Данас је недјеља, 17. септембар, 260. дан 2023. До краја године има 105 дана.
1580. - Рођен шпански писац Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, сатиричар који је због "заједљивог језика и отровног пера" час био повлашћен на двору, час прогањан и затваран. Изванредно је сликао живот улице, а у сонетима је испољио песимизам барокног мислиоца опсједнутог идејом ништавила. Дјела: "Живот лупежа", "Сан лобања", "Плутонов свињац", "Дом полудјелих од љубави", "Књига о свим стварима и још о многим другим", збирке поезије "Шпански Парнас", "Три посљедње кастиљанске музе".
1665. - У Лондону избила епидемија куге - умрло око 70.000 људи.
1787. - Делегати 12 од тадашњих 13 држава САД потписали су устав, и сада на снази, уз додате амандмане, најстарији важећи устав у свијету.
1796. - Први предсједник САД Џорџ Вашингтон, шеф државе од 1789. упутио је америчком народу "Опроштајну бесједу", одбивши да се трећи пут кандидује за предсједника.
1809. - Миром у Фредриксхаму завршен шведско-руски рат, у којем је Русија освојила Финску.
1826. - Рођен њемачки математичар Георг Фридрих Бернхард Риман, који је отворио нове правце развитка математике и њене примјене у физици и механици. Значајно је допринио математичкој анализи, посебно теорији комплексних функција, теорији парцијалних једначина, геометрији, теорији бројева. Његово име носи низ математичких појмова: Риманов интеграл, Риманова диференцијална једначина, Риманова површина, Риманова сфера, Риманова бета-функција, Риманова геометрија.
1857. - Рођен руски физичар Константин Едуардович Циолковски, отац астронаутике. Још 1883. изложио је идеје о коришћењу реактивног погона код летјелица, а 1903. објавио прво класично дјело из теорије астронаутике: "Испитивање васионског простора реактивним апаратима". Поставио је основне једначине кретања ракете промјенљиве масе у безваздушном простору. Совјетска Академија наука је установила "Златну медаљу Циолковског" за изузетан допринос астронаутици и истраживању космоса.
1889. - Поводом 500 година од Косовске битке установљен је "Орден кнеза Лазара", који су могли да носе само владар и пунољетни престолонасљедник.
1900. - Британска краљица Викторија Прва Александрина потписала документ којим је Аустралија ушла у Комонвелт као федерална унија шест бивших британских колонија.
1906. - Рођен Џунијус Ричард Џајавордене, премијер Шри Ланке од 1977, послије изборне побједе његове Уједињене националне партије. Након успостављања предсједничког система, 1978. је постао први шеф државе и на том положају је остао до 1988.
1908. - Рођен руски виолиниста и диригент Давид Фјодорович Ојстрах, један од највећих мајстора виолине у 20. вијеку. У родној Одеси је завршио конзерваторијум, а прославио се 1935. наградом на међународном виолинском такмичењу у Варшави и 1937. наградом "Исај" у Бриселу. Био је професор Московског конзерваторијума и с великим успјехом је наступао широм свијета.
1918. - Послије тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија пробиле Солунски фронт, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом свјетском рату - мјесец и по дана потом је капитулирала Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка. Српске снаге су пресјекле бугарску војску и присилиле Бугарску да 30. септембра 1918. положи оружје. При томе су Срби продирали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, јер француска коњица није успијевала да држи корак са српском пјешадијом.
1918. - Рођен израелски државник Хаим Херцог, предсједник Израела од 1983. до 1993. Завршио је права у Кембриџу и војну академију у Сендхерсту, а у Другом свјетском рату се борио у британској армији. У Палестини се потом укључио у илегални покрет Хагана, а кад је 1948. основан Израел постао је први шеф војне обавјештајне службе. Потом је био командант јужне армијске области и први војни гувернер Западне обале, окупиране у рату 1967, а од 1975. до 1978. израелски амбасадор у УН.
1944. - Почео највећи ваздушни десант у Другом свјетском рату, који је требало да успостави мостобран на ријеци Рајни и омогући савезницима продор сјеверно од Рура, али су се Нијемци докопали планова, разбили Британце код холандског града Арнхем и потом припремили противофанзиву у Арденима. Савезници су прешли Рајну тек послије пет мјесеци.
1948. - Близу Јерусалима убијен шведски гроф Фолке Бернадот, посредник УН у конфликту Израела и Арапа.
1949. - У пожару на "Норонику", највећем пароброду на Великим језерима, код Торонта погинуло више од 130 људи.
1961. - Објешен турски премијер Аднан Мендерес, кога је у мају 1960. оборила војна хунта генерала Џемала Гурсела. Војна хунта је тврдила да је Мендересова Демократска партија, на власти од првих слободних избора у Турској 1950. године, "издала принципе" првог турског предсједника Мустафе Кемала Ататурка.
1970. - У Јордану отпочели оружани сукоби армије краља Хусеина и палестинских герилаца.
1978. - Потписивањем оквирних мировних планова за Блиски исток и између Израела и Египта, у Кемп Дејвиду завршени разговори предсједника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и предсједника САД Џимија Картера.
1980. - Бивши диктатор Никарагве генерал Анастасио Сомоса Дебајле убијен у атентату у Парагвају, гдје је живио у избјеглиштву послије збацивања са власти у јулу 1979.
1994. - Умро британски филозоф аустријског поријекла Карл Рејмонд Попер, један од најутицајнијих мислилаца 20. вијека. У филозофију је увео "принцип оповргљивости", према којем се тврдња може сматрати научном само ако се у принципу може доказати њена погрешност, док тврдње које не испуњавају тај услов спадају у метафизику. Дела: "Логика истраживања", "Отворено друштво и његови непријатељи", "Биједа историцизма".
2006. - Вишe oд 97 oдстo грaђaнa Придњeстрoвљa глaсaлo зa нeзaвиснoст тe мoлдaвскe прoвинциje и њeнo припajaњe Русиjи.
2008. - Америчке федералне резерве издвојиле 85 милијарди долара за помоћ компанији "АИГ", највећем осигуравајућем друштву у САД - да би га спасиле од банкрота.
