Данас је петак, 20. децембар, 354. дан 2019. До краја године има 11 дана.
1355. - Умро српски цар Душан Немањић, син краља Стефана Дечанског, краљ Србије од 1331. до 1346, кад је у Скопљу крунисан за цара Срба, Грка и Арбанаса. Још за очеве владавине истакао се као војсковођа, а побједом над Бугарима у бици код Велбужда 1330. осујетио је Византију да посредством Бугарске истисне Србију из Македоније. Годину дана касније је, уз помоћ властеле, збацио оца и крунисао се за краља. Тежио је да створи државу која би у потпуности замијенила Византијско царство. У његово вријеме Србија је била на врхунцу моћи у економском, војном, политичком и културном погледу. Уз земље раније српске краљевине, царевина је обухватала Мачву, Захумље, Албанију, Епир, Тесалију, Акарнанију, Етолију и Македонију до Христопоља, изузев Солуна. Прерана смрт га је спријечила да од тих хетерогених заједница створи чврсту политичку цјелину. У Скопљу је 1349. објављен први дио "Душановог законика", допуњен 1354. на Сабору у Серезу, један од најважнијих правних аката развијеног феудализма, не само у српској држави. Најјасније је од свих савременика схватио опасност од продирања Турака и настојао је да заједничком одбраном спријечи турска освајања, па је успоставио везе и са западним владарима, али план није остварен, највише због неразумијевања угарских владара.
1582. - У Француској прихваћен Грегоријански календар.
1699. - Руски цар Петар Велики модернизовао руски календар, саопштивши да ће Нова година почињати 1. јануара, а не 1. септембра као до тада.
1795. - Рођен њемачки историчар Леополд фон Ранке, професор Берлинског универзитета и члан Пруске академије наука, који се углавном бавио историјом германских и романских народа, али је писао и о народима централне и југоисточне Европе. Студирао је теологију, затим филологију и докторирао филозофију. За почасног члана Друштва српске словесности изабран је 1849. Као резултат сарадње с Вуком Караџићем, 1829. је објавио "Српску револуцију", једну од најбољих књига о Првом и Другом српском устанку - "дјело о устанку обесправљене раје, нацији која тражи мјесто међу европским народима", којим је скренуо пажњу европске јавности на борбу српског народа за ослобођење. Остала дјела: "Историја Француске", "Историја Енглеске", "Римске папе", "Њемачка историја за вријеме реформације".
1806. - Срби се у Првом српском устанку с неколико топова неопажено пребацили на Велико ратно острво на Дунаву, одакле су почели да туку турско утврђење Доњи град у Београду. Командант турског гарнизона Алија Гушанац је у безизлазној ситуацији понудио предају, али је везир Сулејман-паша то одбио. Почетком јануара 1807. се ипак предао, уз услов да без оружја остане у Доњем граду, а два мјесеца касније је принуђен да преда и то посљедње турско упориште. Београд је био слободан све до поновне турске окупације 1813.
1830. - Велика Британија, Русија, Француска, Аустрија и Пруска на Лондонској конференцији потврдиле одлуку Белгије да се одвоји од Холандије.
1860. - Јужна Каролина се прва од 11 јужних робовласничких држава отцијепила од САД, што је био увод у четворогодишњи амерички грађански рат, започет 1861.
1863. - Рођен српски математичар Богдан Гавриловић, професор Београдског универзитета, предсједник Српске краљевске академије од 1931. до 1937. Аутор је низа радова из разних области математике и универзитетских уџбеника "Аналитичка геометрија" и "Теорија детерминаната".
1894. - Рођен аустралијски државник Гордон Мензис, премијер Аустралије с најдужим стажом, шеф владе као лидер Уједињене аустралијске партије од 1939. до 1941, а потом као вођа Либералне партије од 1949. до 1966. Знатно је допринио јачању утицаја САД у Аустралији и увукао је земљу у Вијетнамски рат на америчкој страни.
1912. - У Лондону почела мировна конференција Турске и балканских земаља, послије побједа балканских савезника који су освојили готово све турске европске посједе. За успјех Србије, Црне Горе, Грчке и Бугарске пресудне су биле побједе Прве српске армије под командом престолонасљедника Александра Карађорђевића у Кумановској бици 23. и 24. октобра и у Битољској бици од 16. до 19. новембра 1912. над турском Вардарском армијом. На конференцији се Турска одрекла свих изгубљених територија, не пристајући једино да преда још неосвојени град Једрене. Због тога је Први балкански рат настављен почетком фебруара 1913. и послије нових турских пораза мировни уговор с Турском је склопљен 30. маја 1913. у Лондону.
1937. - Умро њемачки генерал и војни писац Ерих Фридрих Вилхелм Лудендорф, један од кључних њемачких команданата у Првом свјетском рату. У почетку рата успјешно је руководио операцијама на Источном фронту, а 1916. је постављен за првог помоћника Штаба Врховне команде. На том положају је практично самостално руководио војним операцијама, све више преузимајући и политичко-економско вођење рата, али је смијењен у октобру 1918. послије неуспјелих офанзива у прољеће и љето те године. Један је од идеолога касније нацистичке агресивне војне доктрине и поборник тоталног рата. Дјела: "Тотални рат", "Моје ратне успомене 1914-1918.".
1944. - Објављен први број листа "Јединство", намијењен читаоцима Аутономне Косовско-метохијске области. Од 1945. лист излази у Приштини, најприје једном седмично, а касније је постао дневник.
1945. - Карл Ренер изабран за првог предсједника аустријске Друге републике.
