Данас је недјеља, 23. октобар, 296. дан 2022. године. До краја године има 69 дана.
42. п. н. е. - Самоубиство извршио римски политичар Марко Јуније Брут, један од вођа завјере у којој је 44. прије нове ере убијен Гај Јулије Цезар. Брут се убио послије пораза који су републиканској војсци у бици код Филипа нанијеле снаге предвођене члановима Другог тријумвирата Марком Антонијем и Цезаровим посинком Гајем Јулијем Цезаром Октавијаном Августом.
1596. - Турска војска султана Мухамеда Трећег код Ерлауа у Мађарској поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана.
1789. - Рођен српски новинар и публициста Димитрије Давидовић, отац српске штампе, писац најлибералнијег српског устава у 19. вијеку. Напустио је студије медицине започете у Пешти и Бечу и 1813. покренуо у Бечу "Новине сербске" које су излазиле девет година. Притиснут дуговима, прешао је у Србију, гдје је до 1829. био секретар кнеза Милоша Обреновића и накратко министар унутрашњих послова и просвјете. Према узору на француски и белгијски устав, израдио је Сретењски устав, усвојен 3. фебруара 1835, који је кнез Милош у марту 1835. суспендовао са задовољством, искористивши негодовање Аустрије, Турске и Русије, којима није одговарао либералан устав. Послије тога Давидовић је код кнеза пао у немилост.
1817. - Рођен француски лексикограф и енциклопедиста Пјер Атаназ Ларус, издавач "Великог свјетског рјечника деветнаестог вијека" у 17 томова. Издавачка кућа "Ларус" је послије његове смрти 1875. наставила издавање енциклопедијских рјечника.
1912. - Турским нападом почела Кумановска битка, у којој је Прва српска армија под командом регента Александра Карађорђевића за само два дана до ногу потукла турску Вардарску армију Зеки паше и тако задала тежак ударац моћном непријатељу у Првом балканском рату. Турци су у почетку имали више успјеха због слабог извиђачког и обавјештајног рада српске војске, која није имала тачан увид у бојни распоред непријатеља, а српска Врховна команда је сматрала да је ријеч о турским претходницама и да ће се главна битка одиграти на Овчем пољу. У тренутку кад су сукоби отпочели Прва армија је била доста удаљена од Друге и Треће армије, а под најжешћи удар је потпала њена Дунавска дивизија првог позива пуковника Милоша Божановића, која је имала и најтеже губитке, али и одлучујућу улогу у бици. Том приликом се посебно истакао нижи официрски кадар, захваљујући чијој су самоиницијативи нанесени снажни удари у турски распоред, тако да се 24. октобра елитна турска армија у нереду и паници повукла ка Битољу. Тријумф је силно уздигао морал српске војске и народа и био је подлога каснијих побједа у Првом и Другом балканском и у Првом свјетском рату.
1917. - Код Линевила у Француској америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом свјетском рату.
1917. - На сједници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије /бољшевика/ донесена одлука о подизању оружаног устанка. Припремама и извођењем Октобарске револуције руководио је Владимир Иљич Уљанов /Лењин/.
1936. - У Шпанском грађанском рату из ваздуха први пут нападнут Мадрид. Претходно је вођа десничарске побуне генерал Франсиско Франко послао ултиматум снагама легалне републиканске владе да се предају, али је Мадрид одлучно одговорио: "Но пасаран" /неће проћи/.
1940. - Рођен бразилски фудбалер Едсон Арантес до Насименто, познат као Пеле, према неподијељеном мишљењу, највећи играч у историји фудбала.
1942. - Британска Осма армија генерала Бернарда Ло Монтгомерија у египатској пустињи код градића Ел Аламејн у Другом свјетском рату напала њемачко-италијанске снаге под командом фелдмаршала Ервина Ромела и готово их уништила послије 12 дана огорчених борби. Убрзо је услиједило искрцавање савезника у сјеверној Африци послије којег су потпуно сломљене снаге сила Осовине у Африци.
