Данас је субота, 19. април, 109. дан 2025. До краја године има 256 дана.

1689. - Умрла шведска краљица Кристина Аугуста, која је 1644. окончала рат са Данском и 1648. тридесетогодишњи рат, учинивши Шведску великом силом, а Балтик "шведским морем". Краљица је постала 1632. у осмој години живота, а крунисана је 12 година касније. Као једна од најобразованијих жена Европе, била је мецена научницима и књижевницима и на двору је окупљала учене људе, укључујући француског филозофа Ренеа Декарта. Пошто је 1654. принуђена да абдицира због тајног преласка у римокатоличку вјеру, путовала је по Европи са љубавником, кога је касније убила, и настанила се у Риму, гдје је и умрла.

1775. - Поразом Британаца код Лекситона и Конкорда почео амерички рат за независност.

1783. - Конгрес САД објавио да је побједоносно окончан рат за независност од Велике Британије.

1824. - Умро енглески писац Џорџ Гордон Бајрон, један од оснивачава европског романтизма. Његова поезија је оличавала слободан људски дух у побуни против поретка, због чега је постао веома утицајан и популаран код европских народа под јармом туђе власти или домаћег деспотизма. Енглеску је напустио, разочаран, 1816. и у Италији је створио највећа дјела : "Чајлд Халорд", "Каин", "Манфред", "Дон Жуан". Отишао је 1823. да помогне борбу Грка за ослобађање од Турака, али је убрзо оболио од маларије и умро, не остваривши идеал да се бори за слободу грчког народа.

1881. - Умро енглески државник Бенџамин Дизраел, оснивач и вођа конзервативаца, премијер 1862. и од 1874. до 1880. Започео је освајачки рат против Бура 1877, покорио Авганистан и освојио Кипар. Био је противник Русије и Француске, а подржавао је Аустро-Угарску и Отомаснко царство.

1882. - Умро је енглески природњак Чарлс Роберт Дарвин, творац теорије о еволуцији живих бића, назване дарвинизам. Током експедиције бродом "Бигл" од 1831. до 1836. сакупио је огроман научни материјал, а путовање је описао у књизи "Пут природњака око свијета". На обалама Јужне Америке и острвима Тихог окена проучавао је геолошке формације, биљке и животиње и закључио да су се организми постепено мијењали. У епохалном дијелу "Постанак врсте путем прирордног одабирања" разрадио је тезу о еволуцији. Постанак врста је револуционисао биологију, али је изазвао жестоке нападе црквених кругова. Остала дјела: "Промјенљивост животиња и биљака под домаћим условима", "Поријекло човјека".

1906. - Умро француски физичар и хемичар Пјер Кири, који је са супругом Маријом Кири - Склодовском и Антоаном Андријем Бекерелом подијелио 1903. Нобелову награду за физику. С братом Жаком је 1880. открио пизоелектрицитет. Проучавао је магнетске појаве, а 1988. са супругом је пронашао радиоактивне елементе полонијум и радијум. Радови Пјера и Марије Кири оставили су темеље модерне науке и радиоактивности и показали да радиоактивност углавном не зависи од спољних услова.

1911. - У Португалу је одвојена црква од државе.

1921. - Ступио на снагу Закон о подјели Ирске на Републику Ирску и Сјеверну Ирску, која је остала дио Велике Британије. Независност је резултат многобројних устанака Ираца, па је британска влада, немоћна да оружјем сузбије бунт, подијелила острво и већим дијелом признала независност.

1932. - Влада Југославије донијела Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомјесечни мораторијум на дугове и обустављена присилна пљенидба имовине. Око 709.000 сељака дуговало је седам милијарди динара, махом лихварима и трговцима.

1943. - Преживјели Јевреји варшавског гета, из којег су до тада Нијемци ликвидирали пола милиона људи, дигли су у Другом свјетском рату устанак и до 16. маја 1943. одолијевали неупоредиво јачим нацистичким снагама. Изгинуло је више од 13.000 устаника, а 58.000 је послато у концетрационе логоре и ливидирано. Из гета - које су послије пропасти устанка Нијемци сравнили са земљом - преживјело је само 82 људи.

1945. - Америчке трупе у Другом свјетском рату заузеле њемачки град Лајпциг.

1960. - Први предсједник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара.

1967. - Умро њемачки државник Конрад Аденауер, канцелар Западне Њемачке од 1949. до 1963. године. До доласка нациста на власт 1933. био је адвокат и градоначелник Келна. Политички се реактивирао послије капитулације Трећег рајха у Другом свјетском рату, тијесно сарађујући са америчком војном управом. Учествовао је у стварању НАТО пакта и других облика сарадње западних држава.

1971. - СССР лансирао космичку станицу "Саљут " у орбиту око Земље.

1975. Маоистички покрет Црвених Кмера овладао је цијелом Камбоџом. Током страховладе, окончане вијетнамском окупацијом крајем 1978, Црвени Кмери су ликвидирали од милион до два милиона сународника.

1975. С космодрома "Бајконур" лансиран први индијски сателит.

1984. - Лансиран први кинески телекомуникациони сателит, што су прије Кине успјели само СССР и САД.

1989. - Од експлозије током поморских маневара у Атлантику на америчком војном броду "Ајова" погинуло је 47 људи.

1993. - Више од 80 припадника једне америчке вјерске секте, укључујући њиховог вођу Дејвида Кореша, погинуло је кад су послије 51 дан опсаде федерални агенти упали у сједиште секте у тексашком граду Вако.

1994. - У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац у Другом свјетском рату Пол Тувије.

1995. - Од експлозије у једној федералној згради у америчком граду Оклахома Сити погинуло је најмање 168 људи.

2000. - Сви путници - њих 124 и седам чланова посаде погинуло у филипинском авиону, који се срушио и запалио близу јужног филипинског града Давоа.

2004. - Жалбено вијеће Хашког трибунала укинуло пресуду којом је генерал Војске РС Радислав Крстић проглашен кривим за учешће у удруженом злочиначком подухвату ради геноцида. Вијеће је казну Крстићу преиначило са изречених 46 на 35 година затвора.

2006. - Потписан Основни уговор између Ватикана и БиХ.

2017. - Умро Радивој Раша Попов, књижевник и публициста, лектор, глумац и новинар "Дневника", "Младости" и Радио-телевизије Београд. Најмлађи водитељ Дневника TВ Београд, главни уредник издавачке куће Матице српске. Рођен је 26. јуна 1933. у Мокрину. Иако је више волио историју, 1952. Попов се одлучио за студије књижевности у Београду. Био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему и главни уредник издавачке куће "Матица српска". Добитник је многобројних признања, између осталих Годишње награде Радио Београда 1967. за серију "Видови фашизма" и Награде за животно дјело "Доситеј Обрадовић" 2015. Остаће запамћен и по серији за дјецу "Фазони и форе" у којој је играо Рашу Проналазача. Објавио је више књига пјесама за дјецу и одрасле: "Два ока" /1963/, "Гвоздени магарац" /1976/, "Жабац који не зна да ћути" /1987/, "Tрулеж зглаве" /1991/, "Шешир без дна" /2001/, "Лажљива уста истине" /2002/, "Возом посред улице" /2003/, "Био сам срећни коњ" /2003/, "Бајке за 21. век" /2007/, "Чаробњаков СМС" /2007/, "Мали зелени" /2009/, "Мокрински патуљци" /2013/, "Усамљена принцеза" /2014/.