На данашњи дан, 19. септембар

19.09.2024. 08:03
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је четвртак, 19. септембар, 263. дан 2024. До краја године има 103 дана.

1356. - Енглеска армија, предвођена Црним Принцем, сином краља Едварда Трећег, у бици код Поатјеа поразила је војску француског краља Жана Другог, чиме је окончана прва фаза Стогодишњег рата Енглеске и Француске. Истог дана 1370. Црни Принц је заузео и опустошио Лимож.

1551. - Рођен француски краљ Анри Трећи, посљедњи монарх из династије Валоа. Током његове владавине од 1574. земља је била захваћена сукобима римокатолика и хугенота. Послије побуне 1588. био је принуђен да напусти Париз и удружио се с вођом наварских хугенота Анријем од Наваре, будућим краљем Анријем, првим из династије Бурбон, а убијен је 1589. док је опсједао Париз.

1802. - Рођен мађарски револуционар Лајош Кошут, вођа Мађарске револуције 1848, непомирљив противник феудално-апсолутистичког режима Хабсбуршке монархије. Послије упада хрватских снага бана Јосипа Јелачића у Мађарску у септембру 1848. организовао је Комитет за одбрану отаџбине, потукао Хрвате и кренуо на Беч да би се обрачунао с Хабсбурзима, али су мађарски реакционарни официри осујетили план. Народна скупштина је у априлу 1849. прогласила независност земље и свргавање монархије, а 2. маја га је изабрала за првог премијера слободне Мађарске.

1814. - Због насиља и намета које су Турци појачавали у Пожешкој нахији је избила Хаџи-Проданова буна. Пошто су се Срби код манастира Трнава - предвођени игуманом Пајсијем и Михаилом, братом војводе из Првог српског устанка Хаџи-Продана Глигоријевића - обрачунали с пожешким Турцима, буна се проширила на Јагодинску и Крагујевачку нахију. На чело буне стао је Хаџи-Продан, јер је Милош Обреновић одбио вођство, сматрајући да је преурањено. Милош је, послије обећања везира Сулејман-паше да ће устаницима бити опроштено, помогао гушење буне, али Турци су, пословично, прекршили ријеч и погубили око 300 истакнутих људи. На коцу је завршио и игуман Пајсије, а Хаџи-Продан је пребјегао у Аустрију.

1833. - Црногорски владика Петар Други Петровић - Његош добио руски пасош, у којем је писало: "Овим се објављује свима и свакоме ко је томе надлежан да показатељ - преосвећени Петар Петровић, архијереј црногорски, кога прати његов секретар Димитрије Милаковић и тјелохранитељи Стефан Петровић и Михаил Петров, путује преко Либека, Беча, Трста, за Црну Гору... Као потврду овога даје се овај пасош с прилогом нашег државног печата. Петербург, септембра седмог 1833. године". /Датум је према Јулијанском календару./

1837. - Код Пожаревца одржани први војни маневри регуларне српске војске, који су трајали 20 дана, а учествовало је 1.700 војника.

1881. - Предсједник САД Џејмс Ејбрам Гарфилд умро од рана задобијених у атентату у Вашингтону 2. јула 1881, а Гарфилд, противник црначког ропства, постао је шеф државе 4. марта 1881.

1888. - Прво свјетско такмичење за избор љепотице одржано у белгијској бањи Спа, а прва званично најљепша жена на планети је постала 18-годишња Креолка из Гваделупе Берта Сукаре.

1893. - Нови Зеланд постао прва земља у којој су све жене добиле право гласа.

1911. - Рођен енглески писац Вилијам Голдинг, добитник Нобелове награде за књижевност 1983, који је био преокупиран драмом човјека ухваћеног у клопку зла и исконског гријеха. Привукао је многе читаоце романима прожетим атмосфером злокобног и језивог, иако није увијек лако протумачити симболику у његовим дјелима, писаним у распону од најгрубљег реализма до алегорије. Дјела: романи "Господар мува", "Насљедници", "Хридине двојице мртвих", "Бијег шкорпија", "Слободан пад", "Торањ катедрале", "Пирамида", "Видљива тмина", "Обреди пловидбе", есеји "Вреле капије", "Покретни циљ".

