Данас је уторак, 18. мај, 138. дан 2021. До краја године има 227 дана.
1711. - Рођен српски математичар, физичар, астроном, филозоф, пјесник и универзитетски професор Јосип Руђер Бошковић, један од највећих умова науке свог времена. Насупрот Исаку Њутну, вријеме и простор је сматрао релативним, по чему је претеча Алберта Ајнштајна. Био је оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице. Поставио је двије геометријске методе за одређивање елемената ротације Сунца, геометријску методу одређивања путање комета, јединствени закон силе, претпоставио да се тијела не само привлаче него и одбијају на малим растојањима, све формуле сферне тригонометрије свео је на четири основне, израчунао је димензије и спљоштеност Земље на основу мјерења меридијана, ријешио је проблем окаца у саћу. Објавио је низ расправа на латинском, италијанском и француском језику. Дјела: "Tхеориа пхилосопхиае натуралис редацта ад уницам легем вириум ин натура еxистентиум", "Опера партиентиа ад оптицам ет астрономиам", "Елементорум универсае матхесеос", "О морској плими", "О закону сила у природи", "О свјетлу", "Теорија конусних пресјека", "Елементи математике".
1781. - Шпанци у Куску погубили перуанског револуционара Тупака Амаруа Другог, који је преузео име једног владара Инка и 1780. подигао побуну Индијанаца против шпанских освајача.
1799. - Умро француски писац Пјер Огистен Карон де Бомарше, вјесник Француске револуције. Смјело је критиковао подмитљивост судија, поквареност друштва и корупцију. Дјела: комедије "Севиљски берберин", "Фигарова женидба" - које су инспирисале Ђоакина Росинија и Волфганга Амадеуса Моцарта да компонују истоимене опере, те аутобиографско дјело "Мемоари".
1800. - Умро руски генералисимус Александар Васиљевич Суворов, један од најистакнутијих војсковођа 18. вијека, под чијом су командом руске трупе извојевале 57 побједа. У аустро-руско-турском рату од 1787. до 1791. однио је више блиставих побједа над Турцима, затим у ратовима Русије против Француске, при чему се нарочито прославио освајањем сјеверне Италије. На повратку у Русију његова војска је прешла преко Алпа и врха Свети Готхард, што је запрепастило војне кругове у Европи. Много је учинио у уздизању и васпитању руских војника, а осим војне науке проучавао је математику, географију и историју. Крајем 1779. је наименован за врховног царског заповједника. У СССР-у је 1942. уведен Орден "Суворов" за високе војничке врлине.
1803. - Велика Британија објавила рат Француској зато што је Наполеон Бонапарта наставио војну кампању у Италији и Швајцарској.
1804. - Наполеон Бонапарта проглашен царем Француске, а у децембру 1804. је крунисан као Наполеон Први.
1836. - Рођен аустријски шаховски велемајстор Вилхелм Штајниц, први званични свјетски шампион. Титулу свјетског шаховског првака освојио је 1886. побједом у мечу над Јоханесом Цукертортом резултатом 10:5, уз пет ремија. Звање првака свијета је одбранио 1889. и 1892. у мечевима с Михаилом Чигорином, а изгубио га је 1894. поразом у мечу с Емануелом Ласкером резултатом 10:5, уз четири ремија. Објавио је 1889. "Уџбеник модерног шаха", који се сматра основом модерне шаховске стратегије.
1868. - Рођен руски цар Николај Други Александрович Романов, посљедњи монарх Русије, који је владао од 1894. до збацивања у Октобарској револуцији 1917. Са супругом, петоро дјеце и послугом убијен је у јулу 1918. у Јекатеринбургу, на основу наредбе вође бољшевика Владимира Лењина, послије чега су сви искасапљени и бачени у необиљежену гробницу.
1872. - Рођен енглески филозоф, математичар и писац Бертранд Расел, родоначелник аналитичке филозофије, добитник Нобелове награде за књижевност 1950. Посветио се и борби за мир, жестоко се противио интервенцији САД у Вијетнаму и нуклеарном наоружању и основао је међународну пороту названу "Раселов суд". Дјела: "Принципи математике" /с Алфредом Нортом Вајтхедом/, "Критичко излагање Лајбницове филозофије", "Историја западне филозофије", "Логички атомизам", "Анализа материје", "Скептички есеји", "Наше сазнање спољног свијета", "Људско знање", "Принципи социјалне реконструкције", "Путеви ка слободи", "Пракса и теорија бољшевизма", "Слобода и организација", "Освајање среће", "Људско друштво у етици и политици", "Зашто нисам хришћанин".
1883. - Рођен њемачки архитекта Валтер Адолф Гропијус, који је 1919. у Вајмару основао архитектонску школу "Баухаус", која је одлучујуће утицала на архитектуру 20. вијека широм свијета. Школовање у "Баухаусу" се темељило на његовој идеји о сједињавању умјетности и занатства и успостављању хармоничног јединства свих умјетности под окриљем архитектуре. Школу је 1925. премјестио у Десау, у зграду рађену према његовом пројекту, потом у Берлин, али су је нацисти распустили по доласку на власт 1933. Емигрирао је 1937. у САД и у Чикагу је основао школу "Нови Баухаус", засновану на истим принципима, а 1938. је постао професор Харвардског универзитета. Пројектовао је више зграда у САД и написао теоријско дјело "Синтеза у архитектури".
