Данас је субота, 21. новембар, 326. дан 2020. До краја године има 40 дана.
1694. - Рођен француски филозоф, писац и историчар Франсоа Мари Аруе, познат као Волтер, један од најслободоумнијих духова 18. вијека, сарадник просвјетитељске "Енциклопедије". Био је велики противник клерикализма, али не и атеиста. Дуго је живио у изгнанству, једно вријеме и на двору пруског краља Фридриха Другог Великог, а потом у Фернеју у Швајцарској и савременици су га називали "фернејски патријарх". Дјела: филозофски романи "Кандид", "Задиг", "Микромегас", епопеје "Анријада", "Дјевица орлеанска", историјска дјела "Вијек Луја Четрнаестог", "Оглед о обичајима и духу нација", "Историја Карла Дванаестога", трагедије "Едип", "Брут", "Заира", "Цезар", "Меропа", "Танкред", комедије "Сењорско право", "Нанина", филозофски списи "Трактат о метафизици", "Расправа о човјеку", "Филозофски рјечник", "Филозофска писма".
1783. - Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели први успјешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, прелетјевши изнад Париза за 25 минута раздаљину од осам километара.
1806. - Француски цар Наполеон Први Бонапарта објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, који је укључивао и забрану пристајања британских бродова у све европске луке, с намјером да је економски сломи.
1832. - Рођен српски архимандрит и историчар Нићифор Дучић, предсједник Српског ученог друштва. Богословију је завршио у Београду, а општу историју, географију и филозофију студирао на Сорбони. Учествовао је у Херцеговачком устанку Луке Вукаловића 1861. и 1862, потом пребјегао у Црну Гору, а 1868. прешао у Србију. Био је вођа добровољачких чета у српско-турском рату од 1876. до 1878, предсједник Врховног суда Србије и посланик. Сву имовину оставио је у добротворне сврхе - у Српској академији наука и умјетности постоји његов фонд за награђивање историјских дјела. Као сљедбеник Вука Караџића у "Српско-далматинском мозаику" штампао је радове Вуковом реформисаном азбуком.
1844. - Рођен српски љекар, писац и политичар Владан Ђорђевић, члан Српске краљевске академије, оснивач Српског љекарског друштва и Српског друштва Црвеног крста. У вријеме краља Милана Обреновића био је министар и премијер, али је емигрирао послије вјеридбе краља Александра Обреновића с дворском дамом Драгом Машин. Написао је више дјела из српске историје, романа, путописа и приповиједака.
1844. - Умро руски писац Иван Андрејевич Крилов, који је у баснама слиједио грчког писца Езопа, али се инспирисао и руским фолклором. Осим басни, писао је сатирична "писма" и комедије, шибајући по људским пороцима и тамним странама друштвеног живота у Русији. Писао је изворним народним језиком, а многа његова "наравоученија" постала су пословице. Знатно је утицао на европску литературу. Дјела: збирке басни, комедије "Модна трговина", "Лекција кћерима", "Књижевник у предсобљу", комичне опере "Хистерична породица", "Кафана".
1855. - Шведска с Великом Британијом, Француском и Турском закључила савез против Русије.
1869. - Рођен српски правник и историчар Слободан Јовановић, професор Београдског универзитета, предсједник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. вијеку. Под комунистичком владавином Јосипа Броза анатемисан је и прећуткиван је његов рад. У Лондону је у Другом свјетском рату 1942. и 1943. био предсједник емигрантске југословенске владе, а послије рата је у одсуству осуђен на 20 година робије на процесу Дражи Михаиловићу. У свијету је био изузетно цијењен и сматран једним од навећих свјетских ауторитета у теорији уставног права, што илуструје и податак да му је француски предсједник Шарл де Гол послао Нацрт устава Пете републике, замоливши га да тај документ проучи и оцијени. Умро је 1958. у емиграцији у Великој Британији. Написао је мноштво студија и расправа. Дјела: "О суверености", "О држави" /Основи једне правне теорије о држави/, "Уставобранитељи и њихова влада", "Светозар Марковић", "Макијавели", "Друга влада Милоша и Михаила", "Влада Милана Обреновића", "Уставно право Краљевине Србије", "Уставно право Краљевине СХС", "Вође Француске револуције".