1914. - Непун мјесец дана послије српске побједе у Церској бици дијелови Прве српске армије и Шеста аустроугарска армија су у Првом свјетском рату започели крвав бој на Мачковом камену, на планини Јагодњи у сјеверозападној Србији. Послије четвородневних борби без предаха, у којима је погинуло око 800 Срба и око 1.200 непријатељских војника, бројношћу и артиљеријом надмоћне аустроугарске трупе су принудиле на повлачење српске снаге, које су трпјеле велику оскудицу у муницији због кашњења савезничких испорука. На Мачковом камену је у борби прса у прса погинуо и командант Четвртог пјешадијског пука Првог позива потпуковник Душан Пурић.

1922. - Рођен чешки атлетичар Емил Затопек, који је на Олимпијским играма у Лондону 1948. освојио златну медаљу у трци на 10.000 метара, а 1952. у Хелсинкију на 5.000 и 10.000 и у маратону. Оборио је 18 свјетских рекорда и побиједио узастопно у 69 трка између 1949. и 1951.

1928. - Пароброд "Вили", први анимирани цртани филм у којем се појавио Мики Маус, приказан је у њујоршком биоскопу "Колони театар".

1935. - Умро руски физичар Константин Едуардович Циолковски, отац астронаутике. Још 1883. изложио је идеје о коришћењу реактивног погона код летјелица, а 1903. објавио прво класично дјело из теорије астронаутике - "Испитивање васионског простора реактивним апаратима". Поставио је основне једначине кретања ракете промјенљиве масе у безваздушном простору. Совјетска Академија наука установила је "Златну медаљу Циолковског" за изузетан допринос астронаутици и истраживању космоса.

1941. - Трупе нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату окупирале Кијев, послије битке која је трајала 45 дана.

1941. - У селу Струганик код Ваљева у Другом свјетском рату одржан састанак Јосипа Броза /Тито/ и Драгољуба - Драже Михаиловића, али није постигнут договор о заједничкој борби партизана и четника против окупатора.

1955. - У Аргентини војска оборила предсједника Хуана Доминга Перона, који је претходно изазвао бијес римокатоличке цркве одвајањем цркве од државе. До 1973. Перон је живио у избјеглиштву, а по повратку је опет изабран за предсједника, оставши на челу државе до смрти 1974. године.

1957. - Американци у Невади отпочели прве подземне нуклеарне пробе.

1961. - Грађани Јамајке на референдуму изгласали издвајање те острвске земље у Карипском мору из Западноиндијске Федерације.

1985. - У главном граду Мексика - Мексико Ситију и околини у току земљотреса погинуло око 12.000 људи.

1989. - Експлозију авиона ДЦ-10 француске компаније УТА, изнад Нигера, на линији Бразавил - Париз, за коју је касније оптужена Либија, није преживио нико од 171 путника и чланова посаде.

1992. - Савјет безбједности УН усвојио резолуцију о искључењу Југославије из рада Генералне скупштине и оспорио њено право да у УН наслиједи СФРЈ. Клупа Југославије је остала празна, а југословенској мисији је дозвољено да остане у Њујорку и контактира са Савјетом безбједности и другим органима УН.

1994. - Хиљаде америчких војника искрцало се на Хаити у операцији коју је Вашингтон означио као "Поновно успостављање демократије" у тој карипској острвској земљи.

2001. - Савјет безбједности УН затражио од талибанских власти у Авганистану да одмах и безусловно предају главног осумњиченог за нападе на Њујорк и Вашингтон - Осаму бин Ладена.

2001. - НАТО одлучио да се ваздушна зона безбједности, дефинисана Војно-техничким споразумом из Куманова, сузи са 25 на 10 километара.

2003. - Федералне власти спријечиле чланове Савеза логораша Републике Српске да у бившој касарни "Виктор Бубањ" у Сарајеву поставе спомен-плочу као знак сјећања на страдање неколико хиљада заточених и око 500 убијених Срба, док је касарна била ратни логор.

2003. - ЈАТ обновио летове за САД, послије више од 11 година паузе узроковане ратовима и санкцијама.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 5. октобар На данашњи дан, 5. октобар
На данашњи дан, 4. октобар На данашњи дан, 4. октобар
На данашњи дан, 3. октобар На данашњи дан, 3. октобар
Најчитаније
  • Обиљежавање Дана учитељ(иц)а - 5. октобар
    22h 3m
    0
  • Катастрофа на путу Јабланица - Мостар: У потпуности нестала цеста код Комадиновог врела
    22h 11m
    0
  • Спашен дјечак којем су родитељи погинули на лицу мјеста
    15h 31m
    0
  • Невријеме однијело кров, штета велика
    23h 52m
    0
  • "10.000 куна за 100 комада дјеце покопане"
    22h 2m
    1