Данас је петак, 19. мај, 139. дан 2023. До краја године има 226 дана.
1536. - Одрубљена глава Ани Болен, другој жени енглеског краља Хенрија Осмог, четири дана пошто је суд "установио" да је крива за прељубу и инцест.
1649. - Први пут употријебљен назив "комонвелт", којим је Оливер Кромвел означио енглеску републику. На империјалној конференцији 1926. усвојен је назив "комонвелт нација", који се од 1931. користи умјесто назива британска империја.
1762. - Рођен њемачки филозоф Јохан Готлиб Фихте, истакнути представник њемачке класичне идеалистичке филозофије, професор универзитета у Јени и Еглангену, ректор Берлинског универзитета. Сматрао је да је слобода основа људске егзистенције, а остварење продубљене људскости у оквиру слободне заједнице основни смисао постојања и личности и човјечанства. У "Говорима њемачкој нацији" 1807. и 1808. допринио је јачању отпора Нијемаца француском цару Наполеону Првом, али и буђењу њемачког шовинизма. Дјела: "Покушај критике свег откривења", "Основа цјелокупне теорије науке", "Основа природног права према принципима теорије науке", "Систем теорије морала према принципима теорије науке".
1802. - Наполеон Бонапарта у Француској установио "Орден легије части" за цивилне и војне заслуге.
1825. - Умро француски социјалиста утописта Клод Анри Сен-Симон, који је сматрао да традиционалну државу ваља замијенити индустријским друштвом и да аристократи, војници и бирократи треба да уступе мјесто индустријалцима, радницима и сељацима. Дјела: "Индустријски систем", "Индустрија или политички, морални и филозофски разговори у интересу свих људи оданих корисном раду и независности", "Писма женевског грађанина савременицима", "Ново хришћанство", "Стари и нови политички систем".
1861. - Рођена аустралијска пјевачица Хелен Портер Мичел, позната као Нели Мелба, један од највећих оперских сопрана крајем 19. и почетком 20. вијека. С великим успјехом је деценијама наступала у готово свим највећим оперским кућама у свијету, укључујући лондонски Ковент гарден и њујоршку Метрополитен оперу.
1864. - Умро амерички писац Натанијел Хоторн, један од првих значајнијих америчких романсијера. У романима и приповијеткама приказао је морално-религиозну пуританску традицију и њено опадање у Новој Енглеској. Писао је у песимистичном маниру, при чему су га заокупљале теме гријеха, преступа и охолости. Испољавао је склоност ка апстракцији и алегорији, па су његови ликови више оваплоћење моралних начела него живе личности. Дјела: романи "Скарлетно слово", "Кућа са седам забата", "Блајделска романса", "Мермерни фаун", приповијетке "Двапут испричане приче", "Живописне приче за дјецу".
1890. - Рођен српски карикатуриста Петар - Пјер Крижанић, један од родоначелника српске и југословенске карикатуре, писац и есејиста, један од оснивача "Ошишаног јежа". У Београд је дошао 1922. и запослио се у "Новом листу", а 1923. је прешао у "Политику".
1890. - Рођен вијетнамски државник Нгујен Тат Тан, познат као Хо Ши Мин, предсједник Демократске Републике Вијетнам /Сјеверни Вијетнам/ од проглашења 1945. до смрти 1969. и вођа борбе против јапанске армије, француских колонијалних трупа и америчке инвазионе војске. Од 1917. је радио у Француској, гдје је 1920. постао члан Комунистичке партије Француске, а 1930. је основао Комунистичку партију Вијетнама. У Другом свјетском рату, када је Јапан окупирао Вијетнам, створио је јак ослободилачки покрет, језгро будуће армије, која је нанијела одлучујуће поразе Французима и потом Американцима, захваљујући чему су Сјеверни и Јужни Вијетнам уједињени 1976.
1898. - Умро енглески државник Вилијам Јуерт Гледстон, који је као вођа либерала између 1868. и 1894. четири пута био премијер Велике Британије. Легализовао је 1871. радничке синдикате и 1884. извршио тзв. трећу парламентарну реформу. Покушао је да ријеши ирско питање на основу ирске самоуправе, али су га у томе омели либерали-унионисти и конзервативци. Противио се надирању Аустро-Угарске на Балкан и залагао за национална права балканских народа и помогао Црној Гори да добије Улцињ.
1906. - Званично отворен тунел "Симплон" испод Алпа између Италије и Швајцарске, дуг 19,77 километара.
