Данас је сриједа, 20. јануар, 20. дан 2021. До краја године има 345 дана.
1265. - Први пут сазван енглески парламент, чиме је племство ограничило власт монарха Хенрија Трећег, поријеклом из француске династије Плантагенета. Доњи дом - који је сазвао Француз Симон де Монфор, вођа Баронске странке - чинила су два представника нижег племства из сваке грофовије и два грађанина из свих већих градова, а Горњи дом барони и више свештенство. Де Монфор је сазвао парламент у име краља Хенрија, кога је 1264. године заробио послије побједе над његовим снагама.
1327. - Енглеског краља Едварда Другог високо племство приморало да абдицира у корист сина Едварда Трећег.
1649. - Заробљени краљ Чарлс Први на крају грађанског рата монархиста и парламентариста у Енглеској изведен на суд под оптужбом за издају, односно тајне преговоре са Шкотима. Убрзо је осуђен на смрт и погубљен десет дана касније.
1667. - Послије 13 година борби Русија поразила Пољску, у рату који је избио кад су 1654, послије побједе над пољском војском, побуњени православни руски козаци у Украјини - којима је Пољска покушала да наметне римокатоличку вјеру - признали врховну власт руског цара. Миром у Андрусову Пољска се одрекла Кијева, Смоленска и дијела Украјине на лијевој обали ријеке Дњепар.
1876. - У Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе, основаног послије избијања Херцеговачког устанка против Турака.
1900. - Умро енглески писац и критичар Џон Раскин, који је сматрао да умјетност зависи од друштвеног живота и да само здрав народ може да ствара велика умјетничка дјела, јер је умјетност снага и израз цијелог народа, а не повластица богатих. Залагао се за образовање најширих слојева народа и нападао економска и политичка схватања утилитариста. Дјела: о умјетности - "Модерни сликари", "Камење Венеције", "Двије стазе", о друштвеним и економским проблемима "До посљедњег", "Сезам и љиљани", "Крошња дивље маслине", "Мунера Пулверис".
1916. - Умро српски типографски радник Недељко Чабриновић, један од атентатора у Сарајеву 28. јуна 1914. на аустроугарског престолонасљедника надвојводу Франца Фердинанда, што су Аустро-Угарска и Њемачка искористиле да почну Први свјетски рат. Чабриновић - који је умро од посљедица тортуре у тамници у Терезину, око 60 километара сјеверно од Прага - бацио је на Фердинандов аутомобил бомбу која је промашила циљ, али је потом надвојводу хицима из револвера усмртио гимназијалац Гаврило Принцип. Пунољетни атентатори - учитељи Вељко Чубриловић и Данило Илић, осуђени су на смрт и објешени, а малољетници Принцип, Чабриновић и Трифко Грабеж осуђени су на робију, гдје су умрли, не дочекавши ратни пораз и распад Аустро-Угарске.
1920. - Рођен италијански филмски режисер и сценариста Федерико Фелини, један од највећих синеаста 20. вијека. Послије Другог свјетског рата, на почетку каријере, био је један од најистакнутијих представника неореалистичког филмског покрета, али је убрзо развио сопствени препознатљив стил, стварајући аутобиографске филмове непоновљивог шарма, у којима су људи често приказани у најбизарнијим ситуацијама, па је и израз "фелинијевски" скован да опише његов манир стварања филмских сновиђења и халуцинација у иначе уобичајеним околностима. Филмови: "Свјетла варијетеа", "Дангубе", "Улица" /награда "Оскар"/, "Пробисвијет", "Кабријине ноћи" /награда "Оскар"/, "Сладак живот" /прва награда у Кану/, "Осам и по" /награда "Оскар"/, "Ђулијета и духови" /награда "Златни глобус"/, "Кловнови", "Сатирикон", "Амаркорд", "Казанова", "Град жена", "Брод плови", "Џинџер и Фред".
1921. - Умро српски војвода Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог свјетског рата. Војно образовање стекао је на Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. предавао је стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. успјешно је командовао батаљоном, затим одредом, истакавши се изузетном храброшћу. Батаљоном је командовао и у српско-турском рату 1885, а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завјереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића. Због војно-политичке ситуације послије аустроугарске анексије Босне и Херцеговине активиран је 1909. на захтјев начелника Главног штаба војводе Радомира Путника и постављен за његовог помоћника. У Првом балканском рату се исказао као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за побједу над Турцима 1912. у Кумановској бици. На сопствену молбу у Првом свјетском рату је 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен за команданта Прве армије која је запала у веома тешку ситуацију. Вративши јој пољуљани морал, успио је изузетним тактичким потезима да запосједне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка, у којој је српска војска до ногу потукла аустроугарске агресорске трупе, јединствен је примјер у историји ратова да се армија којој је предвиђан брзи слом за кратко вријеме реорганизује, пређе у контраофанзиву и непријатељу нанесе уништавајући пораз, због чега се и сада изучава на војним академијама широм свијета. За бриљантну стратегију којом је тада надмудрио аустроугарску команду унапријеђен је у чин војводе. Приликом повлачења српске војске 1915. године операције Прве армије су знатно помогле српској Врховној команди да осујети план опкољавања српске војске, који је припремио њемачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен. Као начелник Штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом - ураганском офанзивом српске војске одлучујуће допринијевши одбацивању захтјева савезничке команде да Прва армија под командом Петра Бојовића обустави напредовање, јер се одвојила од главнине савезничких снага на ризичну удаљеност од 200 километара. Написао је више војних дјела, укључујући "Стратегију", објављену 1907.
