Данас је четвртак, 2. фебруар, 33. дан 2023. До краја године има 332 дана.
1509. - Португалци су под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту током битке у Индијском океану, у близини града Диу на сјеверозападу Индије, послије чега су успоставили контролу у водама око индијског потконтинента.
1536. - Шпански истраживач Педро де Мендоса на ушћу ријеке Ла Плата у Атлантски океан основао град Буенос Ајрес, након 1880. главни град Аргентине.
1556. - У једној од највећих катастрофа у историји човјечанства земљотрес је опустошио кинеске провинције Шанси, Шаанхси и Хенан - погинуло је више од 850.000 људи и збрисано је с лица земље неколико стотина насеља.
1594. - Умро италијански композитор Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина, један од најзначајнијих представника полифоне ренесансне музике. Живио је у периоду римокатоличке противреформације, па су његова дјела обиљежена конзервативним приступом црквеној музици. Компоновао је дјела велике изражајности, дубоких осјећања, класичне мирноће, широке и дијатонске мелодике - више од сто миса, око 250 духовних и свјетовних мотета, мадригале. Дјела: "Миса папе Марцела", "Стабат Матер".
1709. - Шкотски морнар Александер Селкрејг, познат као Александер Селкирк, избављен је с пустог пацифичког острва, на које је 1704. приспио послије бродолома. Његова прича је инспирисала Данијела Дефоа да напише роман "Робинсон Крусо".
1801. - Британски парламент одржао прву сједницу којој су присуствовали и ирски представници.
1834. - Српски кнез Милош Обреновић објавио Други хатишериф турског султана Махмуда Другог, којим су - како је кнез нагласио у бесједи пред постројеном гардом у Крагујевцу - прецизирани односи Србије и Отоманског царства. Послије Првог хатишерифа Порта је покушавала да уступке Србији сведе на минимум, али је кнез био упоран, па је султан Другим хатишерифом признао нове границе, укључујући спорне крајеве.
1848. - Мексико и САД у граду Гваделупе Идалго склопили мир послије двогодишњег рата. Поражени Мексико је морао, уз накнаду од 15 милиона долара, да преда Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију, укупно више од милион и по квадратних километара.
1879. - Умро бугарски писац и револуционар Љубен Стојчев Каравелов, који је оставио траг и у српској литератури. У Београд је дошао 1867, повезао се с Уједињеном омладином српском и са Светозаром Марковићем се борио против сентиментализма и романтизма и за реализам у књижевности. У том духу је на српском језику писао критичке чланке и приповијетке из београдског живота. Залагао се за стварање јужнословенске федерације, скупљао је добровољце и борио се 1876. у српско-турском рату. Дјела: "Је ли крива судбина?", "Казнио је Бог", "Горка судбина", "Из мртвог дома", "Сока", "Бугари старог кова".
1882. - Рођен ирски писац Џејмс Џојс, један од највећих у 20. вијеку, који је експериментима у наративној техници и структури романа, примјени тока свијести и новаторском односу према језику дао нов правац модерној књижевности. Почео је као бунтовник против римокатоличке вјерске затуцаности и ускогрудости ирске средине, али је главни град Ирске Даблин, његову историју, житеље и топографију учинио средишњом темом свог дјела. У најпознатијем дјелу - роману "Уликс", на 700 страна је описао један даблински дан свог јунака, према једном књижевном критичару "на вјешт и каткад непримјетан начин, лица и догађаји паралелни су онима у Хомеровој 'Одисеји', чији се готово сваки детаљ може наћи у 'Уликсу'". Тај хуморни, витални и робустни роман означио је револуцију епског облика и вјероватно је утицао јаче од било којег дјела на развој књижевности 20. вијека. Остала дјела: романи "Портрет умјетника у младости", "Финеганово бдијење", пјесме "Камерна музика", приповијетке "Даблинци", драма "Изгнаници".
1895. - Умро српски писац Љубомир Ненадовић, члан Српске краљевске академије, један од првих српских књижевника у 19. вијеку са широким европским образовањем, чији су путописи знатно превазишли литературу тог времена. Од Доситеја Обрадовића је прихватио култ науке и разума, а од романтичара вјеру у људски прогрес. Дјела: путописи "Писма из Италије", "Писма из Немачке", "Писма из Швајцарске", "О Црногорцима".
