Данас је четвртак, 27. април, 117. дан 2023. До краја године има 248 дана.
1521. - Португалског морепловца у служби Шпаније Фернанда Магелана, вођу експедиције која је доказала да је Земља округла, убили су урођеници на филипинском острву Мактан. Први је испитао југоисточне обале Јужне Америке, а код Огњене земље открио је мореуз између Атлантског и Тихог океана, назван Магеланов мореуз. Послије његове смрти експедиција је наставила пут и опловила планету, вративши се 1522. у Шпанију са само једним бродом и 18 људи - од пет бродова и 270 морнара, колико их је 1519. кренуло на пут.
1737. - Рођен енглески историчар Едвард Гибон, чије је седмотомно дјело "Опадање и пропаст Римског царства", у којем је обухватио историју Рима и Ромеје од другог до 15. вијека, једно од најзначајнијих у свјетској историографији.
1791. - Рођен амерички проналазач Семјуел Финли Брезе Морзе, конструктор апарата који електричним импулсом преноси писане знакове на даљину. Апарат је патентирао 1837. и назвао га телеграф. Први телеграф је пуштен у рад 1844. на линији Вашингтон - Балтимор. Саставио је и азбуку за телеграфисање од тачака и цртица, названу Морзеова азбука.
1820. - Рођен енглески филозоф и социолог Херберт Спенсер, који је настојао да систематизује све области искуства на основу појмова развитка, прилагођавања и прогреса и сматрао да је основни задатак филозофије да открива законе важеће за све области друштвене и природне збиље. Прије Чарлса Дарвина почео је да развија еволуционистичка схватања. Познат је по органској теорији друштва и биологизовању друштвених појава. Дјела: "Систем синтетичке филозофије", "Увод у студије социологије", "Фактори органске еволуције", "Класификација наука", "Аутобиографија".
1822. - Рођен амерички генерал и државник Јулисиз Симпсон Грант, врховни командант армије Сјевера у Америчком грађанском рату. Биран је 1868. и 1872. за предсједника САД, али је бриљантни војни стратег на тој функцији био играчка у рукама корупционаша којима није био дорастао.
1830. - Јужноамерички револуционар Симон Боливар, оптужен за диктаторске амбиције, поднио оставку на положај предсједника Колумбије.
1830. - Београд добио улично освјетљење - фењере са свијећама.
1893. - Рођен Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у Отаџбини /четнички покрет/. У Други свјетски рат ушао као пуковник, а избјегличка влада му је додијелила чин генерала, као и мјесто министра војног. Учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918. У међуратном периоду извјесно вријеме био је војни аташе у Прагу и Софији. Са групом истомишљеника одлучио се, након капитулације 1941. на отпор окупатору, што је започео половином маја 1941. Бруталне одмазде које је спроводио окупатор временом су га приморале на тактичнији приступ, што ће имати за посљедицу да су се Британци и Американци временом /током 1943. и посебно 1944./ одлучили да подрже, према њиховом мишљењу, ефикаснији, Партизански покрет /Народноослободилачка војска/ који је предводио Јосип Броз Tито. Улазак совјетских јединица у Србију у јесен 1944. означио је и слом Михаиловићевог покрета. ОЗНА га је ухапсила 12. марта 1946. Осуђен је са образложењем да је био "сарадник окупатора и ратни злочинац". Предсједник САД Хари Tруман одликовао га је Легијом части, постхумно 1948, због спасавања америчких пилота. Рехабилитован је одлуком Скупштине Србије из 2004. којом су оба сукобљена покрета из Другог свјетског рата оцијењена као покрети отпора.
1909. - Турски парламент под контролом официра, који су 1908. извели преврат назван Младотурска револуција, свргао је султана Абдула Хамида Другог као главног представника феудализма, кога је наслиједио Мухамед Пети. Преврат изведен под геслом "Отоманско царство Отоманима" није донио антифеудалне реформе, а положај хришћана је погоршан, јер су млади Турци као шовинисти прихватили пантурцизам и још жешће потурчавали нетурске народе, натурајући им ислам.
1915. - Умро руски композитор и пијаниста Александар Николајевич Скрјабин, претеча експресионизма, чије је стваралаштво засновано на теозофској концепцији свијета. Дјела: композиције за оркестар "Божанствена поема", "Прометеј", "Поема екстазе", клавирски прелудијуми, сонате, етиде.
1929. - Умро српски војвода Степан - Степа Степановић, један од најистакнутијих војсковођа у оба балканска и у Првом свјетском рату. У Церској бици у августу 1914. Друга армија под његовом командом разбила је аустроугарске трупе, за шта је добио чин војводе, а на Солунском фронту у септембру 1918. Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству с Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Бугарску на капитулацију. Послије завршене Артиљеријске школе у Београду у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. је исказао велику личну храброст и умјешност у командовању. Учествовао је и у српско-бугарском рату 1885, а неколико година касније постао је професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног штаба. У генералски чин унапријеђен је 1907. и постављен за команданта Шумадијске дивизије, 1908. је постао министар војске, затим командант Дринске, па Моравске дивизије и од 1911. до 1912. поново министар војске. У Првом балканском рату командовао је Другом армијом у Кумановској бици, послије чега је крајем 1912. и почетком 1913. учествовао у опсади и заузимању Једрена. У Другом балканском рату успјешно је с Другом армијом одбранио правац долином Нишаве према Пироту. У почетку Првог свјетског рата је, замјењујући начелника штаба Врховне команде војводу Радомира Путника, успјешно спровео мобилизацију и концентрацију српске војске, а послије Церске битке, у септембру 1914. његова Друга армија је упорном одбраном осујетила аустроугарску Пету армију да форсира Дрину. Потом су у Колубарској бици у другој половини новембра 1914. снаге под његовом командом водиле тешке борбе у подручју Лазаревца и спријечиле аустоугарске трупе да с југа нападну српску војску и потом у децембарској контраофанзиви учествовале у избацивању аустроугарске војске из Србије. Приликом повлачења српске војске крајем 1915. и почетком 1916. успио је да с Другом армијом, у садејству с Тимочком војском, успори напредовање бугарске Прве армије.
