Данас је петак, 18. јун, 169. дан 2021. До краја године има 196 дана.
1155. - Њемачког краља Фридриха Првог Барбаросу за римског цара крунисао папа Адријан Четврти.
1429. - Француске снаге под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона код Патеа сустигле и поразиле енглеске трупе, које су се повлачиле послије неуспјеле опсаде Орлеана.
1583. - У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свијету.
1812. - Рођен руски писац Иван Александрович Гончаров, који је сјајним стилом описао стагнацију, мртвило и паразитизам руског племства половином 19. вијека. Атмосфери апатије и бесмислености, која је обузела руско племство, супротставио је све снажнији продор виталних духова младе грађанске класе. Име Обломов главног јунака другог дијела истоименог романа-трилогије и појам "обломовштина" постали су синоними за апатију и безвољност. Изврсним стилско-језичким и психолошким поступком у обликовању главног јунака, природним дијалогом, мноштвом детаља који стварају атмосферу и допуњују основну поруку дјела, писац је оваплотио стагнацију, мртвило и паразитизам у кметској Русији његовог доба. Остала дјела: романи "Обична прича", "Понор", есеји "Милион грчева", "Боље икад него никад", "Успомене о Бјелинском", путопис "Фрегата Палада".
1812. - Конгрес САД усвојио декларацију о објави рата Великој Британији због наметнутих трговинских ограничења.
1815. - Британска армија фелдмаршала Артура Велзлија, војводе од Велингтона и пруске снаге фелдмаршала Гебхарда Леберехта фон Блихера код Ватерлоа у Белгији потукле војску француског цара Наполеона Првог Бонапарте. Пораз је приморао Наполеона да 22. јуна други пут абдицира, послије чега је заточен на острво Света Јелена у Атлантику, гдје је умро 1821.
1823. - Послије гушења устанка против његове владавине и губитка Бразила 1822. краљ Жоао Шести поништио португалски устав, на чије га је проглашење присилио притисак грађанске револуције, која је планула 1820.
1868. - Рођен мађарски ратни злочинац адмирал Миклош Хорти де Нађбања, који је од 1920. до 1944. диктаторски владао на челу профашистичког режима с титулом "краљевски регент Мађарске". Мађарску је увео у Други свјетски рат на страни Сила осовине и придружио се вођи Трећег рајха Адолфу Хитлеру у агресији на Југославију. Одговоран је за истребљење Јевреја у Мађарској и на окупираним територијама и за звјерства мађарске полиције и војске у Војводини и масовне ликвидације, посебно српских цивила. Пред крај Првог свјетског рата постао је командант аустроугарске флоте и 1918. је у крви угушио побуну морнара у Боки Которској, а 1919. у Мађарској је предводио гушење социјалистичке револуције. Послије збацивања с власти уточиште му је пружила Португалија, у којој је и умро 1957, избјегавши судску одговорност, мада га је Југославија прогласила ратним злочинцем.
1881. - Русија, Аустрија и Њемачка потписале тајни савез "Лигу три цара".
1882. - Рођен бугарски револуционар и државник Георги Михајлович Димитров, вођа и један од твораца Комунистичке партије Бугарске, први предсједник бугарске владе послије Другог свјетског рата, генерални секретар Коминтерне од 1935. до 1943. Послије паљевине Рајхстага 1933, за коју су нацисти покушали да оптуже комунисте, судио му је нацистички суд на Лајпцишком процесу. Сјајном одбраном претворио је суђење у оптужбу против фашизма и велику бламажу режима Адолфа Хитлера, што је имало изузетан одјек у цијелом свијету. Кад је Информбиро напао Југославију 1948, покушао је - што је тада било веома ризично - да очува пријатељство и сарадњу с Београдом.
1884. - Рођен француски политичар Едуар Далађе, потписник Минхенског пакта с нацистичком Њемачком 1938, којим је Адолфу Хитлеру омогућено да окупацијом Судета распарча Чехословачку. Између два свјетска рата трипут је био француски премијер, а у Другом свјетском рату је послије окупације Француске интерниран у Њемачку.
1928. - Норвешки поларни истраживач Руал Амундсен, први човјек који је освојио Јужни пол, нестао је током љета авионом изнад Сјеверног леденог океана. Ка Сјеверном полу је полетио покушавајући да пронађе несталу италијанску експедицију и очито је погинуо у авионској несрећи. Истраживао је предјеле око Сјеверног и Јужног пола и на најјужнију тачку Земље је доспио 14. децембра 1911, а Сјеверни пол је прелетио у мају 1926. Први је од 1903. до 1906. прошао цио Сјеверозападни пролаз сјеверно од Америке, између Атлантског океана и Беринговог мореуза и од 1918. до 1921. Сјевероисточни пролаз сјеверно од Европе, од Норвешке до Беринговог мора. Написао је дјело "Јужни пол".
