На данашњи дан, 25. јун

25.06.2020. 07:55
0
ИЗВОР: СРНА

Данас је четвртак, 25. јуни, 177. дан 2020. До краја године има 189 дана.

1822. - Умро њемачки писац Ернст Теодор Амадеус Хофман, чија су дјела - пуна гротескног хумора, фантазије, хипнозе, телепатије, отуђености и страве - знатно утицала на европску књижевност. Садржај тих прича композитор Жак Офенбах је користио за опере. Дјела: "Фантастичне слике у Калоовом маниру", "Ђавољи еликсири", "Серпионова браћа", "Животни назори мачка Мура".

1847. - Либерија проглашена независном републиком, али с ограниченим суверенитетом /остала је под финансијском контролом САД/. Ту афричку државу су - са статусом колоније - основали 1822. ослобођени црни робови, пресељени из САД на простор уз Атлантски океан између Сијера Леоне, Гвинеје и Обале Слоноваче. Независност Либерије САД признале су 25. јуна 1862.

1867. - Американац Лисјен Смит патентирао бодљикаву жицу.

1872. - Римокатолички језуитски ред избачен из Њемачке.

1876. - У бици код Литл Биг Хорна индијанско племе Сијукс под командом поглавице "Лудог Коња" уништило дио Седме коњичке дивизије генерала Џорџа Армстронга Кастера. У бици су погинула сва 264 војника те јединице, укључујући Кастера. Мада није учествовао у бици, побједу је сјајном стратегијом припремио поглавица "Бик Који Сједи" - вођа Сијукса и савеза племена Дакота, који је предводио безнадежну борбу против етничког чишћења и геноцида који је влада САД систематски проводила над Индијанцима.

1903. - Рођен енглески писац Ерик Артур Блер, познат као Џорџ Орвел, чија су антиутопијска дјела визија могуће тоталитарне будућности свијета и алегорична сатира модерне диктатуре. Дјела: романи "1984", "Животињска фарма", "Бурмански дани", есеји "У киту", "Критички есеји", "Лов на слона", "Енглеска, ваша Енглеска", књига о Шпанији "Пошта Каталонији".

1920. - У Вуковару послије пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије /комуниста/, који је усвојио нови програм и статут и измијенио назив партије у Комунистичка партија Југославије. За предсједнике Централног партијског вијећа изабрани су Павле Павловић и Јаков Ластрић, а за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић.

1925. - У Ужице уз велико славље стигао први воз, популарно назван "ћира". Изградњу пруге између Вардишта и Ужица почела је Аустро-Угарска одмах по окупацији Србије 1915. Пројектовали су је аустроугарски инжењери, а у суровим условима градили ратни заробљеници Италијани и Руси. "Ћира" је престао да саобраћа 1974, кад су у Југославији укинуте и многе друге пруге уског колосијека.

1938. - На дужност ступио први предсједник Ирске Даглас Хајд.

1940. - У Другом свјетском рату ступио на снагу споразум о примирју Француске с Њемачком и Италијом. Њемачке трупе су, на основу споразума, окупирале западну и сјеверну Француску, покрајине Алзас и Лорена су припојене Њемачкој, а Италији дијелови Француске у Алпима. На остатку територије Француске створена марионетска пронацистичка влада маршала Анрија Филипа Петена са сједиштем у Вишију.

1942. - Британско ратно ваздухопловство у Другом свјетском рату с хиљаду бомбардера напало њемачки град Бремен.

1950. - Нападом сјевернокорејских снага почео Корејски рат, а свијет се нашао на ивици избијања Трећег свјетског рата. Послије капитулације Јапана СССР је запосјео сјеверни, а САД јужни дио Кореје, с границом на 38. паралели. САД су у Кореји интервенисале под заставом УН, што је био први случај оружане интервенције свјетске организације. Послије маратонских преговора рат, који је вођен с промјенљивом срећом, окончан је 27. јула 1953, а Корејско полуоство је подијељено дуж 38. паралеле на Сјеверну и Јужну Кореју.

1959. - СССР предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору.

1963. - "Премијер" јужне конгоанске провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да поднесе оставку. Он је убрзо послије успостављања независности белгијског Конга 30. јуна 1960, уз помоћ иностраних плаћеника и капитала којем је била неопходна марионетска власт ради настављања безобзирног експлоатисања огромног рудног богатства, прогласио "независност" Катанге.

1966. - Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе.

1975. - Афричка држава Мозамбик послије 477 година колонијалне зависности од Португалије стекла независност. Власт је преузео Фрелимо /Фронт за ослобођење Мозамбика/, чији је вођа Самора Машел постао први предсједник Мозамбика.

1988. - У Луксембургу потписана Декларација о успостављању званичних односа Европске заједнице и СЕВ /Савјет за узајамну економску помоћ/, чиме је окончано 30-годишње узајамно непризнавање и отворен пут сарадње двију економских групација.

