Данас је петак, 25. октобар, 298. дан 2019. До краја године има 67 дана.
732. - Франачки владар Шарл код Поатјеа нанио тежак пораз инвазионој војсци Сарацена под командом валије Абд-ар-Рахмана, припадника екстремно фанатичне муслиманске секте, што му је донијело надимак "Шарл Чекић".
1154. - Умро енглески краљ Стивен, унук Вилијама Освајача, који је током владавине испољио велику храброст предводећи војску у многим биткама у грађанском рату, али и мањак политичког талента. Двије године прије смрти, у вријеме кад је већи дио Енглеске разорен фракцијским борбама које су сасвим поткопале утицај круне, признао је као насљедника пријестола Хенрија, касније Хенрија Другог, првог владара из куће Плантагенета.
1400. - Умро енглески писац Џефри Чосер, зачетник модерне енглеске књижевности, један од највећих европских пјесника Средњег вијека. Његова збирка "Кентерберијске приче", састављена од 24 циклусне приче, најзначајније је енглеско средњовјековно књижевно дјело и увод у модерну епоху енглеске литературе, али је писана језиком који је тек био у повоју и знатно се разликује од садашњег енглеског. У "Кентерберијским причама" приказао је занимљиву и реалистичну слику друштвеног живота Енглеске 14. вијека, обухвативши све сталеже и многа занимања. Остала дјела: "Књига о војвоткињи", "Роман о ружи", "Парламент птица", "Троил и Кресида", "Легенде о добрим женама".
1415. - Енглези у Стогодишњем рату, под командом краља Хенрија Петог, нанијели тежак пораз Французима у бици код Азенкура на сјеверу Француске.
1495. - У Португалији на пријесто ступио краљ Мануел Први, кога су савременици називали "Мануел Велики" или "Мануел Срећни", за чије је владавине до 1521. године земља економски и политички процвјетала и постала свјетска поморско-колонијална сила првог реда. Пружао је велику материјалну помоћ истраживачким подухватима морепловаца - Васка де Гаме, Дијаша де Новеша Бартоломеја, Дијега Кама, Педра Алвареша Кабрала - чиме је одлучујуће допринио откривању поморског пута за Индију и открићу Бразила, послије чега су и Индија и Бразил постали португалски колонијални посједи.
1647. - Умро италијански физичар и математичар Еванђелиста Торичели, проналазач живиног барометра, тзв. Торичелијеве цијеви. Утврдио је и закон о истицању течности из суда, усавршио телескоп и конструисао једноставан микроскоп. Кад је Галилео Галилеј ослијепио, био му је секретар, а послије Галилејеве смрти је наслиједио његову катедру.
1806. - Рођен њемачки филозоф Каспар Шмит, познат као Макс Штирнер, први теоретичар анархизма. Био је младохегелијанац, изразити индивидуалиста. Дјела: "Једини и његова својина", "Историја реакције".
1815. - Српски кнез Милош Обреновић постигао споразум са везиром Београдског пашалука Марашли Али-пашом о мјешовитој српско-турској управи, чиме је завршен Други српски устанак. Отоманско царство је ферманом утврдило повластице Срба: да сами скупљају порез, да имају народну канцеларију, да у суђењу Србима учествују и српски кнезови, да у својству главног кнеза Милош посредује између народа и београдског везира, а Турцима је ускраћено да живе у селима и у њима држе читлуке. То је био почетак краја отоманске власти у Србији, а кнез Милош је преузео унутрашњу управу.
1825. - Рођен аустријски композитор, виолиниста и диригент Јохан Штраус - Млађи, творац бечке оперете. Компоновао је и валцере, полке, мазурке, маршеве. Студирао је композицију, а затим био умјетнички руководилац и диригент бечких дворских балова. Са својим забавним оркестром наступао је широм свијета, укључујући Београд. Дјела: оперете "Слијепи миш","Циганин барон", "Ноћ у Венецији", валцери "На лијепом плавом Дунаву", "Приче из бечке шуме", "Бечка крв", "Беч, жене и пјесме".
