1564. - Умро швајцарски вјерски реформатор француског поријекла Жан Калвин, оснивач калвинске протестантске хришћанске цркве, једне од најважнијих у оквиру антиримокатоличке реформације. Од римокатоличких прогона склонио се у Женеву и ту основао прву протестантско-калвинску вјерску заједницу, а најважније вјерске идеје је 1536. изложио у дјелу "Установе хришћанске вјере". Калвинова реформација је брзо стекла мноштво присталица у Француској, Енглеској - пуританци, Шкотској - презбитеријанци, затим у Холандији, Чешкој, Словачкој, Мађарској, Војводини, потом и у Сјеверној Америци.

1679. - Енглески парламент усвојио "Хабеас корпус акт", закон којим је заштитио грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона касније су уграђени у устав САД.

1703. - Руски цар Петар Велики основао нову пријестоницу Русије на ушћу ријеке Неве у Балтичко море, названу Санкт Петербург. Мада су многи прорицали пропаст тог подухвата, израстао је велики и модеран град, пријестоницу Русије до 1918. Послије избијања Првог свјетског рата град је 1914. назван Петроград. Бољшевици су га 1924. године - послије Октобарске револуције, коју су 1917. почели у том граду и побједе у грађанском рату - преименовали у Лењинград, према надимку свог вође, а 1991. враћено му је име Санкт Петербург.

1840. - Умро италијански виртуоз на виолини и композитор Николо Паганини, чијој су вјештини савременици придавали магичне моћи. Обиљежио је виолинско мајсторство и литературу за тај инструмент свих епоха. Доста је компоновао, укључујући шест виолинских концерата, чувена 24 каприча за соло виолину, камерну музику.

1842. - Објављен устав "Друштва србске словесности" - претече Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и умјетности - које су 1841. у Београду основали Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. Уставом су дефинисани главни циљеви Друштва: усавршавање српског језика и ширење наука на српском језику. Први чланови Друштва били су још - осим предсједника, попечитеља министра просвјете Стефана Радичевића - Димитрије Исаиловић, Стефан Марковић, Јован Стејић, Сима Милутиновић - Сарајлија, Исидор Стојановић и Димитрије Тирол. Друштво је суспендовано у јануару 1864. године зато што је за чланове изабрало Ђузепа Гарибалдија, Николаја Чернишевског и Александра Херцена. Рад Друштва је обновљен у јулу 1864. под називом "Србско учено дружтво", од новембра 1886. се назива Краљевско-српска академија, од 1887. Српска краљевска академија, а послије Другог свјетског рата и доласка комуниста на власт Српска академија наука и умјетности. Назив Српска академија наука и уметности установљен је 1960.

1860. - Јединице италијанског револуционара Ђузепа Гарибалдија, вође националноослободилачког покрета за уједињење Италије, заузеле су град Палермо, убрзо и цијело острво Сицилију, послије чега су прешле на копно и у септембру 1860. тријумфално ушле у Напуљ.

1868. - Рођен српски писац Алекса Шантић, аутор антологијских пјесама "Остајте овдје", "Емина", "Вече на шкољу". Припадао је мостарском кругу око књижевног листа "Зора", који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. У Мостару је основао Српско пјевачко друштво "Гусле". У вријеме "анексионе кризе", изазване 1908. аустроугарском окупацијом БиХ, побјегао је у Италију, затим је био посланик у Босанском сабору. У Првом свјетском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту. У почетку је био под утицајем српских пјесника Бранка Радичевића, Јована Јовановића - Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити пјеснички израз, карактеристичан по елегичним и родољубивим мотивима. Његови стихови су музикални, а пјесме осјећајне, за национално и социјално потлачене, с јаким револтом против тираније. Огледао се и у драми и преводио с њемачког и чешког језика. Дјела: драме "Хасанагиница", "У магли", "Анђелија", превод "Лирског интермеца" Хајнриха Хајнеа.

1871. - Рођен француски сликар Жорж Анри Руо, који у експресионистичком маниру, снажним колоритом, изражавао трагична осјећања. Главне теме његових слика су арлекини, људске маске и религиозни мотиви, радови подсјећају на средњовјековне витраже, а и сам је радо сликао на стаклу.

1878. - Рођена америчка играчица ирског поријекла Исидора Данкан, једна од најзначајнијих балерина 20. вијека, зачетник модерног балетског правца у којем слободно обликован играчки покрет изражава емоције. Кореографије је заснивала на античкој грчкој умјетности и музици Фредерика Шопена, Рихарда Вагнера и Франца Петера Шуберта, која није компонована за балет. Написала је више чланака и расправа о балету и аутобиографију "Мој живот".

1909. - Рођен српски историчар умјетности Светозар Радојчић, професор Филозофског факултета у Скопљу до 1941. и Београду од 1945, члан Српске академије наука и умјетности. Модерним и широким схватањима и сјајним анализама, као научник и педагог, снажно је подстакао српску историографију. Аутор је низа значајних студија српске средњовјековне умјетности у којима је посебно освијетлио везе с умјетношћу Ромеје и западне Европе. Дјела: "Портрети српских владара у Средњем веку", "Старе српске минијатуре", "Уметнички споменици манастира Хиландара", "Мајстори старог српског сликарства", "Студије о уметности 13. века", "Иконе Србије и Македоније", "Милешева", "Старо српско сликарство", "Текстови и фреске", "Узори и дела старих српских уметника", "Српски псалтир".