1902. - Рођен српски сликар Марко Челебоновић, учесник Покрета отпора у Француској у Другом свјетском рату. Потом је био професор Академије ликовних умјетности у Београду, дипломата, генерални секретар Савеза ликовних умјетника Југославије и доживотни предсједник Међународног удружења ликовних умјетника. Био је члан ликовних група "Облик" и "Дванаесторица". Снажно је утицао на генерације млађих сликара.
1916. - Умро аустроугарски цар Франц Јозеф Први, изазивач Првог свјетског рата нападом на Србију 1914. Од доласка на пријесто 1848. био је вођен идејом о пангерманској улози Аустрије и проводио је политику националног угњетавања, посебно словенских народа. Крваво је угушио револуцију у Мађарској 1849. и успоставио централистичко-апсолутистички систем у оквиру којег су укинуте политичке слободе и прибјегавано насилној германизацији, назван "Бахов апсолутизам", према презимену министра унутрашњих послова Александера Баха. У Кримском рату од 1853. до 1856. изневјерио је Русију, уз чију је помоћ сломио Мађарску револуцију. Изгубио је 1859. рат против Француске и Пијемонта, а 1866. против Пруске и Италије. Послије стварања "двојне Монархије" 1867, кад је назив државе промијењен у Аустро-Угарска, окренуо се освајањима на Балкану, окупирајући БиХ 1878. и склапајући савез с Њемачком 1879. и Италијом 1882. Искористио је атентат на престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву као повод да нападне Србију.
1933. - Послије одлуке предсједника САД Френклина Рузвелта о успостављању дипломатских односа са СССР-ом, први амерички амбасадор у Москви Вилијам Кристијан Булит ступио на дужност.
1938. - Њемачка окупирала Судете у Чехословачкој послије конференције у Минхену на којој су западне државе ту област препустиле Адолфу Хитлеру.
1944. - Предсједништво АВНОЈ-а је у Другом свјетском рату сву имовину непријатеља прогласило државном својином.
1974. - У експлозијама, које је у енглеском граду Бирмингем подметнула Ирска републиканска армија, погинула 21 особа.
1977. - У југоисточној Индији циклон усмртио око 3.000 људи, а огромни таласи су збрисали цијела села.
1981. - Умро српски писац и историчар умјетности и књижевности Милан Кашанин, прије Другог свјетског рата директор Народног музеја у Београду и Музеја кнеза Павла, а послије рата Галерије фресака. Приповијеткама "Јутарња и бдења" и "Заљубљеници" у српску литературу је унио атмосферу војвођанске паланке, романом "Пијана земља" је насликао потресну причу о распадању породице, а студијом "Српска књижевност у Средњем веку" посегао ка коријенима српске књижевне баштине. Остала дјела: приповијетка "У сенци славе", роман "Трокошуљник", критике "Савремени београдски уметници", "Пронађене ствари", "Уметничке критике", "Привиђења", есеји "Судбине и људи", дјела из историје уметности "Камена открића", "Српска уметност у Војводини", "Два века српског сликарства", "Уметност и уметници".
1994. - Авијација НАТО-а, на захтјев УНПРОФОР-а, бомбардовала аеродром Удбине, на територији Републике Српске Крајине. Авиони су бомбардовали писте за узлијетање и прилазе хангарима, батерију за противавионску одбрану, као и ракете "земља - ваздух". У нападима, који су трајали 45 минута, учестовало је 39 авиона Сјевероатлантског савеза.
1995. - У америчком граду Дејтон парафиран споразум о окончању грађанског рата у бившој БиХ.
2006. - Ирак и Сирија обновили дипломатске односе послије више од 25 година.
