На данашњи дан, 18. септембар

18.09.2023. 08:04
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је понедјељак, 18. септембар, 261. дан 2023. До краја године има 104 дана.

1502. - Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофoр Колумбо стигао у Костарику на четвртом и посљедњем путовању у Нови свијет.

1709. - Рођен енглески писац и лексикограф Семјуел Џонсон, чији је "Рјечник енглеског језика" из 1755. више од вијека важио за најауторитативнији на енглеском говорном подручју. Остала дјела: поема "Таштина људских жеља", трагедија "Ирена", књига критика "Животи пјесника".

1739. - Београдским миром окончан рат, започет 1737. године између Отоманског царства и Аустрије, која је потиснута са Балкана. Србија је поново постала дио Отоманског царства, а Аустрија је присиљена да Турцима врати и Малу Влашку и дијелове Босне које је добила Пожаревачким миром 1718.

1759. - Французи послије војног пораза морали да препусте Британцима провинцију Квебек у Канади, а у посљедњој бици погинула су оба команданта - Британац Џејмс Волф и Француз Луј Монкалм.

1810. - У Чилеу почео устанак против шпанске колонијалне власти под вођством Бернарда О'Игинса, потоњег чилеанског диктатора од 1817. до 1823.

1819. - Рођен француски физичар Жан Бернар Леон Фуко, који је с Арманом Иполитом Лујем Физоом измјерио брзину свјетлости. Огледом сa клатном /Фукоов експеримент/ доказао je обртање Земље, пронашао је жироскоп, усавршио телескоп, открио вртложно-вихорне струје у металним масама /Фукоове струје/.

1851. - Изашао први број "Њујорк тајмса", дневника који је основао Хенри Џервис Рејмонд.

1905. - Рођена шведска филмска глумица Грета Луиза Густафсон, позната као Грета Гарбо, најпопуларнија звијезда свјетског филма, која је славу стекла филмовима снимљеним у САД. Спонтана и веома интелигентна, била је симбол женствености и играла је од 1921. до 1941, кад је одлучила да се повуче. Филмови: "Пољубац", "Мата Хари", "Ана Кристи", "Краљица Кристина", "Ана Карењина", "Дама с камелијама", "Марија Валевска".

1911. - Умро руски премијер Петар Аркадијевич Столипин, шеф владе од 1906, који је економским реформама препородио руску привреду и истовремено веома оштрим методама сузбијао бољшевике. Смрт је била посљедица ране задобијене четири дана раније у атентату у позоришту у Кијеву. Посебно је убрзао развој пољопривреде аграрном реформом, захваљујући чему је земља производила незапамћене вишкове хране.

1931. - Јапан започео рат са Кином нападом на Манџурију /сјевероисточна Кина/ и убрзо је окупирао, а 3. марта 1932. је прогласио манџурску "независност" /царевина Манџукуо/.

1934. - СССР ушао у Друштво народа.

1961. - У авионској несрећи изнад Сјеверне Родезије, под околностима које нису расвијетљене, погинуо је шведски дипломата, генерални секретар УН од 1953. Хјалмар Агне Даг Хамаршелд, доктор филозофије и академик. Смрт је прекинула Хамаршелдову мисију рјешавања конгоанске кризе, у којој његови ставови нису били по вољи утицајних западних земаља. Постхумно му је додијељена Нобелова награда за мир.

1964. - Умро ирски писац Шон О'Кејзи, самоук, чије се драме одликују сочним дијалогом, живим колоритом и ликовима, мјешавином трагичног и комичног. У младости је био физички радник и комуниста, организатор ирске Грађанске армије и борац за слободу Ирске. Дјела: "Јунона и паун", "Сјенка тобџија", "Катлина слуша", "Плуг и звијезде", "Проклетства и благослови", "Црвене руже за мене", "Добоши оца Неда", "Бискупове логорске ватре".

1973. - У УН примљене Источна и Западна Њемачка и Бахами.

1978. - Због египатско-израелског споразума у Кемп Дејвиду оставке као знак протеста поднијели шеф дипломатије Египта Ибрахим Камел и амбасадор у САД Ашраф Горбал.

1981. - У Француској укинута смртна казна.

1982. - Либанска хришћанска милиција окончала масакр у палестинским избјегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту, током којег је убила најмање 800 људи, реванширајући се тако исламским терористима који су четири дана раније убили лидера хришћана и новоизабраног предсједника Либана Бешира Џемаила.

1988. - Војна хунта оборила владу предсједника Бурме Маунга Маунга, дан пошто је војска у центру Рангуна пуцала на продемократске демонстранте и убила хиљаде људи.

1993. - Око 2.000 добровољаца кренуло у опкољени град Сухуми, одговарајући на апел земљацима предсједника Грузије Едуарда Шеварнандзеа да се оружјем супротставе абхаским сепаратистима.

1997. - Исламски терористи у центру Каира напали туристички аутобус и убили девет њемачких туриста и египатског возача.

2000. - БиХ је на конференцији о дјеци угроженој ратом у канадском граду Винипегу ратификовала Конвенцију и потписала протоколе о правима дјетета.

2001. - На локацији у кругу Полициjског центра "13. мај" у Батајници завршена ексхумација и обдукција већег броја непознатих људских лешева, током које је установљено присуство најмање 269 тијела мушкараца различитог узраста.

2001. - Амерички предсједник Џорџ Буш потписао Резолуцију којом одобрава војну акцију против оних који стоје иза напада на Њујорк и Вашингтон.

2003. - БиХ је у Берлину и формално приступила болоњском процесу, који подразумијева цјелокупну реформу високог образовања.

2008. - У архиви градске библиотеке у француском граду Нанту откривена музичка партитура коју је написао Волфганг Амадеус Моцарт.

2009. - Високи представник Валентин Инцко наметнуо сет закона који ће омогућити закључење супервизије над дистриктом Брчко до 15. новембра.

2014. - Умро Олег Ивановски, руски инжењер, конструктор свемирског брода

"Восток", којим је Јуриј Гагарин облетио Земљу.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 24. новембар На данашњи дан, 24. новембар
На данашњи дан, 23. новембар На данашњи дан, 23. новембар
На данашњи дан, 22. новембар На данашњи дан, 22. новембар
Најчитаније
  • Жељко Пржуљ – Владика (одломак)
    20h 27m
    0
  • Митрополит Хризостом у уторак служи у Тилави
    19h 46m
    1
  • Чај од бруснице - топли напитак који рјешава многе тегобе
    17h 0m
    0
  • "Спарта" најбоља у Источној Илиџи
    18h 27m
    0
  • Мари нови тренер Новака Ђоковића
    19h 25m
    1