Данас је сриједа, 2. октобар, 275. дан 2019. До краја године има 90 дана.
1187. - Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат.
1452. - Рођен енглески краљ Ричард Tрећи, који је владао од 1483. до 1485, кад је погинуо у бици код Босфорта у борби са трупама Хенрија Седмог, оснивача династије Тјудор. Ричардовом погибијом је окончан "Рат двију ружа" - назван тако, јер је династија Ланкастра, с којом је Хенри Седми био у сродству, имала на грбу црвену, а династија Јорка бијелу ружу.
1608. - Холандски оптичар Ханс Липершеј приказао у Хагу први употребљив телескоп.
1810. - Око 30.000 Турака у Првом српском устанку кренуло из Босне да угуши устанак, користећи проријеђеност српске војске на Дрини, чија се главнина борила код Варварина, Делиграда и Сокобање. Турци су 12 дана топовима тукли Лозницу, али је нису освојили, а кад је с војском стигао вођа устанка Ђорђе Петровић - Карађорђе, потукао их је и протјерао из Србије.
1836. - Енглески природњак Чарлс Дарвин упловио на броду "Бигл" у енглеску луку Фалмут послије петогодишњих истраживања живог свијета у Јужној Америци и на острвима у јужном Пацифику, која су одлучујуће допринијела развоју његове теорије о еволуцији, односно о промјенљивости врста.
1847. - Рођен њемачки државник и фелдмаршал Паул вон Хинденбург, у Првом свјетском рату начелник Штаба њемачке Врховне команде, а од 1925. до смрти 1934. предсједник Њемачке. Истог дана кад је умро вођа нациста канцелар Адолф Хитлер прузео је апсолутну власт, што је био дефинитивни крај Вајмарске Републике, успостављене послије њемачког пораза у Првом свјетском рату.
1851. - Рођен француски маршал Фердинан Фош, који је у Првом свјетском рату командовао кључним биткама против Нијемаца на Западном фронту. У његовом командном вагону у Компијењу код Париза Њемачка је 11. новембра 1918. потписала капитулацију, чиме је завршен рат.
1852. - Рођен шкотски хемичар Вилијам Ремзи, добитник Нобелове награде за хемију 1904. Открио је гасове хелијум, аргон, криптон, радон, неон и ксенон. Доказао је да се хелијум ствара приликом радиоактивног распадања радијума.
1869. - Рођен индијски национални вођа Мохандас Карамчанд Ганди, назван Махатма (велика душа), предводник борбе за ослобођење Индије од британске колонијалне власти, отац модерне Индије. Завршио је права у Енглеској 1891, од 1893. до 1914. у Јужној Африци је предводио тамошње Индусе, а од 1919. покрет за независност Индије. Доктрина гандизма, коју је усвојио Индијски национални конгрес, партија на челу борбе за независност, манифестовала се у пасивном отпору. Сам је аскетски живио и често је штрајковао глађу, што се показало као оружје пред којим је британска управа била немоћна. Стекао је огроман углед не само у Индији, а пола године послије стицања независности Индије у Њу Делхију га је 30. јануара 1948. убио Натурам Годсе, фанатик из секте "Хинду Махасабха," која се противила политици стишавања антагонизама између Хиндуса и муслимана.
1870. - Папске државе плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а пријестоница је постао Рим умјесто Фиренце.
1904. - Рођен енглески писац Грејем Грин, суптилан аналитичар психе, чије су теме биле безуспјешно трагање за спасењем и љубављу, страх, сажаљење и насиље. Дјела: романи "Брајтонска стијена", "Моћ и слава", "Суштина ствари", "Крај љубави", "Губаве душе", "Комедијаши", "Монсињор Кихот", "Доктор Фишер из Женеве", "Министарство страха", "Трећи човјек", мемоари "Нека врста живота", "Начини бјекства", драме, есеји, путописи.
1904. - Рођен индијски државник Лал Бахадур Шастри, премијер Индије од 1964. до изненадне смрти у јануару 1966. током посјете СССР-у.
1924. - Друштво народа усвојило Женевски протокол за мирно рјешавање међународних спорова.
1935. - Фашистичка Италија је напала Абисинију (Етиопија), покорила је користећи најмодерније оружје и забрањене бојне отрове и држала под окупацијом до 1941.
1944. - Нијемци угушили устанак у Варшави који је у Другом свјетском рату подигла Отаџбинска армија лојална емигрантској влади у Лондону, а придружили су јој се и варшавски одреди просовјетске Народне армије. Кад је устанак почео 1. августа 1944, Црвена армија и Прва пољска армија, формирана у СССР-у, улазиле су у варшавско предграђе, али нису прешле ријеку Вислу. Више од 200.000 цивила и 25.000 устаника је погинуло током борби, а Нијемци су потом евакуисали преживјеле становнике Варшаве и већину уморили у концентрационим логорима.
1949. - Умро је српски композитор и етномузиколог Коста Манојловић, професор и први ректор Музичке академије у Београду. Музичке студије је завршио у Оксфорду. Записао је велики број народних пјесама, којима се инспирисао. Написао је "Споменицу Стевану Мокрањцу" и етномузиколошке студије "Музичке карактеристике нашег југа", "Музичко дело нашег села", "Народне мелодије у источној Србији". Дјела: циклуси хорова "Жалне песме", "Песме земље Рашке", "Песме земље Скендербегове", соло пјесме, обраде народних пјесама.
1958. - Француска западноафричка колонија Гвинеја стекла независност.
1973. - Умро фински тркач Паво Нурми, који је на дугим стазама освојио девет златних медаља на Олимпијским играма 1920, 1924. и 1928. Свјетске рекорде обарао је 29 пута.
1974. - Умро српски писац и политичар Марко Вујачић, који је између два свјетска рата на листи Земљорадничке странке биран за сенатора и посланика. Народноослободилачкој борби се прикључио 1941. и био је потпредсједник АВНОЈ-а, потом потпредсједник Президијума Савезне скупштине до 1953. Дјела: "Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци" (пет књига), "Војвода Мирко Петровић".
1990. - Прекинут саобраћај путничких возова из Београда и Загреба ка Сплиту, Шибенику и Задру и између Бихаћа и Сплита, јер су пругу блокирали Срби у Книнској крајини да би спријечили улазак полиције Хрватске у Книн.
1990. - На аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло је 127 људи кад је отети кинески авион ударио у два авиона која су стајала на аеродромској писти.
1996. - Бивши бугарски премијер Андреј Луканов усмрћен ватреним оружјем испред своје куће у Софији.
1998. - Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човјечности, осуђен је у Хагу на три доживотне робије.
2003. - Грегори Копли, директор Института за стратегијске студије у Вашингтону, изнио у јавности доказе о повезаности Алије Изетбеговића са Ал каидом.
2006. - Американци Ендрју Фајер и Крејг Мело добили Нобелову награду за медицину за рад на контроли рада гена.