1945. - Умро српски војвода Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918, али је потом у граду којем је донио слободу - вољом режима Јосипа Броза, његовог ратног непријатеља у Првом свјетском рату - сахрањен без икаквих почасти. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а у српско-бугарском рату 1885. се истакао храброшћу у борбама на Врапчи, Сливници, у Драгоманском тјеснацу, код Пирота и Цариброда. У Првом балканском рату 1912. и 1913. је као начелник Штаба Прве армије изузетно допринио побједама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом свјетском рату командовао је Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни послије рањавања. Послије мучког напада Бугара 1915, с неупоредиво слабијим снагама их је спријечио да продру на Косово, што је - уз потпору црногорске војске с другог бока - омогућило одступање српске армије преко Албаније. У јануару 1916. је, умјесто обољелог војводе Радомира Путника, постао начелник Штаба Врховне команде и организовао је пребацивање војске на Крф и у Бизерту, а од септембра до новембра 1916. руководио је офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ. Због неслагања са савезничком командом о ширини фронта додијељеног српској војсци, у априлу 1918. је смијењен и постављен за команданта Прве армије, која је послије пробоја Солунског фронта заузела Велес и Овче поље, код Куманова разоружала Бугаре, продужила гоњење бројчано јаче њемачке Друге армије и разбила је јужно од Ниша без помоћи савезника, који су заостали 200 километара. На челу Прве армије 1. новембра 1918. ослободио је Београд. Дјела: "Метода за решавање тактичких задатака у границама здружених одреда", "Упут за обуку регрута у ратној служби", "Васпитавање војника", "Шта имамо и можемо да очекујемо од егзерцирних правила уопште, а шта од пешадијских посебице?", "Одбрана Косовога Поља 1915", превод с француског језика дјела белгијског генерала Анрија Алексиса Бријалмона, која је објавио под насловом "Бојна тактика пешадије, коњице и артиљерије".
1945. - Демократа Френклин Рузвелт започео четврти мандат предсједника САД, што је јединствен случај у историји те земље.
1961. - Демократа Џон Кенеди је у 43. години инаугурисан за предсједника САД као најмлађи шеф државе у њеној историји.
1973. - У Конакрију убијен Амилкар Кабрал, један од вођа борбе против португалског колонијализма у западној Африци, оснивач и генерални секретар Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва.
1981. - Републиканац Роналд Реган у 70. години преузео дужност шефа државе, поставши најстарији предсједник у историји САД.
1981. - Послије 444 дана у заробљеништву, из амбасаде САД у Техерану ослобођена 52 америчка таоца.
1984. - Умро амерички спортиста и филмски глумац Џони Вајсмилер, први човјек који је препливао 100 метара брже од минута, тумач насловне улоге у низу филмова о Тарзану. Освојио је три златне медаље на Олимпијским играма 1924. и двије 1928. Филмови: "Тарзан у изгнанству", "Тарзанов повратак", "Тарзан и његова дружина".
1992. - Пад "ербаса А-230" у брдима јужно од француског града Стазбур преживјело девет од 96 људи у авиону.
1993. - Умрла америчка глумица холандског поријекла Одри Хепберн, амбасадор добре воље УНИЦЕФ-а. Филмови: "Празник у Риму" /награда "Оскар"/, "Доручак код Тифанија", "Моја драга леди", "Сабрина", "Рат и мир", "Љубав поподне".
1996. - На изборима у Гази и на Западној обали, одржаним према споразуму Израела и Палестинаца, вођа ПЛО Јасер Арафат постао први демократски изабран лидер палестинског народа.
1997. - Бил Клинтон започео други мандат предсједника САД.
2001. - Џорџ Буш положио заклетву као 43. амерички предсједник.
2014. - Умро италијански диригент Клаудио Абадо, музички директор Миланске скале, Берлинске филхармоније, Лондонског симфонијског оркестра и Опере у Бечу, оснивач Европског оркестра младих.
2016. - Руски "Гаспром" раскинуо уговор са "Транспорт Јужни ток Б.В" закључен 2. октобра 2013. године о изградњи гасовода "Јужни ток".
2017. - Доналд Трамп у Вашингтону положио залетву као 45. предсједник САД.
- Данас је Свети Јован, хришћански празник познат код Срба као Јовањдан, крсна слава многих српских породица. Црква га светкује као најчаснијег, посљедњег пророка. Назван је Претечом, јер се појавио прије него што је Исус Христос почео да припрема људе за свој долазак, али и Крститељем, јер је крстио Христа на ријеци Јордан. Црква га истиче као примјер човјека чврсте воље, одважности и праведности.