1838. - Рођен француски композитор Жорж Бизе, аутор опере "Кармен", ремек-дјела француског музичког реализма. Један од најоригиналнијих и најсугестивнијих француских оперских композитора, чији се стил одликује драматским обликовањем и тонским сликањем егзотичних предјела, био је ученик Шарла Гуноа. Завршио је конзерваторијум у Паризу. Остала дјела: опера "Ловци бисера", сценска музика за "Арлезијанку" Алфонса Додеа, "Симфонија у це-дуру".
1842. - Рођен српски свештеник и историчар Димитрије Руварац, члан Српске краљевске академије, припадник критичког правца у српској историографији. Био је библиотекар патријаршијске библиотеке у Сремским Карловцима. Проучавао је политичку, црквено-политичку и књижевну историју. Дјела: "Постанак и развитак српске црквено-народне автономије", "Српска митрополија карловачка око половине Осамнаестог вијека", "Историја арх. митр. патријаршке библиотеке".
1881. - Рођен шпански сликар, вајар, керамичар и декоратер Пабло Руис Пикасо, оснивач кубизма, један од најзначајнијих сликара 20. вијека. Сликарство је учио у родној Шпанији, а од 1904. је стално живио у Паризу. Ингениозни умјетник за живота је постао легенда. Аутор је више од 18.000 слика које су ликовни критичари подијелили на неколико фаза: плаву, ружичасту, црну, кубистичку и надреалистичку. Револуционарне кубистичке слике, почев од "Госпођица из Авињона" из 1907, донијеле су му свјетску славу. Насликао је "Гернику", слику на којој је потресно приказао трагичну судбину своје отаџбине под фашизмом и заклео се да се неће вратити у Шпанију док је на власти диктатор Франсиско Франко, који је умро двије године након Пикасове смрти.
1909. - Намјесника Кореје и бившег јапанског премијера принца Ита Хиробумија убили корејски националисти, противници протектората Јапана над њиховом земљом.
1936. - Нацистичка Њемачка и фашистичка Италија створиле осовину Рим - Берлин, која ће потом, укључењем Јапана, постати међународна војна и политичка групација великих агресивних планова.
1938. - Италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини објавио да је Либија саставни дио Италије.
1941. - Неуспјехом снага Адолфа Хитлера завршена прва офанзива њемачких нацистичких трупа на Москву у Другом свјетском рату.
1949. - Влада СССР у ноти влади ФНРЈ отказала гостопримство југословенском амбасадору у Москви, а убрзо су и владе земаља источне Европе повукле амбасадоре из Југославије и под неоснованим изговором отказале гостопримство дипломатама и другим представницима Југославије.
1956. - Египат, Јордан и Сирија основали јединствену војну команду.
1971. - Генерална скупштина УН одлучила да прими Кину у свјетску организацију и искључи Тајван.
1983. - Трупе САД окупирале карипску острвску државу Гренаду.
1995. - На основу споразума Израела и ПЛО о палестинској самоуправи израелске трупе почеле повлачење из града Џенин, првог на окупираној Западној обали.
1995. - Амерички војни секретар Ворен Кристофер и украјински министар иностраних послова Анатолиј Зленко потписали билатерални споразум, којим се предвиђа уништење нуклеарних ракетних глава стационираних на територији Украјине.
2000. - Југославија на самиту у Будимпешти примљена у Централноевропску иницијативу.
2001. - НАТО затражио од Европског суда за људска права да не прихвати тужбу коју су против овог савеза поднијеле породице жртава бомбардовања Радио-телевизије Србије, уз образложење да су је "поднијели грађани земље која није чланица Савјета Европе и на коју се не односи Европска конвенција о људским правима".
2009. - У двије експлозије на паркингу у центру ирачке пријестонице Багдад погинуло је 106, а повријеђено више стотина људи.
