Данас је петак, 18. новембар, 321. дан 2022. До краја године има 43 дана.
9. год. н. е. - Рођен римски цар Тит Флавије Веспазијан, оснивач династије Флавија. Током владавине од 69. до смрти 79. побиједио је и раселио Јевреје и у Риму подигао величаствене грађевине - Колосеум, Капитол и Амфитеатар.
1095. - На црквеном сабору у Клермону папа Урбан Други позвао црквене великодостојнике и свјетовне владаре на ратни поход против "невјерника", селџука који су заузели Свету земљу у Палестини са гробом Исуса Христа у Јерусалиму. Тиме је подстакао вјерско лудило и крсташке ратове који су трајали два вијека.
1626. - Папа Урбан Осми освештао Цркву Светог Петра у Риму.
1697. - Рођен енглески сликар Вилијам Хогарт, изузетан портретиста и цртач физиономија. Сликао је сцене сатиричног и морализаторског карактера из живота аристократије. Оставио је релативно мали број радова, али га је њихова вриједност уврстила међу најзначајније енглеске сликаре.
1786. - Рођен њемачки композитор Карл Марија Фридрих Ернст фон Вебер, творац њемачке романтичне опере. Компоновао је и кантате, оркестарску, камерну и хорску музику. Водио је опере у Прагу и Дрездену, а радио је и у Лондону, гдје је умро 1826. Дјела: опере "Чаробни стријелац", "Еуријанте", "Рибецал" /недовршена/, "Силвана", "Абу Хасан", "Оберон", концерти, "Концертни комад за клавир и оркестар", клавирски "Позив на игру", "Концертино за кларинет и оркестар".
1787. - Рођен француски сликар Луј Жак Манде Дагер, захваљујући чијем је изуму, названом "дагеротипија", први пут практично омогућена израда фотографија.
1830. - Проглашена независност Белгије, до тада уједињене са Холандијом.
1860. - Рођен пољски државник, пијаниста и композитор Игнац Јан Падеревски, професор Конзерваторијума у Варшави, који је од 1919. до 1921. био премијер и шеф дипломатије, а 1940. предсједник Пољске. Дјела: опера "Манра", "Пољска фантазија" за клавир и оркестар, једна симфонија, клавирска дјела, соло пјесме.
1883. - У САД прихваћено стандардно рачунање времена и Земља је подијељена на четири временске зоне.
1903. - САД са Панамом потписале уговор којим су добиле неограничено право коришћења Панамског канала. Тек 1979. је договорено да се канал 31. децембра 1999. врати Панами.
1905. - Рођен српски писац и револуционар Јован Поповић, припадник групе писаца која је између два свјетска рата његовала социјалну литературу. Послије завођења Шестојануарске диктатуре 1929. је осуђен због комунистичке пропаганде. Послије ослобођења Југославије у Другом свјетском рату покренуо је и једно вријеме уређивао "Књижевне новине". Дјела: збирке пјесама "Хаџија вечности", "Ласта у митраљеском гнезду", "Плес над празнином", проза "Лица у пролазу", "Истините легенде", "Реда мора да буде", "Сремска хроника", студије и есеји "Ђура Јакшић и његово доба", "Стерија и почеци српске драме", "Светозар Марковић".
1905. - Принц Чарлс од Данске изабран за првог краља Норвешке послије обнављања независности те земље њеним одвајањем од Шведске и узео је име Хакон Седми.
1910. - У Мексику избила револуција и током наредних десет година погинуло најмање милион људи.
1915. - У Качаничком тјеснацу на Косову и Метохији српска војска у Првом свјетском рату водила жестоку борбу с бугарским трупама које су удариле с леђа и тиме онемогућиле њено повлачење према Скопљу у сусрет савезницима. Преморене и десетковане српске трупе, притиснуте њемачким снагама са сјевера и бугарским с југа, морале су да обуставе покрет према Скопљу и убрзо је српска Врховна команда наредила повлачење преко Албаније.
1918. - Белгијска армија ушла у Брисел послије четири године њемачке окупације у Првом свјетском рату.