1991. - Словенија и Хрватска, супротно важећем Уставу Југославије, једнострано објавиле независност од југословенске федерације. Показало се да је то значило увод у грађански рат, за шта огромну одговорност - због прећутног повлађивања сецесионистичким тежњама - сносе водеће западне земље, у првом реду САД и Њемачка.

1991.- Посљедње совјетске јединице, стациониране у Чехословачкој, напустиле ту земљу, 23 године послије војне интервенције Варшавског пакта, којом је оборена власт реформистичког руководства под вођством Александра Дубчека.

1992. - У Петрово под Озреном стигла група избјеглица из Зенице и околних села, након дванаестодневног тешког пјешачења.

1993. - У главни град Македоније стигло 14 официра америчке војске, стациониране у Берлину.

1995. - У државном удару шеик Хамад бин Калифа Ал Тани збацио с власти свог оца шеика Калифу, емира арапске заливске државе Катар.

1996. - Удружење правника Републике Српске предало Вилијаму Стубнеру, вршиоцу дужности шефа Канцеларије Хашког трибунала, кривичну пријаву против лидера босанских Муслимана Алије Изетбеговића и тадашњег потпредсједника Федерације БиХ Ејупа Ганића због ратних злочина.

1996. - Од експлозије камиона-бомбе коју су исламски терористи подметнули у стамбено насеље америчке војске код града Дахран у Саудијској Арабији, погинуло 19 Американаца и рањено безмало 400.

1997. - Умро француски океанограф Жак Ив Кусто, члан Француске академије, велики борац за заштиту човјекове околине. Први документарни филм "Десет хиљада метара под морем" снимио је 1943. и отад је урадио мноштво документарних филмова и телевизијских серија о животу у морима и океанима, крстарећи свијетом својим бродом-лабораторијом "Калипсо". За филм "Свијет тишине", који је снимио с француским режисером Лујом Малом, 1956. је на фестивалу у Кану добио "Златну палму". Добитник је три пута награде "Оскар". Написао је више књига, укључујући "Путовање 'Калипса" и "Кроз 18 метара воде". Остали филмови: "Свијет без сунца", "Златна риба".

1999. - Албанци запалили цркву Свете Тројице у Великој Реци у општини Вучитрн, а у близини цркве Светог Николе у Приштини запаљена кућа Момчила Благотића, предсједника црквене општине Приштина.

2003. - Чланови Сталног комитета за војна питања /СКВП/ БиХ усвојили у Сарајеву, уз одређене измјене, План активности за прикључивање БиХ Партнерству за мир, Правилник о раду и запошљавању у Секретаријату СКВП и документ Војна доктрина оружаних права у БиХ.

2008. - Британска краљица Елизабета Друга додијелила је писцу Салману Руждију /61/ титулу витеза због његовог доприноса књижевности.

2009. - Умрла америчка глумица Фара Фосит, једно од првих лица америчког филма седамдесетих и секс симбол. Фоситова је студирала умјетност и бавила се манекенством. Нагли успон у каријери услиједио је послије улоге гламурозне Џил Мароу у серијалу о три приватне детективке - "Чарлијеви анђели".

2009. - Умро амерички музичар афроамеричког поријекла Мајкл Џозеф Џексон. Рођен је у породици музичара и дебитовао је на професионалној сцени са свега једанаест година као члан групе "Џексон 5". Самосталну каријеру започео је 1971. године. Пет његових албума спадају међу најпродаваније у историји
музике: "Off the Wall" (1979.), "Thriller" (1982.), "Bad" (1987.), "Dangerous" (1991.) i "HIStory" (1995.). Укупно, његови албуми продати су у више од 750 милиона примјерака. Спада међу ријетке који су у "Рокенрол хол славних" уврштени у два наврата. Власник је и Гинисовог рекорда за "Најуспјешнијег забављача свих времена" као и 13 "Греми" награда. Џексон, неријетко називан "Краљем попа", био је, између осталог, познат и по изузетно екстравагантном животу.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 24. новембар На данашњи дан, 24. новембар
На данашњи дан, 23. новембар На данашњи дан, 23. новембар
На данашњи дан, 22. новембар На данашњи дан, 22. новембар
Најчитаније
  • Сахрана храбре дјевојчице Магдалене Влашки у сриједу, 27. новембра
    20h 43m
    3
  • Магдалена Влашки отишла на љепше мјесто – храбра дјевојчица са анђелима
    22h 1m
    0
  • Жељко Пржуљ – Владика (одломак)
    15h 20m
    0
  • Чај од бруснице - топли напитак који рјешава многе тегобе
    11h 53m
    0
  • Митрополит Хризостом у уторак служи у Тилави
    14h 39m
    0