Данас је понедјељак, 19. август, 231. дан 2024. До краја године има 134 дана.
14. - Умро римски државник Гај Јулије Цезар Октавијан Август, први римски цар, усвојени син Гаја Јулија Цезара. Годину дана послије убиства Цезара, 44. прије нове ере, као командант сенатске војске код Мутине потукао је Марка Антонија, али је убрзо с њим и Марком Емилијем Лепидом склопио тријумвират. Послије друге побједе над Антонијем код Акцијума 31. прије нове ере, под именом Август, преузео је сву власт и укинуо републику. Завео је нови облик владавине и администрације, познат као принципат. Уљепшао је Рим многим грађевинама, помагао науку и умјетност и његова владавина је најсјајнији период римске историје, названа "Августов вијек" или "Златни вијек".
1646. - Рођен енглески астроном Џон Флемстид, оснивач опсерваторије у Гриничу.
1662. - Умро француски математичар, физичар, писац и филозоф Блез Паскал, који је поставио основе рачуна вјероватноће. Веома млад се истакао открићима из геометрије и физике: у 16. години објавио је расправу о конусним пресјецима, а у 18. довршио конструисање математичке машине, која је обављала четири основне рачунске операције. Први је математички третирао проблем вјероватноће у хазардним играма и са француским математичаром Пјером Фермаом је поставио основе рачуна вјероватноће. Изумио је и хидрауличну пресу и утврдио да притисак ваздуха опада са висином и да се помоћу барометра може утврдити висина планина. До 24. године се бавио само математиком и физиком, а потом и књижевношћу и филозофијом. Повукавши се у манастир јансенистичког реда Пор-Роајал, написао је против језуита чувена "Писма једном провинцијалцу". Дјело "Мисли" су фрагменти његове недовршене апологије хришћанства.
1691. - Аустријанци су код Сланкамена, под командом фелдмаршала Лудвига Вилхелма Баденског, потукли Турке које је предводио велики везир Мустафа Ђуприлић. У бици, у којој је на страни Аустријанаца учествовало и око 10.000 Срба под командом Јована Монастерлије, Турци су потпуно разбијени и, осим великог везира погинуло је 18 паша, стотињак официра и око 20.000 војника, а Аустријанци су имали око 7.000 погинулих и рањених.
1819. - Умро шкотски инжењер и физичар Џејмс Ват, проналазач парне машине 1765, чиме је омогућио индустријску револуцију. У близини Бирмингема основао је прву фабрику за израду парних машина. Унаприједио је низом открића науку о топлоти. Њему у част мјерна јединица за снагу названа је "ват", а инструмент за мјерење електричне снаге "ват-метар".
1871. - Рођен амерички пилот и конструктор авиона Орвил Рајт, пионир авијације, који је 1903. са братом Вилбуром, у авиону њихове израде, извео први лет у историји ваздухопловства. Лет је трајао 59 секунди и авион је прелетио 285 метара. Браћа Рајт су већ 1905. конструисала авион који је прелетио 39 километара. Основали су 1909. "Америкен Рајт компани" за производњу авиона и исте године војсци САД испоручили први борбени 1878. - Послије жестоких уличних борби аустроугарске трупе ушле у Сарајево. Мјесец дана раније, одлуком Берлинског конгреса, Аустро-Угарска је добила право да на 30 година окупира БиХ и у њој "заведе ред и мир".
1883. - Рођена Францускиња Габријела Коко Шанел, један од свјетских "модних диктатора" 20. вијека, која је скоро шест деценија суверено владала високом париском модом.
1902. - Рођен амерички писац Огден Неш, веома плодан пјесник, чија се хумористичка поезија одликује крајње слободном формом и неконвенционалном мишљу. Писао је и "озбиљну" поезију, у којој је испољио дубину осјећања и склоност ка филозофском посматрању живота. Дјела: збирке пјесама "Штихови", "Смијешна смјеша Огдена Неша", "Овдје сам и сам туђинац", "Породични састанак", "Добре намјере", "Онамо не можете1936. - Шпанског писца, музичара и сликара Федерика Гарсију Лорку, једног од највећих лиричара 20. вијека, у Шпанском грађанском рату убили шпански фашисти. Његове пјесме - крик против дехуманизације и друштвених неправди - натопљене су свеобухватним осјећањем смрти и страдања и исказане дубоко самосвојним језиком, премда по форми блиске надреалистичком моделу. Дјела: збирке пјесама "Цигански романсеро", "Пјесник у Њујорку", "Књига пјесама", "Пјесме", "Тамаритски диван", поема "Канте Хондо", тужбалица "Плач за Игнасијем Санћесом Мехијасом", драме "Лептирове чаролије", "Маријана Пинеда", "Чудесна обућарка", "Дон Кристобалово мало позориште", "Љубав дон Перлимплина", "Белисе у њиховом врту", "Доња Росита неудата", "Крвава свадба", "Јерма", "Дом Бернарде Албе".
