Данас је петак, 24. новембар, 328. дан 2023. До краја године има 37 дана.
1331. - Умро српски краљ Стефан Дечански Немањић, син краља Милутина, под чијом је владавином Србија осигурала надмоћ на Балканском полуострву. Послије очеве смрти у борби за пријесто надвладао је брата Константина и рођака Владислава, сина краља Драгутина, и крунисан је 1322. у манастиру Жича. Претходно је, послије покушаја да збаци оца, дјелимично ослијепљен и протјеран у Цариград. Побиједио је 1329. војску босанских феудалаца, а кад су Бугарска и Ромеја склопиле војни савез против Србије, не чекајући напад потукао је Бугаре код Велбужда 1330. и осигурао превласт над Македонијом, што је учврстило Србију као најмоћнију силу на Балкану. Као успомену на ту битку подигао је у Метохији манастир Дечани, по којем је назван Дечански.
1632. - Рођен холандски филозоф јеврејског поријекла Барух де Спиноза, творац монистичког детерминизма. Издржавао се брушењем оптичких сочива и одбио је катедру у Хајделбергу, јер је желио да очува потпуну интелектуалну независност. У младости је искључен из јеврејске заједнице и анатемисан под оптужбом да је говорио о тјелесној природи Бога. Замишљао је Бога као апсолутну супстанцу која је узрок самој себи. Доказивао је да филозофија "нема друге сврхе осим истине", док религија "тежи једино покоравању и побожности". Један је од оснивача либералистичке политичке филозофије и знатно је утицао на француску просвјетитељску и њемачку филозофију. За живота је објавио "Теолошко-политички трактат" и "Принципе филозофије Ренеа Декарта", а постхумно је објављено његово капитално дјело "Етика", подијељено у пет дијелова - о Богу, о природи и поријеклу духа, о поријеклу и природи афеката, о људском ропству или о снази афеката, о моћи разума или људској слободи.
1642. - Холандски морепловац Абел Јансон Тасман јужно од Аустралије открио острво и назвао га Ван Дименова Земља, које је касније њему у част названо Тасманија.
1729. - Рођен руски генералисимус Александар Васиљевич Суворов, један од највећих војсковођа 18. вијека, под чијом су командом руске трупе извојевале 57 побједа. У руско-турском рату од 1787. до 1791. однио блиставе побједе над Турцима, а затим у ратовима Русије против Француске, при чему се нарочито прославио освајањем сјеверне Италије и преласком преко Алпа на повратку у Русију, што је запрепастило војне кругове у Европи. Уз војне науке је проучавао математику, географију и историју. Много је учинио у уздизању и васпитању руских војника. Крајем 1779. наименован је за врховног царског заповједника. У СССР-у је 1942. уведен орден "Суворов" за високе војничке врлине.
1859. - Објављена епохална књига енглеског природњака Чарлса Дарвина "Поријекло врста", у којој је овај научник образложио теорију еволуције.
1861. - Рођен њемачки љекар Аугуст Карл Густав Бир, пионир модерне хирургије, који је примјењивао нове методе операција на крвним судовима и усавршио технику ампутације удова. Његово откриће убризгавања синтетичких анестетичких средстава је донијело олакшање болесницима при операцији кичмене мождине. Ту "лумбалну анестезију" прво је испитао на себи.
1864. - Рођен француски сликар и графичар Анри Тулуз Лотрек, мајстор литографије, један од великана импресионизма 19. вијека. У кругу боема на Монмартру био је стални посјетилац кабареа, плесних локала, циркуса и јавних кућа, што су били мотиви његових уља и гвашева.
1916. - Умро британски конструктор оружја, поријеклом Американац - Хајрем Стивенс Максим, чији је митраљез, конструисан 1884, назван "максим".
1929. - Умро француски државник Жорж Бенжамин Клемансо, премијер од 1906. до 1909. и од 1917. до 1920. Као припадник крајње грађанске љевице у опозицији се борио за демократске реформе и оборио многе владе, због чега је назван "тигар" и "рушилац влада". У спољној политици се противио агресивној политици Њемачке и био један од твораца Антанте. Као министар војске и премијер крајем Првог свјетског рата енергично је тражио заједничку савезничку команду, на челу с француским маршалом Фердинаном Фошом. На власти је све више скретао удесно, оштро иступајући против радника, а послије рата је био један од главних организатора војне интервенције против СССР.
1941. - У Другом свјетском рату почела њемачка офанзива на Ужице. Одступницу главнине партизанских снага бранио је Раднички батаљон и у неравноправној борби пет дана касније је на брду Кадињача, 14 километара западно од Ужица, погинуло 180 бранилаца.
1961. - Савјет безбједности УН позвао земље чланице да Африку претворе у безатомску зону.
1963. - Два дана послије атентата у Даласу на председника САД Џона Кенедија мафијаш Џек Руби је усред полицијске станице револверским хицем усмртио осумњиченог атентатора Лија Харвија Освалда. Атентат у Даласу је остао мистериозан, а чињеница да је Руби тако лако пришао Освалду подупрла је теорију према којој је Кенеди био жртва завјере у којој је учествовало више атентатора иза којих су стајали моћни кругови којима је Кенеди сметао.
1974. - Предсједник САД Џералд Форд и совјетски вођа Леонид Брежњев у Владивостоку постигли привремени споразум о ограничењу офанзивног стратешког нуклеарног оружја.
1976. - У земљотресу који је разорио град Мурадије на истоку Турске погинуло је око 5.300 људи.
1980. - Пробијена је лијева цијев тунела "Врачар", новог жељезничког чвора у Београду. Тунел дуг 3.504 метра грађен је четири године и два дана.
1989. - Послије масовних демонстрација у Прагу комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднијело је оставку, укључујући генералног секретара Милоша Јакеша, чиме су с власти сишли сви политичари који су сарађивали у војној интервенцији Варшавског пакта у Чехословачкој 1968.
1992. - У најтежој забиљеженој несрећи у историји кинеског цивилног ваздухопловства пад авиона "боинг 737" на југу Кине није преживио нико од 141 путника и чланова посаде.
1995. - У Ирској су гласачи тијесном већином, упркос жестокој пропаганди Римокатоличке цркве, на референдуму изгласали укидање забране развода, која је била на снази 70 година.
1998. - Генерал Емил Лахуд, први предсједник Либана послије окончања 15-годишњег грађанског рата у тој блискоисточној земљи, преузео је дужност шефа државе.
2001. - Папа Јован Павле Други понудио "безрезервно извињене" жртвама које су сексуално искориштавали свештеници католичке цркве.
2012. - Умро Ектор Камачо, порторикански боксер, троструки свjетски првак у ВБЦ и ВБО верзији у лакој и суперлакој категорији.
