Данас је недјеља, 26. септембар, 269. дан 2021. До краја године има 96 дана.
1371. - У бици на десној обали ријеке Марице код Черномена Турци поразили српску војску браће Мрњавчевић - краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули, чиме је пропао покушај заустављања продора Османлија на Балкан. Турци су под командом румелијског беглербега Лале Шахина у зору изненадили улогорену српску војску /између 10.000 и 15.000 људи/ и потпуно је разбили. Посљедице су биле погубне: већ 1372. Турци су продрли дубоко у Грчку и српску Македонију и потом постепено покоравали самосталне хришћанске државице.
1580. - Енглески морепловац Френсис Дрејк упловио у луку у Плимуту, окончавши послије 33 мјесеца пловидбу око свијета као први Енглез коме је то успјело.
1815. - Русија, Аустрија и Пруска створиле "Свету алијансу" ради гушења револуционарних покрета у Европи и очувања Бечког уговора којим је прекројена карта Европе.
1826. - Рођен српски писац Љубомир Ненадовић, члан Српске краљевске академије, један од првих српских књижевника у 19. вијеку са широким европским образовањем, чији су путописи знатно превазишли литературу тог времена. Од Доситеја Обрадовића је прихватио култ науке и разума, а од романтичара вјеру у људски прогрес. Дјела: путописи "Писма из Италије", "Писма из Њемачке", "Писма из Швајцарске", "О Црногорцима".
1849. - Рођен руски љекар Иван Петрович Павлов, оснивач Института за експерименталну медицину, добитник Нобелове награде за медицину 1907. Завршио је богословију, затим медицину. Павловљеви велики теоријски и практични успјеси - теорија условног рефлекса, проучавање пљувачне жлијезде и варења, провјеравање дејства лијекова на рад срца, проучавање највиших функција коре великог мозга - учинили су његове лабораторије свјетским центром физиологије у које су долазили научници ради усавршавања. Његова теорија о условним рефлексима снажно је утицала на многе научне дисциплине, посебно на психологију, психијатрију и медицину.
1860. - Умро српски кнез Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, кнез Србије од 1815. до 1839. и од 1958. до смрти, који је поставио темељ независности Србије. Борио се и у Првом српском устанку, али се 1813. предао Турцима послије пропасти устанка и помогао им да умире Хаџи-Проданову буну 1814. да би 1815. у Такову дигао устанак у којем је потукао Турке. Споразумом с Марашли Али-пашом добио је за Србију ограничену аутономију. Потом је, вешто користећи неспоразуме Русије и Отоманског царства, издејствовао султаново и међународно признање, што је крунисано хатишерифом из 1830, којим је Србији призната унутрашња самоуправа, а Милошу насљедност кнежевског достојанства.
1888. - Рођен енглески писац америчког поријекла Томас Стернс Елиот, добитник Нобелове награде за књижевност 1948, чија поезија зрачи побуном против јалове индустријске, материјалистичке цивилизације. Дјела: "Сабране пјесме", "Сабрани есеји", поетске драме "Убиство у катедрали", "Породични састанак", "Коктел-партија".
1889. - Рођен њемачки филозоф Мартин Хајдегер, један од најзначајнијих мислилаца 20. вијека, професор универзитета у Фрајбургу. Био је заокупљен смислом бивствовања и истраживањима која је именовао изразом "фундаментална онтологија", намјеравајући да доведе у смисаоно разотркивајућу везу бивствовање и вријеме, али на начин битно различит од разјашњења у традиционалној науци и метафизици. Дјела: "Бивствовање и вријеме", "Кант и проблем метафизике", "Шта је метафизика", "Увод у метафизику", "Шта значи мишљење", "Шта је то филозофија", "Ниче", "О суштини истине", "Шумске стазе", "Кантова теза о бивствовању", "Ознаке на путу".
1892. - Рођена руска пјесникиња Марина Ивановна Цветајева, чије је дјело веома значајно за развој тонског стиха, пјесничке синтаксе, циклуса, поеме, за унапређење жанра романтичарске драме филозофске оријентације и трагедије с античким мотивима, за стварање новог типа есеја-портрета. Пет година послије Октобарске револуције је емигрирала и до 1938. живјела је у Паризу, Берлину и Прагу. Послије повратка у отаџбину 1941. извршила је самоубиство. Дјела: збирке пјесама и поеме "Вечерњи албум", "Волшебни фењер", "Врсте 1", "Стихови Блоку", "Растанак", "Занат", "Психа", "Послије Русије", "Поема Краја", "Поема Планине", "Пацоловац", драме "Пуб херц", "Мећава", "Фортуна", "Авантура", "Камени анђео", "Феникс", трагедије "Тезеј", "Федра", проза и есеји "Дом крај старог Пимена", "Нечастиви", "Мој Пушкин", "Повијест о Соњечки", "Наталија Гончарова", "Пјесник и вријеме", "Еп и лирика савремене Русије: Владимир Мајаковски и Борис Пастернак", "Пјесници са историјом и пјесници без историје".