1942. - Британске и канадске трупе извеле су десант код Дипеа у Француској, покушавајући да униште њемачка постројења обалске одбране и потисну Нијемце, али је подухват катастрофално окончан. Од око 6.000 савезничких војника само 2.500 се вратило, а остали су погинули или заробљени.
1945. - У Вијетнаму под руководством Хо Ши Мина отпочела "августовска револуција" против француских колонијалних трупа, прва етапа оружаног отпора вијетнамског народа, која је послије само двије седмице омогућила проглашење Демократске Републике Вијетнам. Француска је одбила да призна ту државу, али је Сјеверни Вијетнам стекао независност 1954. захваљујући војним побједама ослободилачког покрета "Вијетмин".
1953. - У војном удару, који су организовали Американци, збачен је ирански премијер Мохамад Мосадек и шах Мохамад Реза Пахлави се вратио у земљу.
1960. - Совјетски сателит "спутњик 5" лансиран у орбиту око Земље, носећи псе "Белку" и "Стрелку".
1966. - У источној Турској у земљотресу погинуло више од 2.000 људи.
1974. - Амбасадор САД на Кипру Роџер Дејвис убијен током антиамеричких демонстрација у Никозији.
1978. - У пожару који су исламски терористи подметнули у позориште у иранском граду Абадан погинуло више од 400 људи.
1979. - Руски космонаути Владимир Љаков и Валериј Рјумин вратили се на Земљу васионским бродом "сојуз 34" послије рекордних 175 дана проведених у свемиру.
1980. - У пожару, који је приликом принудног слијетања на аеродром у Ријаду захватио саудијски авион, погинуо 301 путник и члан посаде.
1983. - Умро југословенски државник Александар Ранковић, потпредсједник СФРЈ и члан најужег руководства владајућег Савеза комуниста Југославије до смјењивања са свих функција 1966. године. Послије завођења Шестојануарске диктатуре 1929. осуђен је на шест година робије због илегалне комунистичке активности, а 1940. је постао члан Политбироа Комунистичке партије Југославије. У Другом свјетском рату је руководио припремама за устанак против окупаторске њемачке војске и нацистичка полиција Гестапо га је ухапсила у Београду крајем јула 1941. Послије хапшења је звјерски мучен и потом пребачен у болницу ради лијечења, где је држан под стражом, али су га ослободили, смјелом акцијом, београдски скојевци. Као организациони секретар КПЈ и члан Врховног штаба партизанских јединица основао је 1944. службу безбједности под називом Одјељење за заштиту народа (ОЗНА). Послије рата био је министар унутрашњих послова и потпредсједник савезне владе. У политичком обрачуну с њим, на Четвртом пленуму Централног комитета СКЈ 1966. на Брионима, југословенски предсједник Јосип Броз га је оптужио за злоупотребе Службе државне безбједности и "групашку и антипартијску дјелатност" и лишен је свих функција, мада јавности нису предочени увјерљиви докази на основу којих је елиминисан из политичког живота.
1991. - Покушан државни удар против совјетског предсједника Михаила Горбачова. Указом потпредсједника СССР Генадија Јанајева с власти је скинут Горбачов, с образложењем да "због здравствених разлога није у могућности да извршава обавезе предсједника СССР".
1994. - Умро амерички хемичар Линус Карл Паулинг, добитник Нобелове награде за хемију 1954. и Нобелове награде за мир 1962. Прву је добио за примјену квантне механике у истраживању структуре молекула, а другу за упорно настојање да се успостави међународна контрола нуклеарног оружја и забране пробе атомских бомби.
1996. - Шест руских, француских и америчких космонаута сусрело се на Међународној космичкој станици "Мир", укључујући Клоди Андре Дезе, прву Францускињу у космосу, која је тог дана на ту руску космичку станицу лансирана руском ракетом "сојуз-У".
2003. - Од експлозије камиона бомбе у штабу УН у Багдаду погинулуо 23 људи, укључујући специјалног изасланика УН за Ирак Серђа Вијера де Мела /55/, а више десетина повријеђено. Одговорност за напад, два дана касније, преузела до тада непозната исламистичка група која себе назива "Наоружана претходница друге Мухамедове армије".