1897. - Рођен амерички филмски режисер италијанског поријекла Френк Капра, који је три пута добио награду "Оскар", аутор сјајних комедија са сатиричном нотом. Написао је мемоаре "Име изнад наслова". Филмови: "Донованова афера", "Млада генерација", "Забрањено", "Америчка лудост", "Горак чај генерала Јена", "Догодило се једне ноћи" /награда "Оскар"/, "Господин Дидс иде у град" /награда "Оскар"/, "Изгубљени хоризонти", "Упознајте Џона Дуа", "Арсеник и старе чипке", "Не можете то понијети са собом" /награда "Оскар"/, "Ово је диван живот", "Држава Уније", "Џеп пун чуда".
1899. - У Хагу одржана прва међународна конференција за обустављање трке у наоружању и спречавање ратова.
1911. - Умро аустријски композитор и диригент Густав Малер, директор Државне опере у Бечу, који је под утицајем Лудвига ван Бетовена и Рихарда Вагнера стварао комозиције изразитог драмског набоја и снажних емоција. Дјела: десет симфонија, циклуси соло пјесама за глас и оркестар "Пјесма о земљи", "Пјесме младића-путника", "Дјечаков чудотворни рог", "Пјесме о мртвој дјеци".
1919. - Рођена енглеска балерина Маргарет Хукам, позната као Маргот Фонтејн, једна од највећих у 20. вијеку, која је сваком лику давала посебну драмску снагу. Са изванредним успјехом је широм свијета играла низ улога у класичним балетима, попут "Жизеле", "Лабудовог језера", "Зачаране љепотице".
1920. - Рођен пољски римокатолички свештеник Карол Војтила, који је под именом Јован Павле Други 1978. постао први неиталијански папа послије 455 година.
1941. - Поглавник усташке Независне државе Хрватске Анте Павелић с италијанским фашистичким вођом Бенитом Мусолинијем у Другом свјетском рату потписао уговор којим је Италији предао Горски Котар и дијелове Далмације и Хрватског Приморја и прихватио италијанског принца за хрватског краља.
1944. - Савезничке јединице у Другом свјетском рату истјерале нацистичке трупе из италијанског манастира Монте Касино. Манастир је потпуно разорен - средњовјековни вјерски објекат је третиран као легитимни војни циљ, јер су Нијемци из њега дејствовали.
1954. - Ступила на снагу европска конвенција о људским правима.
1973. - Умрла америчка пацифисткиња Џенет Ренкин, прва жена која је постала члан Конгреса САД. Као убијеђени антимилитариста, у америчком парламенту једина је гласала против објаве рата Јапану послије бомбардовања Перл Харбура 1941.
1974. - Индија извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану, поставши шеста земља која је извела нуклеарну експлозију.
1980. - Стотине хиљада људи преузело контролу над јужнокорејским градом Квангџу, послије нереда у којем су јединице војне хунте убиле најмање 200 продемократских демонстраната.
1981. - Умро амерички писац јерменског поријекла Вилијем Саројан, који је наглашено оригиналном техником приповиједања највише писао о животу америчких "малих људи", често јерменских и других досељеника. Вјеровао је да су храброст и хумор најефикаснија средства за савладавање животних недаћа. Рођен је у Курдистану 1908, дјетињство је провео у сиротишту, а затим емигрирао у САД, гдје је стекао репутацију највећег хуманисте савремене америчке литературе. Дјела: збирке прича "Зовем се Арам", "Пет зрелих крушака", "Смјели младић на летећем трапезу", "Мама, ја те волим", "Тата, ти си луд", "Један дан у поподневу свијета", романи "Људска комедија", "Доживљаји Веслија Џексона", "Предмет смијеха", драме "Вријеме вашег живота" /Пулицерова награда 1939/, "Моје срце је у гори".
1990. - У Бечу западноњемачки канцелар Хелмут Кол и источноњемачки премијер Лотар де Мезијер потписали споразум о монетарној унији, што је био први корак ка уједињењу Њемачке.
1994. - Ирански "боинг 747" допремио на загребачки аеродром 60 тона најмодернијег наоружања, које је Техеран упутио босанским муслиманима.
1994. - Републички издавачки завод "Просвјета" из Сарајева покренуо први часопис у Републици Српској за умјетност, културу и друштвена питања - "Завјет".
1995. - Умро руски балетски играч Александар Годунов, који је послије емигрирања из СССР-а стекао свјетску славу.
1999. - Њемачка суспендовала летове беспилотних авиона НАТО-а на Савезну Републику Југославију, дан након што је оборена и четврта њена летјелица за извиђање.
2006. - Врховни суд Србије потврдио првостепену пресуду којом су четворица припадника паравојне формације "Осветници" проглашени кривим за ратни злочин у Сјеверину 1992. године и осуђени на казне од 15 до 20 година затвора.
2006. - Један од најтраженијих нарко-дилера на свијету Колумбијац Пабло Рајо Монтано ухапшен у Бразилу.
2014. - Умро Добрица Ћосић, књижевник, академик и први предсједник СР Југославије. Чосић је рођен 29. децембра 1921. у Великој Дренови, код Tрстеника. Био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар и редовни члан САНУ. Био је први предсједник СР Југославије од 1992. до 1993. године. Називан "оцем нације", остаће упамћен по романима "Далеко је сунце", "Корени", "Деобе", "Време смрти", "Време зла" и "Време власти". Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У домаћу и свјетску књижевност улази 1951. године са својим првим дјелом "Далеко је сунце".