1898. - Рођен српски вајар Сретен Стојановић, ректор Уметничке академије у Београду, члан Српске академије наука и уметности. У младости је припадао српској револуционарној омладини у БиХ. Унио је свјежину и разноликост у српску пластику у првој половини 20. вијека, сигурно је владао и композицијом и монументалном скулптуром. Дјела: рељефи "Огрлице", "Утеха", монументална скулпура "Роб", портрети "Мој отац", "Никола Вујић", "Уметникова кћи", споменици на Фрушкој гори, у Подгорици, Грахову, родном Приједору. Књиге: "Бисте", "О уметности и уметницима".
1901. - Рођен амерички виолиниста поријеклом руски Јеврејин Јаша Хајфец, један од највећих виртуоза на том инструменту. Приређивао је концерте од дјетињства, а интернационалну каријеру је почео 1912. Писао је каденце за виолинске концерте и транскрибовао композиције старих и савремених мајстора. Нарочито је цијењен због чистог и мелодичног тона и високо развијене технике свирања.
1904. - Рођен руски пилот Валериј Павлович Чкалов, који се прославио многим подухватима, укључујући прелијетање Сјеверног пола. Остварио је 1937. први лет преко најсјеверније тачке Земље без спуштања, прелетјевши авионом "Ан-25" за 64 часа и 25 минута раздаљину од 12.000 километара од Москве до америчког града Ванкувер код Портланда, што је био свјетски рекорд. Американци су му у Ванкуверу, у част тог сензационалног лета, подигли споменик и посветили музеј. Испробавајући нови тип ловачког авиона, погинуо је у децембру 1938.
1907. - Умро руски хемичар Дмитриј Иванович Мендељејев, отац модерне хемије, који се међу најистакнутије научнике свих времена уврстио открићем општег закона о периодичности хемијских својстава, према којем су својства хемијских елемената периодично зависна од њихове атомске тежине. На основу тог закона формулисао је Периодични систем елемената, који му је омогућио да предвиди својства низа касније откривених елемената. Периодични систем елемената постао је основа модерне науке о структури материје. Његова књига "Основи хемије" преведена је на многе језике, а у око 500 радова обрађивао је сва подручја хемије, питања физике, минералогије, филозофије, педагогије, чак и сликарства. Проучавао је развој индустрије у Русији, нарочито угља, нафте и метала, први је препоручио подземну гасификацију угља и хемијску прераду нафте.
1908. - Умро српски писац Милован Глишић, један од зачетника реализма у српској књижевности. Студирао је у Београду технику и филозофију, затим уређивао новине и бавио се позоришном драматургијом. Написао је тридесетак приповиједака, двије комедије и преводио је с француског и руског језика, укључујући "Рат и мир" Лава Толстоја. Описивао је живот србијанског села притиснутог бирократијом и зеленашима. Дјела: приповијетке "Глава шећера, "Рога", "Редак звер", "Шило за огњило", "Прва бразда", позоришни комад "Два цванцика", комедија "Подвала".
1921. - Рођен индијски филмски режисер Сатјађит Рај, један од највећих филмских стваралаца 20. вијека, аутор продуховљених, дубоко мисаоних и поетично-реалистичних дјела. Филмови: "Отац Панчали", "Непобијеђени", "Апуов свијет", "Камен мудрости", "Богиња", "Салон за музику", "Рабиндранат Тагоре", "Три дјевојке", "Метропола".
1924. - Рођена Мира Алечковић, пјесникиња, романсијер и дјечији писац. Дјела: збирке пјесама "Три пролећа", "Трагови без стопа", "Ноћ ова последња", пјесме за дјецу "Подземни хероји", "Дани разиграни", "Звездане баладе", "Пољана", "Љубави је мало", "Сребрни воз", "Сањалица", "А ја растем", романи "Зашто грдиш реку", "Збогом, велика тајно", "Јутро", "Затечена у љубави".
1924. - Умро српски писац Алекса Шантић, аутор антологијских пјесама "Остајте овдје", "Емина", "Вече на шкољу". Припадао је мостарском кругу око књижевног листа "Зора", који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. У Мостару је основао Српско пјевачко друштво "Гусле". У вријеме анексионе кризе, изазване 1908. аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине, избјегао је у Италију, затим је био посланик у Босанском сабору. У Првом свјетском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту. У почетку је био под утицајем српских пјесника Бранка Радичевића, Јована Јовановић - Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити пјеснички израз, карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама. Његови стихови су музикални, а пјесме осјећајне, пуне љубави за национално и социјално потлачене, с јаким револтом против тираније. Преводио је с њемачког и чешког језика. Остала дјела: драме "Хасанагиница", "У магли", превод "Лирског интермеца" Хајнриха Хајнеа.
