Данас је недјеља, 22. децембар, 356. дан 2019. До краја године има девет дана.
69. - У Риму цара Аула Вителија убиле присталице Тита Флавија Веспазијана, који се у Египту прогласио царем.
640. - Сарацени заузели Александрију, двије године након што су отпочели инвазију на Египат.
1639. - Рођен француски писац Жан Расин, истакнути представник класицизма, који је до савршенства довео француску трагедију, упростио радњу и инсистирао на психолошкој анализи људских, нарочито љубавних страсти. Писао је веома мелодичним стиховима. Дјела: трагедије "Андромаха", "Федра", "Британикус", "Берениса", "Митридат", "Аталија", комедија "Парничари".
1666. - Умро италијански сликар Гверчино, припадник болоњске сликарске школе, водећи барокни мајстор. Највише је осликавао цркве и палате и посебно је познат по композицији "Аурора" у римској палати Касино Лудовизи, која је један од најљепших примјера илузионистичког сликарства.
1790. - Руске трупе под командом Александра Суворова разбиле Турке и заузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава.
1858. - Рођен италијански композитор Ђакомо Пучини, чије се опере одликују типично италијанским карактеристикама: јаким емоцијама, патетичношћу и сентименталношћу. Дјела: опере "Боеми", "Тоска", "Мадам Батерфлај", "Манон Леско", "Дјевојка са Запада", "Ђани Скики", "Турандот" /недовршена/.
1880. - Умрла енглеска списатељица Џорџ Елиот, која је реалистички описивала енглеску провинцију. При томе је откривала дубоку осјећајност, помијешану с хумором, и увјерење да на људе благотворно дјелују искушења и патње. Дјела: романи "Воденица на Флоси", "Адам Бид", "Сајлас Марнер", "Ромола".
1894. - Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус је, на основу монтиране оптужбе да је Њемачкој продавао војне тајне, осуђен на доживотну робију. Послат у један од најзлогласнијих затвора на свијету - на Ђаволским острвима у Француској Гијани. У његову одбрану устао је најславнији писац тог времена - Емил Зола - који је под насловом "Оптужујем" у отвореном писму предсједнику Републике храбро и одлучно образложио све чињенице и ватреним ријечима изразио увjерење у Драјфусову невиност. Рехабилитован је тек 1906, враћен у војску и унапријеђен у чин мајора.
1905. - У Москви избила побуна радника, која је брзо угушена у крви.
1917. - У Брест-Литовску у Првом свјетском рату почели мировни преговори Њемачке и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом.
1940. - У саобраћајној несрећи погинуо амерички писац Натанијел Вест, сликар ужаса људске судбине. Његово шокантно, гротескно, горко и сатирично-комично дјело настало је у болној конфронтацији с најбесмисленијим и најапсурднијим видовима америчког друштва. Дјела: романи "Госпођица усамљена срца", "Добар милион", "Дан скакавца".
1942. - Амерички бомбардери напали главни град Бурме Рангун, који су у Другом свјетском рату окупирали Јапанци.
1943. - Усташе су извршиле злочин над српским становништвом села Битуња Горња, шест километара од Стоца. Село је тешко пострадало од хрватских и муслиманских усташа обучених у њемачке униформе. На кући у којој је извршен овај ужасни злочин СУБНОР је 1964. поставио плочу на којој пише да су злочин извршиле "слуге окупатора", не помињући имена ни националну припадност жртава. У селу више нема Срба. Наредног дана, 23. децембра исти злочинци упали су у сусједно село Забрђе /Пољице/ и из чиста мира запуцали на српске чобане и стоку коју су они чували. Заједно су гинули људи, коњи, говеда, овце и козе и лешеви су им остали измијешани.
1944. - Умро амерички филмски глумац Хари Ленгдон, глумац дјечијег лица, један од најупечатљивијих ликова америчке бурлеске у доба нијемог филма. Најчешће је тумачио срамежљиве сањалице, бојећи своје ликове горком и деструктивном поетичношћу. Филмови: "Силеџија", "Дугачке панталоне", "Троје су већ гомила".
1956. - Посљедњи британски и француски војници, који су као агресори учествовали у Суецком рату, напустили су египатски лучки град Порт Саид.
1958. - Француска и Египат на двогодишњицу Суецког рата потписали трговински уговор.
1968. - Сјеверна Кореја ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског брода "Пуебло", 11 мјесеци пошто је сјевернокорејска морнарица заробила брод, ухвативши га у недозвољеној мисији.
1969. - Умро амерички филмски режисер аустријског поријекла Џозеф фон Штернберг, визуелни перфекциониста, мајстор освјетљења и контраста. Подједнако је упечатљив у епским сценама и у крупним плановима изразите пластичности и сензибилитета, што је умногоме резултат сјајне сарадње с глумицом Марлен Дитрих. Филмови: "Подземље", "Плави анђео", "Мароко", "Једна америчка трагедија", "Шангај експрес", "Плава Венера", "Црвена краљица", "Ђаво је жена", "Шангајско подземље", "Макао".
