Данас је субота, 2. новембар, 307. дан 2024. До краја године има 59 дана.
1687. - У Отоманском царству у побуни збачен султан Мухамед Четврти и на пријестолу га је наслиједио млађи брат Сулејман Трећи.
1721. - Послије ратова против Отоманског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики проглашен царем цијеле Русије.
1755. - Рођена француска краљица Марија Антоанета, супруга Луја Шеснаестог и кћерка аустријске царице Марије Терезије, крајње омражена послије избијања Француске револуције 1789. године. Приписана јој је иронична порука гладном народу: "Ако немате хљеба, једите колаче". Под оптужбом да је везама с бечким двором издала Француску, 1793. је погубљена на гиљотини.
1766. - Рођен аустријски војсковођа мађарског поријекла фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки, војни реформатор и национални херој који је више од пола вијека у биткама предводио аустријске трупе. Учествовао је у бојевима против француског цара Наполеона Првог Бонапарте у Италији и на Рајни и у гушењу италијанских устанака против Аустрије 1830, 1831, 1848. и 1849. Послије побједа над Италијанима 1848. код Кустоце и 1849. код Наваре постао је гувернер Ломбардијско-венецијанске области.
1789. - У Француској конфискована сва имовина Римокатоличке цркве.
1815. - Рођен енглески математичар Џорџ Бул, најзначајнији творац савремене математичке логике и "Булове алгебре", кључне за развој компјутера. Због сиромаштва је завршио само основну школу, али је као самоук научио класичне језике и француски, њемачки и италијански. На основу објављених математичких радова, 1849. је постављен за професора математике на колеџу у Корку, послије чега је написао најзначајније дјело - "Истраживања закона мишљења".
1891. - Рођен српски класични филолог Милан Будимир, члан Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, који је проучаво индоевропске дијалекте у Средоземљу. Објављивао је и на француском језику. Дјела: "О Илијади и њеном пјеснику", "Из класичне и савремене алоглотије", "Проблем букве и протословенске домовине", "Грци и Пеласти", "Двије врсте Аристотелове трагедије", "Са балканских источника".
1906. - Рођен италијански филмски режисер Лукино Висконти, један од зачетника неореализма. Филмови: "Опсесија", "Земља дрхти", "Сенсо", "Бијеле ноћи", "Роко и његова браћа", "Гепард", "Драге звијезде Великог Медвједа", "Затворени породични круг", "Сумрак богова", "Смрт у Венецији", "Невино".
1911. - Рођен грчки писац Одисеј Алепуделис, познат као Одисеј Елити, добитник Нобелове награде за књижевност 1979, чију поезију одликују лексичко богатство и чудесне метафоре. Дјела: збирке пјесама "Оријентације", "Клепсидре непознатог", "Достојно јест", "Јуначна и тужна пјесма за млађег поручника погинулог у Албанији", "Шест и једно кајање за небо", "Врховно сунце", "Монограм", есеји "Отворена књига".
1913. - Рођен амерички глумац Бартон Стивен Ланкастер, познат као Берт Ланкастер, који је као бивши циркуски артиста почео улогама у авантуристичким филмовима, али је потом потврдио изразиту глумачку индивидуалност. Филмови: "Одавде до вјечности", "Заточеник из Алкатраза", "Седам дана у мају", "Воз", "Гепард", "Драге звијезде Великог Медвједа", "Затворени породични круг", "Тетовирана ружа", "Врати се, мала Шибо", "Двадесети вијек".
1917. - Велика Британија Балфуровом декларацијом заузела се за оснивање јеврејске државе у Палестини.
1923. - Умро српски сликар Стеван Алексић, мајстор обнове иконостаса српских цркава. Академију је завршио у Минхену, а сликарску радионицу је отворио у родном Араду, у којем је реновирао иконе и слике на сводовима цркве. Обновио је и иконе и слике у црквама у Темишвару, Вуковару, Новом Саду, Модошу (сада Јаша Томић), Бенешеву и другим мјестима. Најзначајнији и најобимнији рад обавио је у Преображенској цркви у Панчеву: 32 иконе великог формата, три композиције из историје српске цркве и 44 медаљона светаца.
1930. - Хаиле Селасије Први крунисан за цара Етиопије.
