Данас је петак, 18. август, 230. дан 2023. До краја године има 135 дана.
1805. - Срби су на брду Иванковац код Ћуприје, у једној од највећих битака Првог српског устанка, први пут потукли регуларну војску Отоманског царства. Напредовање устаника који су заузели више градова, укључујући Ужице и Карановац /Краљево/, узнемирило је султана, који је наредио Хафиз-паши, именованом за београдског везира, да са 15.000 војника крене од Ниша ка Београду. На Иванковцу се под командом Миленка Стојковића и Петра Добрњца утврдило око 2.000 Срба, који су издржали више турских јуриша, а битку је ријешио вођа устанка Ђорђе Петровић - Карађорђе, који је ноћу између 18. и 19. августа са више од 4.000 устаника браниоцима притекао у помоћ из правца Јагодине, па су се Турци повукли у Параћин. Послије два безуспјешна напада на висове око Параћина 20. августа и нових губитака, Хафиз паша је, већ поколебан озбиљним губицима на Иванковцу, приморан да се повуче ка Нишу.
1812. - Француски цар Наполеон Први Бонапарта у бици код Смоленска поразио руску војску и наставио да напредује према Москви.
1830. - Рођен цар Аустро-Угарске Франц Јозеф Први. Од доласка на пријесто 1848. био је вођен идејом о пангерманској улози Аустрије и спроводио је политику националног угњетавања, посебно словенских народа. Крваво је угушио револуцију у Мађарској 1849. и успоставио централистичко-апсолутистички систем у оквиру којег су укинуте политичке слободе и прибјегавано насилној германизацији. Послије стварања Двојне Монархије 1867. окренуо се освајањима на Балкану, окупирајући Босну и Херцеговину 1878. и склапајући савез са Њемачком 1879. и Италијом 1882. Искористио је атентат на престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву као повод да нападне Србију.
1831. - Рођен српски композитор, пијаниста и хоровођа Корнелије Станковић, значајан за српску музику као оснивач националног правца, записивач и хармонизатор српског црквеног појања. Школовао се у Араду, Сегедину, Пешти, а у Бечу је студирао композицију. У Сремским Карловцима је проучавао и биљежио до тада само усменом традицијом сачувано српско црквено појање, а потом је био хоровођа Београдског пјевачког друштва. Допринио је да се за српску музику заинтересују страни композитори, посебно руски, укључујући Петра Иљича Чајковског /"Словенски марш"/ и Николаја Андрејевича Римског - Корсакова /"Фантазија на српске теме"/. Дјела: "Православно црквено појање у српскога народа", шест свезака "Српских народних пјесама", које је хармонизовао за хор, за глас и клавир, или само за клавир.
1850. - Умро француски писац Оноре де Балзак, зачетник европског реализма, аутор око сто књига са више од 2 000 ликова. Романи под заједничким називом "Људска комедија" имају и вриједност социолошких студија и дубока су социјална критика француског друштва. Дјела: романи "Евгенија Гранде", "Чича Горио", "Гопсек", "Изгубљене илузије", "Сељаци", "Рођака Бета", "Голицаве приче", "Шуани".
1872. - Умро српски писац Петар Прерадовић, један од најзначајнијих пјесника епохе илиризма, чија се лирика креће од заносног родољубља до мрачне рефлексивности и крајњег песимизма. Послије завршене Војне академије у Винернојштату, ради напредовања у каријери прешао је у римокатоличанство и напредовао до чина генерала, учествујући у свим ратовима Аустрије његовог доба. Испрва је писао на њемачком, али је убрзо почео да пише искључиво на српском језику, па се његовим правим књижевним почетком сматра пјесма "Зора пуца, бит ће дана". Написао је и низ топлих љубавних пјесама, од којих се многе пјевају и сада, попут пјесме "Мируј, мируј, срце моје". Дјела: збирке пјесама "Првијенци", "Нове пјесме", драма "Краљевић Марко", епови "Лопудска", "Први људи", "Пустињак", либрета "Владимир и Косара", "Сиротица".
1896. - Француска окупирала Мадагаскар и прогласила га колонијом. Мадагаскар је независност стекао 1960. године.
1897. - Рођен српски сликар Мило Милуновић, члан Српске академије наука и умјетности, професор Академије ликовних умјетности у Београду. Сликарство је учио у Фиренци. Послије Првог свјетског рата, у којем је учествовао на бојиштима у Црној Гори, отишао је на студије у Париз у којем је с прекидима остао до 1932, кад је дошао у Београд, гдје је 1937. постао професор Умјетничке академије. Сликао је предјеле и мртву природу, композиције, фигуре, портрете, монументалне фреске и мозаике. Снажно је утицао на млађе сликарске генерације у Београду.
