Данас је субота, 26. новембар, 330. дан 2022. До краја године има 35 дана.
1504. - Умрла шпанска краљица Исабела Прва Католичка, краљица Кастиље од 1474, чијом су удајом 1479. за Фернанда Другог Арагонског спојене Кастиља и Арагон и створена Шпанија. У настојању да ојачају римокатоличку цркву и монархију, 1480. су утемељили злогласни суд инквизиције, а 1492. спротјерали Јевреје из Шпаније. Борбе с Маварима су побједоносно окончали 1492, протјеравши их из јужне шпанске покрајине Гранаде, исте године су опремили експедицију шпанског морепловца италијанског поријекла Кристофора Колумба која је открила Америку, а 1503. су од Француске преотели Напуљску краљевину.
1648. - Папа Иноћентије Десети осудио је Вестфалски мир којим је мјесец дана раније окончан Тридесетогодишњи рат.
1703. - У дводневној "Великој олуји" у јужној Енглеској погинуло је најмање 8.000 људи.
1744. - Умро италијански градитељ виолина Ђузепе Гварнери, уз Антонија Страдиварија највећи мајстор израде класичних виолина. Његових 200 виолина дуго није било запажено, али их је популарним учинио чудесни виолиниста Николо Паганини.
1855. - Умро пољски писац јеврејског поријекла Адам Мицкијевич, највећи пољски романтичар, чија дјела одлукује изузетно богат и сликовит језик. Умро је у Отоманском царству, у које је дошао у вријеме Кримског рата, намјеравајући да формира пољске легионе за борбу против Русије. У идиличном епу посвећеном родном крају - "Пан Тадеуш", највећем дјелу пољског романтизма, описао је стару Пољску која нестаје. Остала дјела: збирке пјесама "Баладе и романсе", "Кримски сонети", епови "Гражина", "Конрад Валенрод", драма "Здушнице", политичка брошура "Књиге пољског народа и ходочасништва пољског", циклус предавања "Словенске књижевности".
1857. - Засједање првог аустралијског парламента отворено у Мелбурну.
1880. - Велике силе су присилиле Отоманско царство да Црној Гори преда Улцињ, који су Црногорци заузели у рату од 1876. до 1878.
1893. - Умро српски филозоф, писац и политичар Милан Кујунџић Абердар, један од првих професора филозофије на београдској Великој школи, члан Српске краљевске академије, предсједник Скупштине Србије и министар просвјете. Студирао је у Бечу, Минхену и Паризу, дипломирао у Оксфорду. У младости је био један од вођа Уједињене омладине српске и уредник њеног гласила "Млада Србадија". Стихови тог изразитог романтичарског пјесника позивали су на борбу против угњетача, за ослобођење и уједињење поробљене браће. Дјела: "Кратки преглед хармоније у свијету", "Иде ли свијет набоље или нагоре", "Филозофија у Срба", "Шта је и колико у нас урађено на лођици" , спјев "Српски патријарх", балада "Невјеста хајдукова".
1914. - Експлозију на британском ратном броду "Булворк" у Првом свјетском рату, у тренутку кад је у њега укрцавана муниција, преживјело је само 12 од 750 чланова посаде.
1922. - Отворена гробница фараона Тутанкамона, коју је у Долини краљева код Луксора открио енглески археолог Хауард Картер.
1939. - Нападом совјетске армије почео совјетско-фински рат. У октобру 1939. СССР је поставио снажне гарнизоне у Литванији, Летонији и Естонији и од Финске затражио дио територије за бољу одбрану Лењинграда и заштиту мурманске пруге. Пошто је то влада у Хелсинкију одбила, совјетска армија је продрла у Финску, а послије пробоја фронта 12. марта 1940. године потписан је мир којим је СССР добио тражене области.
1940. - По наређењу вође нацистичке Њемачке Адолфа Хитлера у Варшави у Другом свјетском рату створен гето у који су есесовци сатјерали око пола милиона Јевреја из Варшаве и других пољских мјеста и из Њемачке. Десетине хиљада Јевреја је ту умрло од глади и болести, а више од 310.000 је отпремљено у логоре смрти и убијено у гасним коморама. Преживјели су 1943. подигли устанак, али су готово сви убијени у дивљачкој одмазди нациста.
1942. - У Бихаћу у Другом свјетском рату основано Антифашистичко вијеће народног ослобођења Југославије и 54 делегата су изабрала Извршни одбор АВНОЈ-а на челу са др Иваном Рибаром. Била је то нека врста владе на ослобођеним територијама до Другог засједања АВНОЈ-а у Јајцу 1943. које је изабрало Национални комитет.
1949. - Индија прихватила устав као федерална република у оквиру британског Комонвелта.
1952. - Умро шведски истраживач и путописац Свен Андерс Хедин, који је предводио експедиције у Таримској котлини, Синкјангу, на Тибету, у Монголији и у подручју Хималаја. Дјела: "Кроз азијске пустиње", "У срцу Азије", "Јужни Тибет", "Трансхималаји", "Копном у Индију", "На великој пловидби", "Од пола до пола".
1965. - Француска лансирала свој први вјештачки сателит.
1967. - У поплавама у централној Португалији погинуло најмање 250 људи.
1968. - Умро њемачки писац Арнолд Цвајг, чија су дјела - на основу искуства стеченог у Првом свјетском рату - прожета антимилитаризмом, горком иронијом и критичком анализом друштва. Дјела: романи "Случај наредника Грише", "Млада жена године 1914.", "Верденско васпитање", лирска проза "Новеле о Клаудији".
1970. - Један боливијски сликар, обучен као свештеник, покушао је да у главном граду Филипина - у Манили убије папу Павла Шестог, али није успио.
1978. - Муслимански вјерски лидери и политичари који су настојали да оборе шаха Резу Пахлавија прогласили генерални штрајк којим је Иран парализован.
1979. - Пад пакистанског "боинга 707" у Саудијској Арабији није преживио нико од 156 путника и чланова посаде.
1986. - Од иранске ракете која је пала у ирачки главни град Багдад погинуло 48 цивила.
1987. - Тајфун усмртио 270 Филипинаца и разорио око 14.000 кућа.
1990. - Савјет безбједности УН одобрио мировни план за Камбоџу.
1993. - Први генерални штрајк у Белгији послије скоро пола вијека парализовао привреду и саобраћај и приморао владу на преговоре са синдикатима.
1998. - У заједничкој декларацији, потписаној током посјете кинеског предсједника Ђанга Цемина, Јапан изразио "дубоко кајање" због акција које је предузео у Кини у Другом свјетском рату.
2000. - У Румунији су одржани предсједнички парламентарни избори, на којима је за новог предсједника изабран Јон Илиеску.
2004. - Високи представник за БиХ Педи Ешдаун поништио Закон о помиловању зато што угрожава владавину права.
2009. - Британски љекари обавили прву операцију ректалног тумора ултразвуком.
2012. - Норвешка полиција извинила се због своје улоге у депортацији Јевреја током Другог свјетског рата. Извињење полиције упућено је на 70 година од депортације 532 Јевреја из Норвешке 26. новембра 1942. бродом "Донау".