1960. - Основан Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, познат као Вијетконг, антиамерички герилски покрет који је, у садејству са армијом Сјеверног Вијетнама, 1975. извојевао побједу над војском САД и снагама јужновијетнамске марионетске владе.
1968. - Умро амерички писац Џон Стајнбек, добитник Нобелове награде за књижевност 1962. Преплићући натурализам с хумором, писао је о животу експлоатисаних у вријеме велике економске кризе тридесетих година 20. вијека, о тегобном животу сељака беземљаша, животу скитница и пробисвијета, о анималним поривима у човјеку и побуни неконформистичке младе генерације. Дјела: романи "Плодови гњева", "Зима нашег незадовољства", "Источно од раја", "Кварт Тортиља", "О мишевима и људима", "У неизвјесној бици", драма "Мјесец је зашао", путопис "Путовања с Чарлијем", есеји "Кратка владавина Пипина Четвртог".
1970. - Под притиском радничких немира оставку поднио шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије Владислав Гомулка, кога је наслиједио Едвард Гјерек.
1971. - Предсједник Пакистана Ага Мохамед Јахја Кан поднио оставку послије пораза трупа његове земље од индијске армије у Источном Пакистану и предао власт Зулфикару Али Буту.
1973. - Од експлозије разорне бомбе, активиране кад је наишао његов аутомобил, у Мадриду убијен шпански премијер Луис Кареро Бланко.
1974. - Умро српски вајар Ристо Стијовић, члан Српске академије наука и умјетности, умјетник фине линије и племените материје. Студије је почео на Умјетничкој школи у Београду, а послије преласка преко Албаније у Првом свјетском рату доспио је са српском војском на Крф, одакле је отишао у Марсеј, затим у Париз, гдје је студирао и излагао. Изградио је карактеристичан израз, заснован на затвореним упрошћеним волуменима, с тематиком женског акта или портрета и исказао је посебну склоност у обради ријетког и скупоцјеног дрвета. Аутор је многих споменика, изванредно стилизованих животиња и птица у камену, бронзи и дрвету.
1982. - Умро српски композитор Милан Ристић, члан Српске академије наука и уметности. Студирао је у Београду, Паризу и Прагу. Био је ученик Милоја Милојевића и Јосипа Славенског. Дјела: девет симфонија, "Музика за камерни оркестар", "Суита гиоцоса", "Симфонијске варијације", концерти за виолину, за клавир, за камерни оркестар, за кларинет, камерне, клавирске и вокалне композиције.
1982. - Умро пољски пијаниста јеврејског поријекла Артур Рубинштајн, чије се виртуозно музицирање одликовало богатством емоција и жестоким темпераментом. Ненадмашно је тумачио Фредерика Шопена, Лудвига ван Бетовена, Роберта Шумана и савремене шпанске композиторе. Написао је мемоарско дјело "Године моје младости".
1987. - У највећој мирнодопској несрећи на мору судар филипинског ферибота "Дона Паз" и једног танкера преживјело је 11 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота. "Дона Паз" био је регистрован за превоз највише 1.500 људи.
1989. - САД отпочеле инвазију на Панаму са 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких војника стационираних у тој земљи Средње Америке, ради збацивања бившег америчког штићеника - премијера Мануела Антонија Норијеге.
1990. - Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе изненада поднио оставку, упозоривши парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи.
1992. - На првим вишестраначким изборима у Савезној Републици Југославији бирани су посланици Савезне скупштине, предсједници Србије и Црне Горе, посланици републичких скупштина и органи локалне власти. У првом изборном кругу за предсједника Србије међу седам кандидата изабран Слободан Милошевић. У Црној Гори су у првом кругу од девет кандидата највише гласова добили Момир Булатовић и Бранко Костић, а у другом кругу побиједио је Булатовић.
1995. - Међународне снаге под називом ИФОР преузеле мисију спровођења мира у БиХ од снага УН, у складу с мировним споразумом потписаним у Паризу шест дана раније.
1995. - Амерички авион "боинг 757" са 163 путника и чланова посаде, који је летио од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије, а несрећу је преживјело четворо људи.
1998. - Американка нигеријског поријекла Нкем Чукву родила осморке, што је био први такав познат случај у свијету. Најмања беба је умрла седам дана касније.
1999. - Симболичним уласком јединице кинеске армије португалска енклава Макао је послије скоро четири и по вијека постала интегрални дио Кине. Тај лучки град Португалци су почели да граде 1557, а уговором Лисабона и Пекинга град и подручје око њега 1887. званично су постали португалска колонија.
2000. - Савјет безбједности УН осудио албанске екстремистичке групе на југу Србије и позвао КФОР да предузме конкретне мјере, које би онемогућиле њихове даље акције.
2000. - Високи представник за БиХ Волфганг Петрич наметнуо обиман пакет закона и амандмана да би, како је образложено, обезбиједио да БиХ одржи "динамику економске реформе". Наметнути су Закон о унутрашњем платном систему и Закон о финансијском пословању Републике Српске. Наметнути су амандмани на три федерална закона о приватизацији, амандмани на федерални Закон о порезу на доходак, амандмани на федерални Закон о доприносима, амандмани на Закон о царинској политици БиХ.
2000. - СРЈ примљена у чланство Међународног монетарног фонда.
2001. - Умро Леополд Седар Сенгор, сенегалски филозоф, књижевник и државник, предсједник - Сенегала, академик.
2016. - Умрла Мишел Морган /96/ - /Симон Рене Русел/, француска филмска, позоришна и ТВ глумица и сликарка, најбоља глумица 1. филмског фестивала у Кану. Филмови: "Олуја", "Обала у магли", "Тегљачи", "Огледало са два лица", "Детектив мачак".