1908. - Рођен француски државник и правник Едгар Фор, који је као тужилац представљао Француску на суђењу њемачким ратним злочинцима у Нинбергу послије Другог свјетског рата. Био је премијер Француске 1952. и 1955. и 1956. и више пута министар од 1958. до 1969.
1914. - Њемачка у Првом свјетском рату објавила рат Русији, а истог дана пресједник САД Вудро Вилсон прокламовао неутралност његове земље.
1922. - Рођена америчка филмска глумица Шели Винтерс, која је почела каријеру мјузиклима и комедијама, али је праву славу стекла улогама агресивних средовјечних жена сложене психологије. Филмови: "Двоструки живот", "Мјесто под сунцем", "Ноћ ловца", "Дневник Ане Франк", "Лолита", "Крвава мама", "Клеопатра Џонс", "Посејдонова авантура", "Станар".
1933. - Рођен амерички филмски режисер пољског поријекла Роман Полански, познат по филмовима страве испуњених психичким настраностима, страхом и опсједнутошћу као посљедици поремећене сексуалности. Додатну напетост је често постизао постављајући невиност и чистоту наспрам мрачних, ирационалних сила зла. Послије успјеха филма "Нож у води", отишао је из Пољске у САД, а снимао је и у Француској и Великој Британији. Остали филмови: "Одвратност", "Ћорсокак", "Бал вампира", "Розмарина беба", "Макбет", "Кинеска четврт" /награда "Оскар"/, "Станар", "Пирати", "Теса".
1937. - Рођен амерички филмски глумац и режисер Роберт Редфорд. Награђен је "Оскаром" за филм "Обични људи", први који је режирао. Остали филмови: "Ситуација безнадежна али не озбиљна", "Кажите им да је Вили Бој овде", "Буч Касиди и Санденс Кид", "Џеремаја Џонсон", "Кандидат", "Жаока", "Велики Гетсби", "Девојка коју сам волио", "Три Кондорова дана", "Сви предсједникови људи", "Електрични јахач", "Брубејкер".
1941. - У Другом свјетском рату у њемачки концентрациони логор Бухенвалд доведена је прва група југословенских заробљеника. У току рата кроз логор су прошла 3.872 Југословена, од којих је 607 дочекало ослобођење. Логор - у којем су нацисти од 1937. до 1945. убили 56.000 људи из 18 европских земаља - ослободили су сами логораши у априлу 1945.
1948. - У Београду потписана Дунавска конвенција, којом је прихваћено начело да Дунавом и пловидбом управљају приобалне земље. Слободна пловидба осигурана је за све трговачке бродове, а ратним бродовима је пловидба забрањена, сем ратних бродова приобалних држава који могу да плове и на подручју друге приобалне државе, али само према споразуму.
1954. - Џејмс Вилкинс постао први црнац у америчкој историји који учествовао у засједању владе САД. Он је био помоћник министра рада и сједници је присуствовао, јер министар и његов замјеник у том тренутку нису били у Вашингтону.
1964. - Спортистима Јужне Африке забрањено да учествују на Олимпијским играма због политике апартхејда у тој земљи.
1990. - Југославија је трећи пут постала свјетски првак у кошарци на 11. свјетском шампионату у Аргентини. Први пут је освојила титулу 1970. у Љубљани, а други пут 1978. у Манили.
1993. - САД су саопштиле Судану да је стављен на листу земаља које подржавају међународни тероризам.
1994. - Најмање 150 људи је погинуло у земљотресу у области Маскара на сјеверозападу Алжира.
1999.- Турску погодио снажан земљотрес у којем је погинуло више од 18.000 лица, а повријеђено око 44.000.
2001. - Током вишемјесечних сукоба између македонских снага безбједности и албанских побуњеника из такозване Ослободилачке националне армије /ОНА/ расељено је око 115.000 грађана Македоније, саопштио македонски Црвени крст.
2004. - Рaдикaлни шиитски свештеник Мoкдaтa ал Сaдр прихвaтиo мирoвни плaн прeдлoжeн нa ирaчкoj Нaциoнaлнoj кoнфeрeнциjи, према којем је предвиђено рaзoружaњe и пoвлaчeњe милиције из џамије Имaмa Aлиja у Нaџaфу.
