Чехословачке у марту 1939. практично је угасила савез, који је сарадњом Југославије и Румуније још неко вријеме животарио, али је сломом Југославије у Другом свјетском рату, послије напада нацистичке Њемачке у априлу 1941, дефинитивно престао да постоји.
1936. - На парламентарним изборима у Шпанији побиједила листа Народног фронта, послије чега је владу социјалиста, комуниста и представника синдиката саставио Мануел Асања и она је одмах издала декрет о амнестији политичких затвореника и прописала аграрну реформу. Фашисти су под руководством генерала Франсиска Франка у јулу 1936. отпочели оружану побуну, што је изазвало грађански рат у којем су 1939. поражене снаге владе Народног фронта, највише захваљујући великој војној помоћи коју су Франку пружиле нацистичка Њемачка и фашистичка Италија.
1945. - Америчко ваздухопловство у Другом свјетском рату почело масовно бомбардовање Токија.
1959. - Вођа герилаца Фидел Кастро - чије су снаге 1. јануара 1959. збациле диктатора Фулхенсија Батисту - постао је премијер Кубе.
1972. - Група официра Еквадора, предвођена генералом Гиљермом Родригесом Ларом, државним ударом без проливања крви је свргнула предсједника Хосеа Марију Веласка Ибару. Свргнути предсједеник, којем је то био пети мандат /први пут је постао шеф државе 1934/, добио је азил у Венецуели.
1978. - Кина и Јапан су у Пекингу потписали трговински уговор у вриједности 20 милијарди долара, што је означило почетак великог економског отварања Кине.
1983. - У пожару који је захватио велико подручје ниског растиња на југу Аустралије живот изгубило најмање 69 људи.
1992. - Скупштина Републике Српске Крајине /РСК/ на ванредном засједању у Глини прихватила је план Сајруса Венса о размјештању мировних снага УН у РСК, разријешила дужности премијера Милана Бабића и поништила одлуку његове владе о расписивању референдума о Венсовом плану.
1992. - Заирске снаге безбједности убиле 32 демонстранта, отворивши ватру на хиљаде хришћана који су почели мирне уличне протесте због режима предсједника Мобутуа Сесе Секоа.
1994. - Грчка подвргла потпуном привредном ембаргу Бившу Југословенску Републику Македонију због намјере Скопља да буде признато као Република Македонија. Атина је подсјетила да је сјеверна грчка провинција Македонија постојала знатно прије доласка Словена на Балкан и упозорила да је неприхватљиво да новостворена држава стави на заставу хеленистички антички симбол - сунце Вергине.
1994. - У планинском подручју индонезијског острва Суматра у земљотресу погинуло најмање 200 људи.
1998. - Приликом пада "ербаса А-300" тајванске Авиокомпаније "Чајна ерлајнз" у близини аеродрома у Тајпеху погинула 203 путника у авиону, укључујући гувернера централне банке Тајвана и седам људи на тлу.
2000. - Русија и НАТО обновили односе, прекинуте у прољеће 1999. због агресије Сјеверноатлантске алијансе на Савезну Републику Југославију, саопштено је у Москви послије разговора вршиоца дужности руског предсједника Владимира Путина с генералним секретаром НАТО-а Џорџом Робертсоном.
2001. - У нападу на српски конвој код Подујева на Космету погинуло десет Срба, а рањено више од 40.
2004. - Индија и Пакистан почели прве формалне мировне разговоре у више од двије и по године, а једна од главних тема био је спор у вези са регионом Кашмира.
2016. - Умро Бутрос Бутрос Гали, египатски политичар и дипломата, некадашњи генерални секретар УН.
2019. - Умро Бруно Ганц, швајцарски глумац. Играо је главне улоге у великом броју филмова и позоришних дјела, за што је био награђиван бројним наградама. Најпознатије су му улоге у филму "Хитлер: посљедњи дани" гдје је глумио Адолфа Хитлера, и у филму Вима Вендерса "Небо над Берлином".
2020. - Полиција Костарике заплијенила је више од пет тона кокаина у бродском контејнеру и ово је највећа пљенидба дроге у историји ове земље.