1922. - Умро француски писац Марсел Пруст, аутор дјела бескрајно сложене и танане књижевне архитектуре, који је извршио огроман утицај на европски роман 20. вијека. Дејством веома продубљене психологије, истанчаним уочавањем константи људске природе и умјетничком снагом, уздигао је ликове до универзалности. Дјела: циклус романа "У трагању за изгубљеним временом" /"У Свановом крају", "У сјенци дјевојака у цвијету", "Око Герматових", "Содома и Гомора", "Заточеница", "Нестала Албертина", "Нађено вријеме"/, роман "Жан Сантеј", полемички спис "Против Сент-Бева".
1936. - Њемачка и Италија признале владу генерала Франсиска Франка и од тог тренутка грађански рат није био унутрашња ствар разједињене Шпаније. Двије фашистичке силе су користиле обрачун фаланге с републиком као полигон за испробавање нових борбених средстава и припрему за Други свјетски рат.
1945. - На првим изборима у Бугарској послије Другог свјетског рата, које је опозиција бојкотовала, побиједио је Отечествени фронт предвођен комунистима.
1956. - Умро српски глумац Добрица Милутиновић, највећи српски романтичарски позоришни глумац, изузетног гласа и ријетког темперамента. Као првак Драме националног театра више од пола вијека је с огромним успјехом играо низ улога из класичног позоришног репертоара и најзначајније ликове из националног репертоара. У Београд је дошао 1898. на позив управника Народног позоришта Бранислава Нушића. Музеј позоришне умјетности и Савез драмских умјетника Србије су 1980. у сарадњи са Златаром у Мајданпеку установили "прстен Добрице Милутиновића", награду за глумачко животно дјело.
1970. - Западна Њемачка и Пољска сагласиле се да успоставе дипломатске односе и тиме окончају непријатељство дуго 31 годину.
1970. - Кина именовала амбасадора у СССР-у и тиме, послије четири године, обновила дипломатске односе на највишем нивоу.
1976. - Љевичарска војна хунта Етиопије извршила смртну казну над 27 људи због наводног ковања завјере.
1978. - У Џонстауну у Гијани, испијањем отрова, колективно самоубиство извршило 914 Американаца, припадника секте "Храм народа", укључујући вођу секте Џима Џонса. Чланови секте који су одбили да испију отров убијени су.
1987. - У пожару у станици "Кингс Крос" лондонског метроа живот изгубило 30 људи.
1991. - ЈНА ушла у Вуковар.
1991. - Собрање Македоније усвојило устав који је ту бившу југословенску републику означио као независну државу у постојећим административним границама. Од 120 посланика за устав су гласала 92.
1991. - Умро чехословачки државник словачког поријекла Густав Хусак, бивши предсједник Чехословачке, који је на чело Комунистичке партије те земље дошао послије војне интервенције Варшавског пакта 1968, замијенивши Александера Дубчека, а 1975. је постао шеф државе. Био је један од вођа Словачког устанка у Другом свјетском рату против нациста 1944, а као "словачки националиста" од 1951. до 1960. провео је у комунистичком затвору. Под притиском јавности 1989. је поднио оставку на функцију предсједника Чехословачке.
1993. - У Лукавицу стигао конвој из муслиманског дијела града са 125 Сарајлија словеначког поријекла, махом жена, дјеце и старијих особа. Конвој је преко Пала кренуо у Београд, а затим преко Мађарске у Словенију.
1993. - Представници три зараћене стране у бившој БиХ потписали у Женеви декларацију о слободном пролазу хуманитарне помоћи.
1993. - Лидери Јужне Африке одобрили устав којим је означен крај политике апартхејда у тој земљи.
1993. - Нови војни управљач Нигерије генерал Сани Абача распустио све демократске институције.
1995. - Ватикан саопштио да је забрана заређивања жена за свештенике дефинитивна, јер би супротна одлука значила грубо кршење доктрине римокатоличке цркве.
2007. - Од експлозије у руднику у украјинском базену угља Донбас погинуо 101 рудар.
2015.- Вехабија Енес Омерагић /34/ убио припаднике Оружаних снага БиХ Армина /Муриса/ Салкића и Недељка /Душана/ Радића. Приликом напада Омерагић је узвикивао "Алаху екбер". Вехабија је послије напада извршио самоубиство.
2017. - Умро Малком Мичел Јанг, аустралијски музичар, гитариста и пјевач једне од најпознатијих свјетских група 20. вијека Еј-Си-Ди-Си /AC/DC/.