1910. - Умро њемачки бактериолог Роберт Кох, један од оснивача бактериологије, добитник Нобелове награде за медицину 1905. Открио је 1882. бацил туберкулозе, скинувши вео тајне с опаке болести која је косила у 19. вијеку. Изоловао је и бацио антракса и пронашао изазивача колере, епидемијске болести која је у средњем вијеку уништавала цијеле градове, испитивао је афричку спаваћу болест, тифус, маларију и први примијенио лијечење кинином.

1923. - Рођен амерички дипломата њемачког поријекла Хајнц Алфред Кизингер, познат као Хенри Кисинџер, државни секретар САД за иностране послове од 1973. до 1977, добитник Нобелове награде за мир 1973, један од најзначајнијих шефова америчке дипломатије у 20. вијеку. Емигрирао је с родитељима из Њемачке 1938. Био је професор на Харвардском универзитету, а од 1969. савјетник предсједника Ричарда Никсона за националну безбједност. Припремио је директне преговоре Никсона и кинеских вођа у фебруару 1972, којима су нормализовани односи САД и Кине, преговоре са СССР-ом, мировне преговоре с Вијетнамом.

1937. - Послије више од четири године градње у Сан Франциску пуштен у саобраћај "Голден гејт", један од највећих мостова у свијету, који је убрзо постао симбол тог америчког града.

1941. - Њемачко војно заповједништво Србије је у Другом свјетском рату објавило наредбу којом је, под пријетњом смрћу, забрањено слушање страних радио-станица, изузев њемачких.

1941. - Британски бродови "Дорсетшајр", "Краљ Џорџ Пети" и "Родни" и авиони с носача авиона "Арк ројал" потопили у Другом свјетском рату један од највећих њемачких ратних бродова - "Бизмарк", који је три дана раније послао на морско дно, с више од 1.400 људи, британску крстарицу "Худ". С "Бизмарком" је потонуло 2.300 чланова посаде на пучини Атлантика наспрам француске обале.

1942. - У окупираној Чехословачкој у Другом свјетском рату смртно рањен шеф њемачке нацистичке тајне полиције Гестапо Рајнхард Хајдрих. Његова смрт 4. јуна 1942. изазвала талас репресалија против становништва у Чешкој и Моравској.

1943. - Код Жабљака у Другом свјетском рату спустила се војна делегација британске врховне команде ради успостављања веза са Народноослободилачком војском Југославије и припреме доласка главних британских представника.

1964. - Умро индијски државник Џавахарлал Нехру, један од оснивача покрета несврстаних. По повратку са студија у Енглеској постао је адвокат, али се убрзо посветио политици и борби за независност Индије, поставши сљедбеник "архитекте" индијске независности Махатме Гандија. По стицању независности Индије 1947. постао је први премијер и шеф дипломатије. У спољној политици је настојао да очува неутралност Индије, заузимајући се за активну мирољубиву коегзистенцију.

1988. - Сиријске трупе ушле у јужна предграђа Бејрута и окончале уличне борбе, вођене три седмице између ривалских муслиманских шиитских полиција.

1991. - Послије Заливског рата вође опозиције Кувајта састале се с емиром шеиком Џабером ал-Ахмадом ал-Сабахом, захтијевајући више демократије, враћање на снагу устава и окончање ванредног стања. Емир је и послије тога наставио да влада аутократски, уз прећутну сагласност западних земаља, које кршење људских права, према правилу, не замјерају политичким клијентима.

1992. - У Улици Васе Мискина у Сарајеву експлодирале четири гранате, од којих је 16 особа погинуло, док је више од стотину рањено. Истога дана делегација Странке демократске акције напустила је конференцију у Лисабону, гдје се од 21. маја преговарало о уставном уређењу БиХ.

1993. - Од експлозије аутомобила бомбе, коју је испред фирентинске палате Уфици из 16. вијека подметнула италијанска мафија, погинуло је пет људи и озбиљно је оштећена једна од најбогатијих збирки италијанског сликарства, античких скулптура и таписерија.

1994. - Руски писац Александар Солжењицин се, послије двије деценије проведене у избјеглиштву, вратио у отаџбину.

1996. - Русија потписала споразум са вођством чеченских сепаратиста о окончању борби у Чеченији од 1. јуна 1996, што је руски предсједник Борис Јељцин назвао историјским тренутком, али је тај споразум чеченска страна убрзо прекршила.

1997. - НАТО пакт и Русија потписали "Оснивачки акт о међусобној сарадњи", којим је створен заједнички Стални савјет НАТО-Русија за консултације о европској безбједности.

1999. - Главни тужилац Хашког трибунала за ратне злочине почињене на територији бивше Југославије Луиз Арбур потврдила подизање оптужнице против југословенског предсједника Слободана Милошевића, предсједника Србије Милана Милутиновића, начелника Генералштаба Драгољуба Ојданића, потпредсједника Савезне владе Николе Шаиновића и министра унутрашњих послова Србије Влајка Стоиљковића, као и издавање налога за њихово хапшење.

2004. - Америчке снаге суспендовале офанзивне операције против радикалне шиитске милиције у светом ирачком граду Наџафу.

2006. - У снажном земљотресу у индонезијском граду Јогјакарту погинуло око 5.000 људи.