Данас је недјеља, 16. јануар, 16. дан 2022. До краја године има 349 дана.
1547. - У Москви за првог руског цара крунисан Иван Четврти Васиљевич, познат као Иван Грозни, који је створио снажну централизовану државу. Основао је 1553. прву штампарију у Русији, а ради јачања трговине са западном Европом 1584. је подигао град Архангелск на ушћу Сјеверне Двине у Бијело море. Реформе је проводио грубо, укључујући погубљење више од 3.000 људи, па је назван "Грозни". Потукао је Монголе и освојио Казан 1552. и Астрахан 1556, тако да је Русија овладала цијелим воденим путем Волге, а потом је припојио Сибир.
1581. - Енглески парламент изгласао строге мјере против римокатолика, учвршћујући превласт националне англиканске цркве.
1749. - Рођен Виторио Алфијери, италијански родољубиви пјесник и драмски писац из чијег дјела зрачи страсна љубав за слободу и жеља за збацивање тираније. Завршио је Војну академију у Торину и потом је пропутовао већи дио Европе, упознавши се са дјелима значајних либертерских мислилаца, укључујући Франсоа Волтера, Жан Жака Русоа и Шарла Монтескјеа. Дјела: трагедије "Саул", "Орест", "Марија Стјуарт", "Филип", "Клеопатра", "Антигона", "Мира", комедије, сонети, оде, сатире, епиграми, расправа "О тиранији", аутобиографски спис "Живот Виторија Алфијерија".
1778. - Француска признала независност САД које су водиле рат против британске колонијалне управе.
1794. - Умро енглески историчар Едвард Гибон, чије је седмотомно дјело "Опадање и пропаст Римског царства", у којем је обухватио историју Рима и Ромеје /Византије/ од другог до 15. вијека, једно од најзначајнијих у свјетској историографији.
1864. - Настојећи да приграби Шлезвиг и Холштајн, њемачки канцелар Ото фон Бизмарк придобио дотад непријатељски Беч и двије силе су ултимативно затражиле од Данске да укине тек изгласани устав који је учврстио њене везе с тим покрајинама. У рату који је убрзо избио Данци су поражени, а спорна војводства су припала побједницима.
1891. - Умро француски композитор Лео Делиб, романтичарски стваралац који је међу првима компоновао симфонијски балет и развијао га до пантомиме. Компоновао је и опере и оперете, лаке, допадљиве и елегантне мелодике. Испољавао је мелодијску фантазију и смисао за инструменталне ефекте. Дјела: балети "Копелија", "Силвија", опера "Лакме".
1908. - У Београду отворен хотел "Москва", подигнут на мјесту гдје је била кафана "Велика Србија". Зграду су пројектовали српски архитекта Јован Илкић и група архитеката из Санкт Петербурга.
1920. - У Паризу одржан први састанак Савјета Друштва народа, али без учешћа САД, чији је предсједник Вудро Вилсон одлучујуће допринио стварању те међународне организације. Претходно је амерички сенат одбио да ратификује Версајски мировни уговор склопљен послије Првог свјетског рата, чиме је Вилсон дезавуисан, а САД су трајно остале ван Друштва народа.
1920. - У САД уведена забрана производње и продаје алкохола, што је подстакло лавину корупције и криминала.
1927. - Умро српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзитета у Београду, предсједник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Веома су значајни његови радови о морфологији и хидрографији Динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском басену и о миграцијама југословенских народа. Одиграо је изузетну улогу као савјетник српске делегације на мировним преговорима у Паризу послије Првог свјетског рата. Дјела: "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије" /три тома/, "Антропогеографски проблеми Балканског полуострва", "Балканско полуострво и јужнословенске земље", "Геоморфологија" /два тома/, "Етногеографске карте југословенских земаља", "Географска карта Југославије", "Говори и чланци" /четири тома/.
1944. - Амерички генерал Двајт Ајзенхауер у Другом свјетском рату постављен за главнокомандујућег западних савезничких снага. Од њега је истовремено затражено да сачини план о отварању другог фронта у западној Европи ради борбе против трупа нацистичке Њемачке, с којима су - уз снаге појединих покрета отпора, посебно у Југославији - тада у Европи практично ратовале једино совјетске јединице.
1945. - У Арденима побједом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија, које су претходно захватиле у клијешта нацистичке дивизије, сузбивши њихову офанзиву, нанесен одлучујући пораз Нијемцима на западном фронту, чиме је покопан посљедњи покушај Адолфа Хитлера да измијени исход Другог свјетског рата.
1957. - Умро италијански диригент Артуро Тосканини, снажна умјетничка личност, изванредне меморије и изузетне сугестивности, вјероватно највећи диригент 20. вијека. Дириговао је у миланској Скали и Метрополитен опери у Њујорку, гдје је организовао и симфонијски оркестар.
1969. - У центру Прага спалио се чешки студент Јан Палах, на тај начин изразивши протест што су Чехословачку у августу 1968. окупирале армије Варшавског пакта.
1969. - Совјетски космонаути у свемирским бродовима "Сојуз 4" и "Сојуз 5" први пут у историји спојили су двије летјелице с људском посадом у орбити око Земље.
1979. - Шах Ирана Реза Пахлави напустио земљу под притиском исламске теократије која је преузимала власт.
1987. - Шеф Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг дао оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире, а функцију генералног секретара Партије је преузео Џао Цијанг.
1991. - Савезничке снаге, предвођене САД, у Заливском рату започеле су операцију "Пустињска олуја" масовним ударима из ваздуха по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова послије истека ултиматума УН Багдаду.
1994. - Радикални црначки Панафрички конгрес одустао од оружане борбе три мјесеца уочи првих сверасних избора у Јужној Африци.
1998. - Од експлозије метана у руднику "Соко" у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара.
1999. - Шеф мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији Вилијам Вокер оптужио српске снаге да су масакрирале 45 ненаоружаних Шиптара у селу Рачак - за које се испоставило да су заправо припадници терористичке ОВК.
2003. - Из свемирског центра Кенеди на Флориди лансиран шатл Колумбија. Непосредно пред слијетање на Флориду, 1. фебруара, послије 16 дана мисије, шатл се распао у пламену изнад Tексаса. Погинуло је свих седам астронаута, међу њима први израелски астронаут Илон Рамон.
2019. - Прослављеном режисеру Емиру Кустурици на Мећавнику уручена награда "Мкива", јужноафричке хуманитарне фондације, а коју су раније добили Нелсон Мендела, Фидел Кастро, Уго Чавез, Улоф Палме, Салим Ахмед Салим.