1944. - Пребацујући се преко Дунава у тек ослобођени Београд, у Другом свјетском рату под нерасвијетљеним околностима погинуо српски револуционар Иван Милутиновић, један од најистакнутијих вођа Народноослободилачког рата, народни херој, члан Врховног штаба и Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије. Био је један од главних организатора устанка против окупатора, вијећник АВНОЈ-а и члан владе, односно Националног комитета.
1944. - У филипинском заливу Лејте почела једна од највећих поморско-ваздушних битака у Другом свјетском рату, у којој је учествовала готово цијела јапанска флота и три четвртине флоте САД: 230 ратних бродова и 1.400 америчких и јапанских авиона. Битка је послије три дана окончана тешким поразом Јапанаца који су изгубили четири носача авиона, укључујући "Мусаши", један од највећих икад израђених, три бојна брода, десет крстарица и девет разарача.
1954. - Послије серије састанака у Паризу - СССР, САД, Велика Британија и Француска су одлучили да окончају окупацију Њемачке.
1956. - У Мађарској избила антикомунистичка оружана побуна, коју су совјетске трупе угушиле 4. новембра 1956.
1958. - Руски писац Борис Леонидович Пастернак добио Нобелову награду за књижевност.
1961. - Бившем генералном секретару УН Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду - који је под сумњивим околностима погинуо у авиону у вријеме конгоанске кризе - постхумно је додијељена Нобелова награда за мир.
1973. - Главни сјеверновијетнамски преговарач с Американцима у Вијетнамском рату Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир, рекавши да нема мира у његовој земљи.
1983. - У самоубилачком нападу исламских терориста камионима с експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду, у којој су били француски војници, убијен је 241 амерички и 58 француских војника.
1990. - Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку послије масовних студентских протеста, поставши први совјетски функционер тог ранга који је отишао с власти под притиском јавности.
1991. - Представници 19 земаља на међународној конференцији у Паризу у организацији УН потписали мировни споразум ради окончања 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи.
1993. - Од експлозије коју су подметнули терористи Ирске републиканске армије у Белфасту погинуло десет људи.
1994. - Од експлозије бомбе на једном предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 људи, укључујући опозиционог кандидата за предсједника Гаминија Дисанајаке.
1995. - Предсједник Русије Борис Николајевич Јељцин послије сусрета с предсједником САД Билом Клинтоном изјавио да ће руске трупе бити дио мировних снага у бившој БиХ.
1998. - Израел и Палестинска ослободилачка организација су, послије маратонских разговора уз посредовање САД, потписали дуго одгађани такозвани "Вај безбједносни споразум", којим је предвиђено уступање дијела окупиране територије Палестинцима у замјену за мир.
2001. - Апелационо вијеће Хашког трибунала поништило пресуду против тројице босанских Хрвата - Зорана, Мирјана и Влатка Купрешковића, који су били осуђени због учешћа у етничком чишћењу у селу Ахмићи 1993. године.
2002. - Исламски терористи упали у позориште на Дубровки у Москви и три дана држали таоце. У трагичном догађају страдало је 130 особа. Према званичним подацима, 40 терориста отело је 912 особа. Сви терористи су ликвидирани.
2003. - Румунија, Бразил, Алжир, Бенин и Филипини изабрани за нове чланове Савјета безбједности УН.
2004. - Одржани парламентарни избори на Косову и Метохији, на којима је одзив Срба био занемарљив.
2008. – У експлозији бомбе подметнуте под аутомобил убијен хрватски новинар Иво Пуканић, главни и одговорни уредник недељника "Национал", као и Нико Фрањић, директор маркетинга. На 40 година затвора осуђен Жељко Миловановић као извршилац убиства.
2018. - Званично отворен најдужи мост преко мора на свијету који повезује три кључна приморска града у јужној Кини - Хонг Конг, Макао и Џухај. Укључујући све приступне путеве, мост је дуг 55 километара. Отворен је девет година након почетка изградње, а коштао је око 20 милијарди долара.