1938. - Мађарска анектирала јужну Словачку, искористивши инвазију своје савезнице нацистичке Њемачке на Чехословачку.
1944. - Централни комитет Бугарске радничке партије у писму генералном секретару Комунистичке партије Југославије Јосипу Брозу признао бугарску кривицу за фашистичке злочине у Југославији у Другом свјетском рату.
1950. - Умро енглески писац ирског поријекла Џорџ Бернард Шо, добитник Нобелове награде за књижевност 1925, изузетно смио сатиричар и један од најдуховитијих људи 20. вијека. У оштром, али шаљивом тону је приказивао противрјечности грађанског друштва у Енглеској. У комедијама "Човјек и натчовјек " и "Враћање Метузалему" изнио је замисао о животној сили, снази која настоји да људски род уздигне у виши и бољи живот. Писао је и политичке и економске чланке, држао говоре и водио драмску и музичку критику у дневној штампи. У дјелима писаним за позориште - која су му често служила да изнесе сопствене друштвене и политичке теорије - разбијао је идоле савременог друштва, жестоко им се подсмијевајући, застарјеле и назадне конвенције и лажан морал средње класе у религији, етици, политици и економији. Остала дјела: комади "Пигмалион", "Куће удовичке", "Света Ивана", "Мајор Барбара", "Кандида", "Занат госпође Ворн", "Љекар у недоумици", "Цезар и Клеопатра", збирка "Три позоришна комада за пуританце".
1953. - Пакистански парламент прогласио земљу "Исламском републиком Пакистан".
1958. - Посљедњи британски војници напустили Јордан.
1962. - Умро српски писац и ботаничар Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Као официр српске војске борио се у Првом свјетском рату, а у Другом свјетском рату је био у италијанским и њемачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност је стекао романом "Српска трилогија", који чине "Деветсто четрнаеста", "Под крстом" и "Капија слободе". Остала дјела: романи "Смена генерација", "Велика забуна", "Ликови у сенци", дјела из ботанике "Студије о биљном свету Преспанског језера", "Макрофитска вегетација Охридског језера", "Систематика лековитог биља".
1964. - У Саудијској Арабији са пријестола свргнут краљ Сауд, а краљем проглашен принц Фејсал.
1976. - За предсједника САД изабран кандидат Демократске странке Џејмс Ерл - Џими Картер.
1978. - Двојица совјетских космонаута с васионског брода "Саљут 6" вратила се на Земљу, поставивши нов рекорд боравка у васиони - 139 дана и 14 часова.
1990. - Парламент Мозамбика усвојио нови устав, којим је у тој афричкој земљи успостављена вишепартијска демократија.
1994. - Више од 430 људи погинуло на југу Египта у пожару послије експлозије у великом складишту нафте близу једног села.
1995. - Предсједник Србије Слободан Милошевић и предсједник Хрватске Фрањо Туђман, под покровитељством америчког државног секретара, у Дејтону потписали декларацију о дипломатском рјешењу статуса Сремско-барањске области.
1995. - Бивши министар одбране Јужне Африке Магнус Малан и десет пензионисаних виших официра ухапшено под оптужбом за убиства у вријеме режима апартхејда.
1998. - Ураган "Мич" утихнуо послије седмице током које је изазвао огромна разарања у централној Америци, посебно у Хондурасу и Гватемали, и смрт најмање 9.000 људи.
2001. - Његова светост патријарх српски Павле одржао у Основној школи "Краљ Петар Први Карађорђевић" у Београду први свечани јавни час катихизиса и тиме означио повратак вјеронауке у основне и средње школе у Србији.
2003. - Администрација у Вашингтону донијела одлуку о нормализацији трговинских односа са Србијом и Црном Гором.
2004. - У САД одржани предсједнички избори. Џорџ Буш добио други мандат, побиједивши предсједничког кандидата Демократске странке Џона Керија.
2013. - Умро Миланко Реновица, привредник и политичар, предсједник Извршног вијећа БиХ, члан и предсједник Предсједништва СР БиХ и Предсједништва ЦК СКЈ.
2014. – Вељко Кадијевић, генерал Југославенске народне армије и савезни министар одбране СФРЈ, умро у Москви.
