Данас је петак, 25. март, 84. дан 2022. До краја године има 281 дан.
1196. - Велики жупан Рашке Стефан Немања предао власт другорођеном сину Стефану, а не првенцу Вукану. На одлуку је пресудно утицало то што је у Ромеји 1195. на пријесто дошао цар Алексије Трећи, чија је кћерка Евдокија била удата за Стефана, али и Немањина процјена да је Стефан способнији да управља државом. Под првим српским краљем Стефаном, крунисаним 1217, због чега је назван Првовјенчани, Србија је уз државну задобила и црквену самосталност. То је заслуга најмлађег Немањиног сина Растка, који се 1192. замонашио и узео име Сава. Он је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, дигавши је у ранг архиепископије.
1807. - У Енглеској забрањена трговина робљем.
1821. - Грци на Пелопонезу почели устанак против Турака који је, послије 12 година, завршен признавањем независности Грчке.
1844. - Проглашен Први српски грађански законик, који је одиграо значајну улогу у правном и друштвеном животу Србије. Укинут је 1945. доласком комуниста на власт.
1867. - Рођен италијански диригент Артуро Тосканини, један од највећих диригената 20. вијека, снажна умјетничка личност, изванредне меморије и изузетне сугестивности. Дириговао је у миланској Скали, затим у Метрополитен опери у Њујорку, гдје је организовао и симфонијски оркестар.
1875. - Рођен српски филозоф и математичар Бранислав Јеремић, познат као Бранислав Петронијевић, професор Велике школе, потом Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности. У Првом свјетском рату је са српском војском прешао преко Албаније. Тезом "Став разлога" је докторирао филозофију у Лајпцигу. Израдио је оригинални систем, у који је уз метафизику укључио теорију сазнања и филозофију природе. Метафизичко становиште, које је назвао моноплурализам, развијао је суочавањима с теоријама Баруха де Спинозе, Вилхелма Лајбница и Џорџа Берклија и повезао га са сопственом верзијом "дискретне геометрије", са својом "емпирио-рационалистичком" теоријом сазнања и еволуционистичком филозофијом природе. Писао је на њемачком и француском језику. Дјела: "Принципи метафизике" (два тома), "Историја новије филозофије", "Универзална еволуција", "Чланци и студије" (четири свеске), "Емпиријска психологија", "О вриједности живота" (са аутобиографијом, објављено постхумно).
1881. - Рођен мађарски композитор и пијаниста Бела Барток, професор Музичке академије у Будимпешти, који је развио оригинални стил, прожет елементима мађарске народне музике. Дјела: симфонијска поема "Кошут", клавирске композиције "Аллегро барбаро", "Микрокозмос", опера "Дворац Модробрадог", балети "Дрвени принц", "Чудесни мандарин", гудачки квартети, концерти за оркестар, клавир, виолину, виолу, "Музика за гудаче, удараљке и челесту", "Соната за два клавира и удараљке".
1903. - Рођен српски револуционар Благоје Паровић - Шмит, један од најистакнутијих руководилаца Комунистичке партије Југославије прије Другог свјетског рата, у Шпанском грађанском рату политички комесар 13. интернационалне (француске) бригаде. Према званичној верзији, погинуо је у борби са шпанским фашистима у јулу 1937. у бици код Брунете, али су каснија вјеродостојна свједочења упућивала на закључак да га је заправо убио агент совјетске политичке полиције НКВД, чиме је Јосиф Стаљин отклонио могућност избора Паровића за генералног секретара КПЈ. Послије завођења Шестојануарске диктатуре 1929, којом су забрањене политичке странке, емигрирао је у СССР и Коминтерна га је слала у Њемачку и друге земље као партијског инструктора. Члан Политбироа Централног комитета КПЈ постао је 1934, био је делегат КПЈ на Седмом конгресу Коминтерне 1935, а у Шпанији је представљао Централни комитет КПЈ при Централном комитету Комунистичке партије Шпаније.
1908. - Рођен енглески филмски режисер Дејвид Лин, аутор спектакуларних и изврсно технички урађених филмова о основним људским емоцијама у позадини великих историјских збивања. Филмови: "Кратак сусрет", "Велико ишчекивање", "Оливер Твист", "Мадлена", "Хобсонов избор", "Мост на ријеци Квај" (награда "Оскар"), "Лоренс од Арабије" (награда "Оскар"), "Доктор Живаго" (награда "Оскар"), "Рајанова кћи", "Пут у Индију".
1914. - Умро француски писац и филолог Фредерик Мистрал, добитник Нобелове награде за књижевност 1904, који је највише писао лирске пјесме, епове и драме. Посебно је заслужан што је очуван од заборава провансалски језик и обновљено пјесништво на провансалском, а послије двије деценије рада саставио је француско-провансалски рјечник. Дјела: епопеје "Мирејо", "Календо".