1937. - Умро италијански револуционар и теоретичар марксизма Антонио Грамши, оснивач Комунистичке партије Италије 1921. Уређивао је листове "Ил гридо дел пополо", "Аванти" и "Ордине нуово". Фашисти су га ухапсили 1926. и 1928. осудили на 20 година робије. Ослобођен је 1936, али је, измучен робијањем, убрзо умро. Дјела: "Историјски материјализам и филозофија Бенедета Крочеа", "Интелектуалци и изградња културе", "Биљешке о Макијавелију, политици и модерној држави", "Књижевност и национални живот", "Прошлост и садашњост", "Писма из затвора".
1941. - Атину су у Другом свјетском рату заузеле њемачке трупе послије грчког отпора који је трајао 180 дана.
1945. - Италијански партизани су у Другом свјетском рату ухапсили фашистичког диктатора Бенита Мусолинија.
1960. - Проглашена независност афричке државе Того, бивше француске колоније.
1961. - Проглашена независност Сијера Леоне, бивше британске колоније у Африци.
1972. - Умро гански државник и публициста Кваме Нкрумах, први премијер и предсједик Гане, истакнути борац против колонијализма и лидер покрета несврстаности. Послије студија права у САД и боравка у Лондону, гдје је од 1945. до 1947. био секретар Сталног комитета за западну Африку, 1949. је у Гани основао Народну партију. Убрзо је ухапшен и у затвору је дочекао побједу своје странке на изборима 1951. То му је омогућило да 1952. постане предсједник владе Златне Обале, која је под називом Гана 1957. стекла независност од Велике Британије као прва британска колонија у Африци јужно од Сахаре. Република је проглашена 1961. с Нкрумахом као предсједником, који је 1964. завео ауторитарну владавину с једнопартијским системом, намјеравајући да Гану води путем "афричког социјализма". У вријеме посјете азијским земљама збачен је ударом 24. фебруара 1966, послије чега се склонио у Гвинеју, а умро је у Букурешту током посјете Румунији. Дјела: "Аутобиографија Кваме Нкрумаха", "Говорим о слободи", "Африка се мора ујединити", "Неоколонијализам, посљедњи стадијум империјализма", "Конгоански изазов", "Глас из Гане", "Велика лаж", "Тамни дани Гане", "Приручник револуционарне борбе", "Спектар црне моћи".
1978. - У Авганистану војним ударом оборена влада Мохамеда Дауда, успостављена на исти начин 1973, кога је послије проглашења земље за републику 1. маја, замијенио први авганистански комунистички премијер Нур Мохамед Тараки. Дауд и 30 чланова његове породице је убијено, укључујући дјецу и жене.
1992. - Донесен Устав Савезне Републике Југославије, на основу одлука скупштина Србије и Црне Горе. Србија и Црна Гора су међународно признате на Берлинском конгресу 1878. и 1918. године, а послије шестогодишњег војевања и великих жртава, биле су стожер окупљања југословенских народа у једну државу.
1992. - Замбијски војни авион, у којем су били фудбалски репрезентативци те афричке земље, пао је у Атлантски океан близу Габона и несрећу није преживио нико од 30 људи у летјелици.
1992. - Русија и још 12 бивших совјетских република постале чланице Међународног монетарног фонда и Свјетске банке.
1992. - Проглашен Устав Савезне Републике Југославије.
1993. - Еритреја стекла независност од Етиопије послије три деценије грађанског рата и референдума, на којем су Еритрејци гласали за независност.
1993. - Полузванични представници Кине и Тајвана, први пут након 1949, састали се у Сингапуру.
1997. - У Хонг Конгу званично отворен најдужи висећи друмско-жељезнички мост у свијету, који је повезао град са новим аеродромом.
1999. - Авиони НАТО бомбардовали центар Сурдулице, усмртивши најмање 20 цивила, укључујући 12 дјеце, при чему је срушено или оштећено више од 500 кућа. Портпарол НАТО Џејми Шеј изјавио је да је ријеч о "једној бомби која је промашила циљ". Тај град на југу Србије нападнут је и 30-так дана касније, када је убијено најмање 20 људи.
2001. - Одржан први састанак Међународне комисије за питања граница између БиХ и СРЈ.
2007. - Умро Мстислав Леополдович Ростропович, руски виолончелиста, композитор, диригент и педагог.
2010. - Руски и украјински парламенти ратификовали су споразум о продужењу боравка руске Црноморске флоте у Севастопољу до 2042. године, који су у Харкову потписали предсједници Русије и Украјине Дмитриј Медведев и Виктор Јануковић.
2014. - У Новом Саду умро Вујадин Бошков, југословенски и српски фудбалер и Фудбалски тренер.
2015. - Полицајац Драган Ђурић убијен у терористичком нападу на полицијску станицу у Зворнику, у Републици Српској, који је извршио Нердин Ибрић /24/ из села Сапна код Зворника. Том приликом рањени су полицајци Жељко Гајић и Стево Миловановић.
2018. Северна и Јужна Кореја постигле споразум о денуклеаризацији и крају рата на Корејском полуострву.