1943. - Потпуним сломом Нијемаца завршена Стаљинградска битка, кључна за исход Другог свјетског рата, којом су коначно покопани снови нацистичке Њемачке о муњевитом рату. У битки, која је трајала од јуна 1942, учествовало је више од два милиона војника на обје стране, 20.000 топова, 2.000 тенкова и исто толико авиона. На њемачкој страни борила се 81 дивизија, у чијем су саставу били и савезници Трећег рајха - Италијани, Мађари, Румуни и Хрвати. Нијемци су Стаљинград разарали артиљеријом, оклопне армије су непрестано јуришале покушавајући да остваре стратешку замисао - одсијецање Кавказа од осталог дијела СССР, али је град одолио, а средином новембра 1942. Црвена армија је прешла у офанзиву и окружила њемачке снаге, заробивши 91.000 војника, углавном из састава Четврте и Шесте њемачке оклопне армије, уључујући команданта - фелдмаршала Фридриха фон Паулуса, 24 генерала и 2.500 официра. У битки код Стаљинграда погинуло је око 200.000 њемачких, италијанских, мађарских, румунских и хрватских војника.
1964. - Умро српски писац, критичар и преводилац Милан Богдановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности. Уређивао је лист "Република" и часописе "Данас", "Српски књижевни гласник", "Књижевне новине". Био је управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду и предавач на Филозофском факултету и Факултету ликовних умјетности. Цјелокупна његова дјела су објављена у пет књига, под називом "Стари и нови".
1969. - Умро амерички филмски глумац енглеског поријекла Борис Карлоф, који је играо у првим хорор филмовима и четири деценије био нека врста заштитног знака тог жанра. Филмови: "Закон подземља", "Луди геније", "Франкештајн", "Лице са ожиљком", "Изгубљена патрола", "Мумија", "Маска Фу Манчуа", "Стара мрачна кућа", "Чудотворац", "Црна мачка", "Франкештајнова невјеста", "Ходајућа смрт", "Франкештајнов син", "Терор", "Мете".
1970. - Умро енглески филозоф, математичар и писац Бертранд Расел, добитник Нобелове награде за књижевност 1950, један од родоначелника аналитичке филозофије. Огледао се у разноврсним облицима филозофског истраживања, математике, публицистике, политичког и моралног ангажовања. Посветио се борби за мир и у многим акцијама се исказао као противник интервенције САД у Вијетнаму и нуклеарног наоружања. Основао је међународну пороту која је добила назив "Раселов суд". Дјела: "Критичко излагање Лајбницове филозофије", "Историја западне филозофије", "Логички атомизам", "Анализа материје", "Скептички есеји", "Наше сазнање спољног свијета", "Људско знање", "Принципи социјалне реконструкције", "Путеви ка слободи", "Пракса и теорија бољшевизма", "Слобода и организација", "Освајање среће", "Људско друштво у етици и политици", "Зашто нисам хришћанин", "Принципи математике" - с Алфредом Нортом Вајтхедом.
1978. - Двојица совјетских космонаута са свемирског брода "Саљут" су у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива.
1986. - У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима.
1990. - Јужноафрички предсједник Фердинанд де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Менделе.
1995. - Лидери Израела, Јордана, Египта и ПЛО први пут се окупили заједно да би на састанку у Каиру изнашли мировно рјешење и подржали израелско-палестински споразум.
1996. - Умро амерички филмски глумац, режисер и балетски играч Џин Кели, једна од најзначајнијих фигура у историји мјузикла. Бриљантно је спојио класични балет с модерним играчким сензибилитетом. Филмови: "Американац у Паризу", "Плес на киши", "Гусар", "У град!", "Позив на игру", "Хело, Доли!".
1998. - Пад филипинског путничког авиона "ДЦ-9" на југу Филипина није преживио нико од 104 путника и чланова посаде.
2002. - Холандски принц Виљем Александер оженио се Максимом Зорегуиетом, Аргентинком, чији је отац био припадник хунте, и тиме оживио традицију контроверзних бракова холандске краљевске породице.