1918. - Умро француски копмозитор Клод Ашил Дебиси, творац музичког импресионизма и утемељивач модерне музике. Његово дјело префињених тонских боја и слободно третираног хармонског језика, засновано на непосредности изражавања, потиснуло вагнеријанску доминацију и имало огроман утицај на европску музику. Инспирисан симболизмом у поезији и импресионизмом у сликарству, стварио је властити музички језик и стил. Дјела: клавирска "Арабеске", "Бергамска свита", "Дјечији кутак", "Естампе", "Слике", "Прелиди", оркестарска "Поподне једног фауна", "Ноктурно", "Море", вокална "Пет Бодлерових пјесама", "Заборављене аријете", "Галантне свечаности", опера "Пелеас и Мелисанда", камерна музика.
1923. - Југославија постала дио малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем, слијетањем на аеродром у Панчеву авиона на линији Париз - Цариград.
1927. - Отворен Стари аеродром, претеча Аеродрома "Никола Тесла", на ливади Дојно поље, на простору данашњег новобеоградског Блока 65. Хангаре на Старом аеродрому пројектовао научник Милутин Миланковић.
1924. - Краљ Ђорђе Други збачен и Грчка проглашена републиком, пошто су економска криза и очајан положај стотина хиљада избјеглица из Турске изазвали револуционарни талас који је срушио непопуларну монархију.
1936. - САД, Велика Британија и Француска потписале Лондонску конвенцију о слободној пловидби отвореним морем.
1941. - Југославија у Бечу потписала споразум о приступању Тројном пакту Њемачке, Италије и Јапана. Непуна два дана потом војним ударом су оборени влада и регент - принц Павле Карађорђевић. Томе су претходиле масовне демонстрације у Београду и другим српским градовима, које су изазвале бијес Берлина. Нацистичка Њемачка је већ 6. априла, без објаве рата, почела напад на Југославију бомбардовањем Београда.
1957. - Белгија, Западна Њемачка, Италија, Луксембруг, Француска и Холандија потписали Римске споразуме о оснивању заједничког тржишта. Тој организацији, названом потом Европска економска заједница, затим Европска заједница, сада Европска унија, 1973. су приступиле Велика Британија, Ирска и Данска, 1981. Грчка, 1986. Шпанија и Португалија, а 1995. Шведска, Финска и Аустрија.
1975. - У Ријаду краља Саудијске Арабије Фејсала убио његов синовац принц Фејсал Мусаид, који је проглашен неуравнотеженим и у Ријаду му је јавно одрубљена глава у јуну 1975. Нови краљ постао је Фејсалов брат Халид Ибн Абдул Азиз.
1990. - У пожару у илегалном ноћном клубу у Њујорку погинуло 87 људи.
1991. - Умро српски позоришни, филмски и ТВ глумац Милутин - Мића Татић, непоновљиви јунак ТВ серије за дјецу "На слово, на слово". Најмлађе слушаоце Радио-Београда годинама је будио емисијом "Добро јутро, децо", а дјеца и сада уживају у његовом гласу позајмљеном Пери Дјетлићу, Попају, Патку Дачи.
1993. - На преговорима у Њујорку није усвојен план копредсједника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена за бившу БиХ. План је прихватила Хрватска, лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић га је потписао послије дугог натезања и уз више ограда и услова. План није потписала Република Српска иако га није сасвим одбацила, али се успротивила мапама о разграничењу.
1997. - Аустралијски сенат оборио закон о еутаназији, једини закон у свијету који је омогућавао неизљечивим пацијентима добровољну смрт уз помоћ медицинског особља.
1999. - У току пожара који је захватио тридесетак возила у тунелу испод Мон Блана погинуло најмање 40 људи.
2001. - Припадници Друге армије ВЈ ушли у копнену зону безбједности у Сектору А, на административној граници Црне Горе према Косову и Метохији.
2003. - Помоћник командира Јединице за специјалне операције Звездан Јовановић ухапшен због основане сумње да је пуцао у премијера Србије Зорана Ђинђића. Влада Србије распустила Јединицу за специјалне операције.
2003. - Бивши амбасадор БиХ при УН Мухамед Шаћирбеј ухапшен у Њујорку због проневјере државног новца. Шаћирбеј је оптужен да је у вријеме док је био амбасадор БиХ при УН пребацио 2,5 милиона долара владиних средстава на властитие приватне банковне рачуне.
2006. - Преминуо српски глумац Данило Лазовић.
2010. - Умро амерички фотограф Џим Маршал који је дуже од пола вијека фотографисао легенде рокенрола као што су "Битлси", Боб Дилан, Џенис Џоплин и Џими Хендрикс.
2012. - Антонио Tабуки, италијански књижевник, професор Универзитета у Сијени умро у Лисабону у 68. години. Сматран је једним од најзначајнијих савремених италијанских писаца, написао је двадесетак књига које су преведене на око 40 језика /"Переира тврди да...", "Индијски ноктурно", "Tристано умире"/.