1979. - Умро амерички филмски продуцент Дерил Френсис - Занук, који је 1933. основао филмску компанију "Твенти сенчери фокс". Био је продуцент низа значајних филмова: "Плодови гњева", "Све о Еви", "Вива Запата!", "Најдужи дан", "Коријени неба", "Млади господин Линколн".
1988. - Јужна Африка потписала споразум са УН, којим је дала независност Намибији, посљедњој колонији у Африци, бившој њемачкој колонији, од Првог свјетског рата под управом Јужне Африке.
1989. - Умро ирски писац Семјуел Бекет, добитник Нобелове награде за књижевност 1969, који је 1953. драмом "Чекајући Годоа", најзначајнијим драмским текстом епохе, отворио еру "драме апсурда". У његовим дјелима доминира распад грађанског друштва, дехуманизујућа слика човјека и безнадежна ситуација необичних бића на крају свијета и времена, што симболише апсурдност људске егзистенције. Живио у Француској и писао на француском језику, сматрајући да се тек на страном језику може писати без стила, што је био његов идеал. Остала дјела: роман "Марфи", трилогија "Молоа", "Малоне умире", "Неименљиви", драме "Крај игре", "Посљедња трака", "Игре без ријечи", "Срећни дани", "Игра", "Не ја".
1989. - Румунски предсједник Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоптером побјегао из Букурешта, чиме је послије 24 године окончана његова диктаторска владавина. Ускоро су ухапшени и три дана касније стријељани у Трговишту.
1990. - Бивши лидер синдиката "Солидарност" Лех Валенса послије изборне побједе преузео дужност предсједника Пољске.
1992. - У Триполију саопштено да је погинуло свих 158 Либијаца и странаца приликом пада либијског авиона "боинг 727". Авион је летио на домаћој линији.
1993. - Умро српски писац и ликовни критичар јеврејског поријекла Ото Бихаљи - Мерин, који је с братом Павлом 1928. основао издавачку кућу "Нолит" и уређивао књижевно-политички часопис "Нова литература". Због процеса Отокару Кершованију био је принуђен да емигрира и у Њемачкој је уређивао часопис пролетерских писаца "Линкскурве". Као активни антифашиста 1933. је у Паризу основао Институт за борбу против фашизма, а 1936. је отишао у Шпанију, гдје се на страни републиканаца борио против фашистичких снага Франсиска Франка. Ликовним и књижевним студијама знатно је допринио тумачењу и схватању савременог стваралаштва. Дјела: роман "Довиђења у октобру", есеји и умјетничка критика "Освајање неба", "Мисли и боје", "Сусрети са мојим временом", "Југословенска скулптура XX вијека", "Градитељи модерне мисли", "Наивна слика свијета", "Продори модерне умјетности", "Крај умјетности у доба науке?", "Маске свијета", "Ревизија умјетности", "Модерн Герман арт", "Гоја и ми", "Капричоси", "Ужаси рата", "Анри Русо, живот и дјело" , монографије "Крсто Хегедушић", "Габријел Ступица", "Богосав Живковић", "Вангел Наумовски", дјело о Шпанском грађанском рату "Шпанија између смрти и рађања".
1993. - Алина Фернандес Ревуелта, кћерка кубанског предсједника Фидела Кастра, напустила Кубу и добила политички азил у САД.
1993. - Јужноафрички парламент бијелаца окончао еру апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних избора у историји Јужне Африке.
1994. - Италијански премијер Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију поднио оставку, седам мјесеци пошто је као 53. послијератни шеф владе преузео кормило коалиционе владе конзервативних партија.
1996. - Герилци перуанског љевичарског покрета "Тупак Амару" су "божићним гестом", како су га назвали, ослободили 225 талаца у јапанској амбасади у Лими, задржавши 140 талаца.
2000. - Шеф руске медијске групе "Медија мост" Владимир Гусински пуштен из затвора у Шпанији уз кауцију од милијарду пезета /шест милиона евра/.
2001. - Савјет министара потврдио одлуку федералног Министарства унутрашњих послова о одузимању држављанства за 94 лица, углавном из исламских земаља, која су држављанство БиХ стекла на незаконит начин.
2004. - Двојица француских новинара допутовала у Париз након што их је у Ираку ослободила милитантна ирачка група, која их је држала у заточеништву четири мјесеца.
2009. - Европски суд за људска права у Стразбуру осудио БиХ због дискриминације Јевреја и Рома, јер им ускраћено право да учествују у изборима, укључујући и могућности да буду бирани на највише функције.
