Данас је сриједа, 26. октобар, 299. дан 2022. До краја године има 66 дана.
1685. - Рођен италијански композитор Ђузепе Доменико Скарлати, виртуоз на чембалу. Компоновао је више од 550 композиција за чембало, чувене сонате у једном ставу, тзв. Скарлатијевог сонатног облика, употребљавајући нову технику с бриљантним резултатима. Развио је богату чембалистичку технику и утицао на клавирске композиторе, посебно у Шпанији и Енглеској.
1759. - Рођен француски револуционар Жорж Жак Дантон, вођа радикалне групе монтањара у Француској револуцији, који је 14. јула 1789. предводио побуњени народ у нападу на париску тамницу Бастиљу. Као све вође револуције, био је принципијелан противник монархије, али и револуционарног терора, због чега се сукобио с вођом јакобинаца Максимилијаном Робеспјером. Заузимао се за споразум с крупном буржоазијом и за мир с Енглеском. Био је министар правде и организатор отпора против стране интервенције, а у критичним ситуцијама је лично водио народ у борбу, чиме је задобио велику популарност. У јеку јакобинског терора Робеспјер га је 1794. оптужио за покушај обнављања монархије и послао на гиљотину.
1826. - Рођен мађарски политичар Лајош Мочари, оснивач и предсједник опозиционе Независне странке Мађарске, дугогодишњи посланик и борац за равноправност свих народности Угарске. Био је посланички кандидат српских радикала, тријумфално дочекиван у Новом Саду и другдје у Војводини.
1842. - Рођен руски сликар Василиј Васиљевич Верешчагин, који је мајсторство највише исказао инспиришући се ратним мотивима. Сликарство је учио на Академији у Петрограду, а усавршавао у Паризу. Посебно су запажене његове монументалне композиције из руско-турског рата 1877-1878, скице из војничког живота и реалистичне студије типова и пејзажа.
1863. - У Женеви почела четвородневна међународна конференција 14 земаља, на којој је основан Црвени крст и објављени принципи који су 1864. послужили као основа за усвајање Женевске конвенције о заштити жртава рата.
1896. - У Адис Абеби потписан мировни споразум Италије и Абисиније и призната абисинијска независност.
1905. - Током неуспјеле револуције у Русији радници су у Петрограду основали први совјет.
1905. - Карлштадским споразумом Норвешка се одвојила од Шведске и постала независна краљевина, на челу са краљем Хаконом Седмим.
1911. - У Кини укинута монархија и проглашена република на челу са доктором Сун Јат Сеном, као привременим предсједником.
1916. - Рођен француски државник Франсоа Митеран, који је као први социјалиста у мају 1981. изабран за предсједника Француске, оставши на том положају 14 година. У Другом свјетском рату био је један од вођа француског Покрета отпора, а од 1971. вођа Социјалистичке партије Француске.
1917. - Бразил објавио рат Њемачкој у Првом свјетском рату.
1919. - Рођен ирански шах Мохамед Реза Пахлави, монарх Ирана од 1941. до 1979, кад је збачен у побуни исламиста под вођством ајатолаха Рухолаха Хомеинија. Владао је аутократски, што је 1953. изазвало уставну кризу. Тада је емигрирао, не пристајући на намјеру премијера и вође Националног фронта Мохамеда Мосадека да ограничии његова владарска права, али је послије само десетак дана вратио власт, захваљујући интервенцији војске организованој уз снажну подршку САД.
1921. - На смрт вјешањем осуђен члан комунистичке терористичке организације "Црвена правда" Алија Алијагић, који је 21. јула 1921. убио министра унутрашњих послова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Милорада Драшковића. Повод за атентат био је Закон о заштити државе усмјерен против комуниста, познат као "Обзнана", донесен крајем 1920.
1955. - Парламент Аустрије - дан послије одласка посљедњих савезничких окупационих војника - прихватио закон о сталној неутралности земље.
1961. - Шведска академија додијелила српском писцу Иви Андрићу Нобелову награду за књижевност, који је постао први Југословен добитник најпрестижније свјетске награде. Било је то високо признање писцу који је романима "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника", приповијешћу "Проклета авлија" и низом других дјела приказао свијету до тада мање познате људе и судбине с немирног балканског подручја.
1972. - Умро руски конструктор авиона и хеликоптера Игор Иванович Сикорски, један од најзначајнијих пионира авијације, који је хеликоптер конструисао још 1908, а 1913. први изградио авион с више мотора. Његове велике летјелице прославиле су га у Првом свјетском рату, посебно авион "иља муромец" с четири мотора по 55 коњских снага. Послије емигрирања у САД наставио је да конструише вишемоторне авионе за интерконтиненталне летове, а изради хеликоптера се вратио 1939, усавршавајући их током Другог свјетског рата и послије рата.
1976. - Генерална скупштина УН једногласно осудила апартхејд и позвала владе земаља чланица да забране све контакте с Транскејом - вјештачком творевином Јужне Африке.
1979. - Предсједника Јужне Кореје Парк Чунг Хија убио шеф његове безбједности Ким Је Кју.
1994. - Израел и Јордан потписали споразум, којим је послије 40 година формално окончано ратно стање двију сусједних земаља.
1995. - На Малти убијен вођа палестинске терористичке исламске организације "Исламски џихад" Фати Шкаки, који је планирао мноштво напада, у којима су убијене десетине Израелаца.
1998. - Предсједник Перуа и предсједник Еквадора потписали формалну декларацију, којом је ријешен погранични спор двију јужноамеричких земаља, настао још почетком 19. вијека, због којег су више пута ратовале.
2000. - Југославија се придружила Пакту стабилности за Балкан, првом међународном тијелу којем се нова демократска Југославија придружила послије одласка са власти предсједника Слободана Милошевића.
2001. - Амерички предсједник Џорџ Буш потписао Антитерористички закон, којим се проширују права служби безбједности у прислушкивању телефона и праћењу употребе интернета.
2007. - Умро Корнберг Артур, амерички биохемичар, нобеловац, заслужан за синтезу ДНК.
2015. - Умро доктор Владан Радоман, анестезиолог, један од оснивача организације "Љекари без граница", суоснивач организације "Љекари свијета", официр Легије части, књижевник.
