Данас је уторак, 22. март, 81. дан 2022. До краја године има 284 дана.
1312. - Ватикан распустио француски монашки витешки ред Темплара, основан у Палестини 1118. године ради заштите поклоника Христовог гроба и одбране крсташке територије на истоку од муслимана.
1599. - Рођен фламански сликар Антон Ван Дајк, истакнути представник Фламанске сликарске школе, на кога је снажно утицао Паул Рубенс, у чијем је атељеу у младости радио. Потом је отишао у Италију, па у Француску, а у Лондон је дошао 1632. и постао дворски сликар краља Чарлса Првог и портретиста енглеског високог друштва. Његове религиозне композиције осредње су вриједности, али се прославио портретима, које одликује племенитост израза, суптилност палете и озбиљна психолошка анализа.
1687. - Умро француски композитор, виолиниста, диригент, пјевач, глумац, сценограф и плесач италијанског поријекла Жан Батист Лили, творац класичне француске опере, с балетима, хоровима, аријама и сценским ефектима. Био је господар париског музичког живота, необична личност изузетног талента, чврсте воље, тиранске природе и далекосежног утицаја на развој музике своје друге отаџбине. У сарадњи с комедиографом Жаном Молијером створио је нову драмско-музичку врсту - комедију с пјевањем и плесом. Приписује му се прва употреба палице за дириговање. Док је почетком 1687. дириговао "Те деум" за опоравак болесног краља Луја Четрнаестог, озлиједио се дугим диригентским штапом и рана се претворила у смртоносну гангрену. Дјела: опере "Тезеј", "Персеј", "Кадмис и Хермиона", "Алсеста", "Психа", "Амадис од Галије", "Асмида", Асис и Галатеја", "Прозефина", "Фетон", комедије-балети "Женидба на силу", "Жорж Дандин", "Господин од Пурсоњака", "Грађанин-племић", црквене композиције "Те деум", "Де профундис", "Мизерере".
1794. - Конгрес САД усвојио закон којим је америчким бродовима забрањен превоз црних робова из Африке у Америку.
1797. - Рођен пруски краљ и њемачки цар Вилхелм Први Фридрих Лудвиг, који је помагао канцелару Оту фон Бизмарку да "крвљу и гвожђем" уједини Њемачку. На пруском пријестолу био је од 1861., а 1871. је постао први цар новоствореног Њемачког царства. Током његове владавине Нијемци су Данској отели покрајине Шлезвиг и Холштајн у рату 1864., поразили Аустрију 1866., а у француско-пруском рату 1871. отргли Алзас и Лорену од Француске. Издао је 1879. "Изузетни закон", којим је социјалистички покрет у Њемачкој стављен ван закона.
1832. - Умро њемачки писац Јохан Волфганг Гете, једно од највећих имена свјетске књижевности. Неколико година послије завршених студија права у Стазбуру преселио се у Вајмар, гдје је 28 година био управник позоришта. Био је обновитељ лирике, драме, епа и романа, интензивно се бавио филозофијом, природним наукама, сликарством и државничким пословима у Вајмару. Србе је задужио писањем о српској народној поезији, којом се одушевљавао, и преводом више народних пјесама, укључујући "Хасанагиницу". Оставио је једну од највећих и најзанимљивијих збирки писама у историји књижевности. Дјела: романи "Фауст", "Вилхелм Мајстер", "Јади младог Вертера", "Избор по сродности", драме "Гец од Бирлинхема", "Егмонт", "Ифигенија на Тауриди", "Торквато Тасо", трагедије "Клавихо", "Ванбрачна кћи", еп "Херман и Доротеја", путопис "Путовање по Италији", аутобиографско дјело "Из мог живота", поезија "Маријенбадска елегија", "Римске елегије", "Западно-источни диван", епиграми "Ксеније", оптичко дјело "Теорија боја".
1848. - Побуњена Венеција прогласила независност од Аустрије.
1895. - Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер у Паризу први пут демонстрирали покретне слике, употребивши целулоидну траку.
1910. - Рођен енглески писац Николас Џон Тарни Монсара, најпознатији по роману "Сурово море", живој слици збивања на малом броду у вријеме рата. Остала дјела: романи "Мисли на сутра", "На први поглед", "Прича о Естер Костело", "Племе које је изгубило вођу", "Смит и Џонс".
1913. - Рођен амерички глумац српског поријекла Младен Секуловић, познат као Карл Малден, који се прославио у филмовима Елије Казана, с којим је сарађивао и у позоришту. Његово карактеристично лице омогућило му је да игра веома различите улоге, од свештеника до гангстерског шефа, од рогоње до генерала. Филмови: "Бумеранг", "Трамвај звани жеља" /награда "Оскар"/, "Пољубац смрти", "Једнооки Џек", "Патон", "Синсинати Кид", "Невада Смит", "Сутон".
1917. - САД, послије побједе Фебруарске револуције у Русији, прве признале привремену владу Александра Керенског.
1919. - Прва међународна авионска линија успостављена између Париза и Брисела.
1933. - Рођен ирански државник Аболхасан Бани Садр, који је 1980. изабран за првог предсједника Ирана, послије збацивања шаха Резе Пахлавија у исламској револуцији. Због неслагања са политиком иранских вјерских вођа, 17 мјесеци пошто је постао шеф државе принуђен је да оде у избјеглиштво у Француску.
1945. - Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија у Каиру основали Арапску лигу.
1979. - Британског амбасадора у Холандији Ричарда Сајкса у Хагу убили ирски терористи.
1983. - Хаим Херцог изабран за предсједника Израела.
1992. - На другим вишепартијским изборима у Албанији власт освојила Демократска партија.
1993. - У Братунцу, уз црквено опијело и војне почасти, сахрањено 39 Срба из села Кравица, које су муслиманске јединице убиле 1993. на православни Божић. Осим представника Владе и Скупштине Републике Српске, опроштају је присуствовао командант мировних снага у бившој БиХ француски генерал Филип Морион.
2001. - Савјет безбједности УН једногласно усвојио Резолуцију 1345 којом се оштро осуђује насиље албанских екстремиста у Македонији.
2004. - Парламентарна скупштина БиХ усвојила Закон о обавјештајно-безбједносној агенцији који предвиђа спајање постојећих обавјештајних служби ентитета.
2004. - Извршена примопредаја међународног аеродрома у Мостару, који је из надлежности СФОР-а прешао у надлежност града и Федералне дирекције за цивилно ваздухопловство.
2004. - Духовни вођа исламске организације Хамас шеик Ахмед Јасин убијен у току ракетног напада израелских војних хеликоптера док је излазио из џамије у Газа Ситију.
2006. - Баскијска сепратистичка организација ЕТА прогласила стални прекид ватре.
2016. - У терористичким нападима у Бриселу убијене су 32 особе. Напади су извршени на бриселски аеродром "Завентем" и на метро станици у близини сједишта ЕУ.