1912. - Умро пољски писац Болеслав Прус, најзначајнији пољски реалиста. У дјелима је писао о борби Пољака против германизације, а у листу "Куријер варшавски" објављивао врло читане хронике. Учестовао је у устанку против кметског система који је 1863. подигла револуционарна странка "Црвених". Дјела: романи "Лутка", "Талас се враћа", "Мртва стража", "Еманципована жена", "Фараон", збирке приповиједака "Станар поткровља", "Јакубов сан", "Балска хаљина", "Проклета срећа", "Ситнице", "Вечерње приповијетке".
1925. - Рођен амерички борац за грађанска права афричког поријекла Малколм Литл, познат као Малколм Икс, вођа америчких црнаца. Био је ватрени проповједник расног поноса и црначког национализма. Убијен је у Њујорку у фебруару 1965. док је говорио окупљеним присталицама.
1928. - Рођен камбоџански маоистички диктатор Салот Сар, познат као Пол Пот, један од најсуровијих вођа у историји, током чије је владавине Камбоџом за непуне четири године убијено између милион и два милиона људи. Предводећи герилску армију "Црвених Кмера", поразио је проамерички режим генерала Лон Нола у априлу 1975, или "нулте године", како су је означили нови властодршци. "Брат број један", како су га називале присталице, одмах је силом потпуно испразнио пријестоницу Пном Пен и остале градове, отјеравши у радне логоре широм земље чак и болесне из кревета, старе, жене и дјецу. У тим мучилиштима, познатим као "поља смрти", људи су свакодневно масовно ликвидирани или умирали од глади и болести све до пред крај децембра 1978. кад је маоистички режим "Црвених Кмера" збачен вијенамском окупацијом Камбоџе.
1930. - Бијеле жене у Јужној Африци добиле право гласа.
1935. - У саобраћајном удесу погинуо енглески пуковник Томас Едвард Лоренс, назван Лоренс од Арабије, археолог, истраживач, писац и ратник. Истакао се у борбама на Блиском истоку и Саудијској Арабији у Првом свјетском рату, кад је окупио Арапе, непријатељски расположене према Отоманском царству. Спретно користећи жељу Арапа за слободом, остварио је многе циљеве британске колонијалне политике.
1989. - Усред крвавих студентских демонстрација у Пекингу смијењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мјерама и примјени силе против демонстраната.
1992. - Предсједништво Српске Републике БиХ прогласило Закон о Војсци Српске Републике БиХ, чиме је створен правни оквир за војску, која је послије повлачења ЈНА остала да штити виталне интересе Срба у бившој БиХ.
1992. - Двојица љекара који су обавили аутопсију предсједника САД Џона Кенедија, убијеног 1963, потврдила су да је он погођен са два метка испаљена сприједа и из супротног правца, што је оборило званичну верзију о једном атентатору.
1993. - Народна скупштина Републике Српске, на 32. засједању на Палама, донијела одлуку о проглашењу резултата референдума од 15. и 16. маја, на коме је српски народ са 96 одсто гласова одбацио Венс-Овенов план за БиХ.
1993. - Код Медељина срушио се колумбијски авион "боинг 727", у којем су погинула 132 путника и чланови посаде.
1994. - Умрла бивша америчка прва дама Жаклина Кенеди - Оназис, супруга предсједника САД Џона Кенедија, убијеног 1963. у атентату. Пет година касније удала се за грчког бродовласника Аристотела Оназиса, кога је такође надживјела.
1997. - У Бангладешу снажан циклон усмртио најмање 350 људи и више од милион људи претворио у бескућнике.
1999. - Авиони НАТО-а усмртили више од 100 затвореника у Истоку, а у бомбардовању Гњилана убијено најмање пет цивила.
2003. - Најмање 200 људи погинуло, а велики број нестао у поплавама које су захватиле јужни дио Шри Ланке послије обилних киша.
2003. - Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио је светим епископа охридског и жичког Николаја /Велимировића/.
2003. - У разорном земљотресу у Алжиру погинуло је 2.200 људи, а 8.626 повријеђено.
2004. - Амерички војник Џереми Сивитс осуђен на једногодишњу казну затвора, након што се изјаснио кривим за злостављање Ирачана у затвору Абу Граиб код Багдада.
2009. - Предсједник Шри Ланке Махинда Раџапаксе формално прогласио побједу над сепаратистичким покретом Tамилски тигрови и окончање 25-годишњег грађанског рата у коме је погинуло више од 70.000 људи.