1893. - Рођен српски писац Милош Црњански, изузетан стилиста, вјероватно највећи "мађионичар ријечи" у српској литератури. Студирао је историју умјетности у Бечу, а дипломирао на Филозофском факултету у Београду. Радио је као професор и новинар, а од 1928. био је у дипломатској служби, у којој га је у Риму затекао Други свјетски рат, одакле је отишао у Лондон. Из емиграције се вратио у отаџбину 1965. У роману "Сеобе", чији је први дио написао 1929. а други 1962, успио је да поетизује историјску визију инспирисану трагичним расијањем Срба, а да је не лиши чињеничне основе - роман је велика историјска фреска и поема о лутању и беспућу. Остала дјела: романи "Дневник о Чарнојевићу", "Кап шпанске крви", "Код Хиперборејаца", "Роман о Лондону", пјесме "Лирика Итаке", "Ламент над Београдом", новела "Прича о мушком", драме: "Маска", "Конак", "Никола Тесла", путописи "Љубав у Тоскани", "Књига о Њемачкој", "Наша небеса", "Наше плаже на Јадрану", "Бока Которска". По доласку у Београд је објавио посљедње дјело - "Ембахаде".
1898. - Рођен амерички композитор поријеклом руски Јеврејин Јакоб Гершвин, познат као Џорџ Гершвин, који је у класичну музику унио елементе фолклора, популарне музике, црначких духовних пјесама и блуза. Дјела: опера "Порги и Бес", симфонијска фантазија "Американац у Паризу", "Клавирски клонцерт у Ф-дуру", композиције за клавир и оркестар, "Меланхонична рапсодија" /код нас погрешно преведена као "Рапсодија у плавом"/, музика за филмове.
1902. - Рођен српски сликар и ликовни критичар Михаило Петров, један од водећих учесника у великом преображају умјетности у Југославији између два свјетска рата. Био је професор Академије примијењених умјетности у Београду. Илустровао је многобројне књиге.
1945. - Умро мађарски композитор и пијаниста Бела Барток, професор Музичке академије у Будимпешти, који је развио оригиналан стил, прожет елементима мађарске народне музике. Дјела: симфонијска поема "Кошут", клавирске композиције "Аллегро барбаро", "Микрокозмос", опера "Дворац Модробрадог", балети "Дрвени принц", "Чудесни мандарин", гудачки квартети, концерти за оркестар, клавир, виолину, виолу, "Музика за гудаче, удараљке и челесту", "Соната за два клавира и удараљке".
1959. - Умро цејлонски државник синхалешког поријекла Соломон Бандаранаике, премијер Цејлона од 1956. и вођа Партије слободе, на кога је претходног дана у Коломбу пуцао један будистички калуђер. Школовао се у Оксфорду, а као предсједник владе исказао се као либералан политичар, захтијевао је укидање страних војних база, национализацију страног капитала и ванблоковску спољну политику.
1969. - У Боливији армија под вођством генерала Алфреда Ованда Кандије оборила предсједника Силеса Салинаса.
1984. - Лондон и Пекинг се споразумјели о враћању Хонг Конга 1997. под суверенитет Кине.
1989. - Вијетнам повукао трупе из Камбоџе, које су у тој земљи биле од краја 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организације "Црвени Кмери".
1990. - Умро Алберто Моравија, талијански књижевник и новинар.
1994. - Алжирске снаге безбједности убиле шефа најјаче исламске терористичке организације ГИА Шерифа Гузмија, познатог као Абу Абдала.
1995. - Почело суђење бившем седмоструком премијеру Италије Ђулију Андреотију за блиске везе с мафијом и умијешаност у убиства.
1997. - Земљотрес у централној Италији усмртио 11 људи и тешко оштетио средњовјековну базилику Светог Фрање Асишког у Асизију.
2006. - Споразум о успостављању специјалних и паралених односа између Републике Српске и Србије у Бањалуци потписали предсједници Драган Чавић и Борис Тадић, те премијери Милорад Додик и Војислав Коштуница.
2008. - Умро Пол Њумен, амерички филмски глумац и режисер, добитник Оскара 1986. године за главну мушку улогу у филму "Боја новца". Глумио је у филмовима "Мачка на усијаном лименом крову", "Хазардер", "Паклени торањ", "Буч Касиди и Санденс Кид", "Жаока"... За награду Оскар био је номинован девет пута.
2011. - Умро Серђо Бонели, италијански стрип цртач и издавач, творац "Загора", "Мистер Ноа", "Дилана Дога"