1936. - Умро руски писац Алексеј Максимович Пјешков, познат као Максим Горки, утемељивач социјалистичког реализма. Сматрао је да књижевност репродукује стварност и визионарски дочарава будућност, увијек у тежњи ка бољем. Најчешћа и најуспјешнија тема његовог стваралаштва је тзв. руско дно у којем се крећу малограђани, побуњеници свих врста, изгубљени и презрени људи. Послије 1917. је полемисао с вођом Октобарске револуције Владимиром Иљичем Уљановом и другим челницима бољшевичког диктаторског врха, критикујући поступке совјетских власти. Истовремено је учествовао у духовној обнови земље и сматрају га најзначајнијим културним послеником у постоктобарској епохи. Умро је 1936, у вријеме окрутних репресалија Јосифа Висарионовича Џугашвилија - Стаљина, под околностима које никад нису потпуно расвијетљене. Дјела: приче, приповијетке и романи - "Макар Чудра", "Старица Изергиљ", "Маљва", "Коновалов", "Пјесма о соколу", "Фома Гордејев", "Мати", "Пјесма о вјеснику олује","Љето", "Тројица", "Исповијест", "Градић Окуров", "Челкаш", "Живот Матеја Кожемјакина", "Артомонови", "Живот Клима Самгина", "аутобиографска" трилогија "Дјетињство", "Међу људима" и "Моји универзитети", драме "Малограђани", "На дну", "На љетовању", "Дјеца Сунца", "Варвари", "Непријатељи", "Васа Жељезнова" /двије верзије/, "Јегор Буличов и остали", успомене "Лав Толстој".
1940. - Француски генерал Шарл де Гол у Другом свјетском рату из Лондона упутио радио поруку земљацима да се одупру окупацији нацистичке Њемачке и објавио да је он вођа "слободних Француза".
1940. - Нијемци у Другом свјетском рату заузели статешки значајну француску луку Шербур.
1942. - Рођен енглески музичар Пол Макартни, члан енглеског вокално-инструменталног квартета "Битлси", који су шездесетих година 20. вијека постали најпопуларнији рок састав свих времена. Послије распада "Битлса" 1972. наставио је самосталну музичку каријеру.
1953. - Проглашена Република Египат на челу са генералом Мохамедом Нагибом - вођом побуне у којој је 1952. с власти збачен краљ Фарук - предсједник.
1965. - Ваздухопловни вицемаршал Нгујен Као Ки, амерички штићеник, преузео власт као премијер Јужног Вијетнама и позвао на одлучнији рат против ослободилачког покрета Вијетконг.
1968. - Британски Дом лордова одбацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима бијеле мањине у Родезији.
1972. - Британски путнички авион "Трајдент" срушио се убрзо по полијетању из Лондона, усмртивши свих 118 људи у летјелици.
1975. - Убици краља Саудијске Арабије Фејсала у марту 1975, краљевом синовцу принцу Фејсалу Мусаиду, јавно одрубљена глава испред палате владе у Ријаду.
1979. - У Бечу Леонид Иљич Брежњев и Џими Картер потписали споразум између СССР-а и САД-а "САЛТ 2" о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања.
1987. - Израел осудио одлуку поглавара римокатоличке цркве папе Јована Павла Другог да прими у аудијенцију предсједника Аустрије Курта Валдхајма, умијешаног у ратне злочине нациста у Другом свјетском рату.
1993. - Савјет безбједности УН одобрио слање 7.600 "плавих шљемова" у шест градова у БиХ.
1996. - Савјет безбједности УН укинуо ембарго на увоз оружја у бивше југословенске републике, уведен 25. септембра 1995. године. Укидање ембарга значило је и суспензију надгледања, које су НАТО и ЕУ вршиле три године у Јадранском мору. Током ове операције преконтролисано је око 74.000 бродова.
1996. - Бењамин Нетанјаху преузео дужност премијера Израела као најмлађи шеф владе у историји те земље, послије изборне побједе његове десничаске коалиције.
1997. - Турски премијер Неџметин Ербакан, први исламиста у историји модерне Турске на челу владе, поднио оставку, чему је претходио снажан притисак традиционално секуларног турског армијског врха.
1998. - Бивши командант усташког концентрационог логора Јасеновац и ратни злочинац Динко Шакић стигао је из Аргентине на загребачки аеродром, гдје су га хрватски правосудни органи службено ухапсили и спровели у истражни затвор.
1999. - Амерички и руски преговарачи постигли су споразум у Хелсинкију о учешћу Русије у мировним снагама на Космету. Према споразуму, око 3.000 руских војника биће придодато америчком, њемачком и француском контингенту, док ће мања руска јединица бити стационирана на аеродрому Слатина у Приштини.
2006. - На референдуму у Каталонији грађани подржали већу аутономију тог шпанског региона од централне власти у Мадриду.
2007. - У Сарајеву представљен пројекат Истраживачко-документационог центра у којем се наводи да је у рату у БиХ од 1992. и 1995. погинуло укупно 97.207 особа - од којих 64.036 су Бошњаци-муслимани, 24.905 жртава је српске националности, 7.788 Хрвата и 478 осталих.
