Данас је сриједа, 27. новембар, 331. дан 2019. До краја године има 34 дана.
8. п. н. е. - Умро римски писац Флак Квинт Хорације, највећи римски лирски пјесник, који се више од иједног грчког или римског пјесника одликовао разноврсношћу стихова /24 врсте/ и строфа /19/. Током боравка у Атини подробно је упознао грчку културу, филозофију и умјетност. Његов трезвени класицизам, хладне ироничне опсервације, артифицијелност и строги морални захтјеви, усклађени с естетском савршеношћу пјесме, имали су огроман утицај на римско, ранохришћанско и европско пјесништво. Дјела: "Еподе", "Сатире" /двије књиге/, "Пјесме" или "Оде" /четири књиге/, "Писма" /двије књиге у хексаметрима/.
1570. - Умро италијански архитекта и вајар Јакопо Сансовино, мајстор пропорција и савршене хармоничности конструкције и декора. Најприје је радио у Фиренци и Риму, а 1527. је прешао у Венецију, гдје је подигао своје најљепше грађевине - Библиотеку и Лођету. Зграде које је пројектовао украшавао је сопственим статуама. Израдио је и статуе "Нептун" и "Марс" на степеништу Дуждеве палате и рељефе у мермеру у лођи цркве Светог Марка.
1701. - Рођен шведски физичар и астроном Андерс Целзијус, творац скале за мјерење топлоте - која је по њему добила име. Осматрао је сјеверну свјетлост и ефекте њених магнетних сметњи, обављао свјетлосна мјерења и испитивао метеоролошке појаве и Јупитерове сателите, али је пажњу научне јавности побудио тек изумом скале за мјерење топлоте. На њој је тачка кључања воде означена са 100, а тачка отапања леда с нула степени. Сопственим средствима подигао је опсерваторију у родној Упсали. Осим Целзијусове, постоји и Фаренхајтова скала за мјерење топлоте - подијељена на 180 и Реомирова - подијељена на 80 степени.
1874. - Рођен израелски државник и хемичар Хаим Азријел Вајцман, проналазач синтетичког ацетона, први предсједник Израела од 1948. до смрти 1952. Био је директор хемијске лабораторије Британског адмиралитета од 1916. до 1919, предсједник Свјетске ционистичке организације од 1920. до 1931. и Јеврејске агенције од 1929. до 1931. и од 1935. до 1946.
1879. - Француска скупштина из Версаја премјештена у Париз.
1895. - Умро француски писац Александар Дима - Син, који је ударио темеље позоришне друштвене драме. Написао је 16 позоришних комада, укључујући драматизацију романа "Дама с камелијама". Остала дјела: драме "Незаконити син", "Дениза", "Господин Алфонс", "Полусвијет".
1895. - Шведски фабрикант и проналазач динамита Алфред Нобел у Паризу написао тестамент којим је велико богатство завјештао за развој науке и литературе и борцима за мир. Предвидио је пет једнаких дијелова за награде - за физику, хемију, медицину, књижевност и мир. Умро је 1896, а награде су први пут додијељене 1901. "Награда треба да се дијеле без икаквих обзира на националност", пише у тестаменту. Од 1969. додјељује се и Нобелова награда за економију.
1919. - Послије Првог свјетског рата, у којем је учествовала на страни Централних сила, Бугарска је у Неију потписала мировни уговор на основу којег је Добруџа припала Румунији, приморје Тракије Грчкој, а градови Струмица, Босилеград и Цариброд /Димитровград/ Југославији.
1921. - Рођен чехословачки државник словачког поријекла Александер Дубчек, вођа покрета реформи у Чехословачкој крајем шездесетих година 20. вијека, названих "Прашко прољеће". Био је најистакнутији протагониста демократизације и препорода друштва и Комунистичке партије Чехословачке и изградње "социјализма с људским ликом". У Другом свјетском рату 1944. је учествовао у словачком народном устанку. Од 1963. био је на челу Комунистичке партије Словачке, а у јануару 1968. је изабран за генералног секретара Централног комитета КПЧ умјесто Антоњина Новотног. Свргут је послије војне интервенције пет земаља Варшавског пакта у августу 1968. У децембру 1969. је наименован за амбасадора у Турској, али је већ 1970. опозван и потом је скоро двије деценије провео у потпуној политичкој изолацији. Послије пада комунистичког режима 1989. изабран је за предсједника чехословачког парламента.
1926. - Ахмед Бен Зогу у Тирани потписао пакт с вођом фашистичке Италије Бенитом Мусолинијем да би ојачао реакционарни феудални режим у Албанији.
1940. - Нацистичка Њемачка у Другом свјетском рату анектирала француску покрајину Лорену.
1940. - У Румунији профашистичка "Гвоздена гарда" убила више од 60 сарадника избјеглог краља Карола Другог, укључујући бившег премијера Николаеа Јоргу.
1941. - Заузимањем тврђаве "Гондер" у Етиопији снаге Велике Британије и савезника у Другом свјетском рату сломиле у источној Африци јединице фашистичке Италије, чиме су Етиопија, Сомалија и Еритреја ослобођене окупације. Тада је заробљено више од 23.000 италијанских војника и тако је срушено италијанско колонијално царство у источној Африци, а Британци су остварили пуну контролу Црвеног мора и обезбиједили се од продора непријатеља ка Суецком каналу с југа.
1942. - Рођен Џими Хендрикс - амерички рок пјевач афричког поријекла, гитариста и писац пјесама, један од најпопуларнијих музичара у свијету шездесетих година 20. вијека. Умро је 1970. од прекомјерне дозе дроге.
1942. - Француска морнарица у Другом свјетском рату потопила већи дио ратне флоте у тулонској луци да би спријечила њен пад у руке нациста.
1953. - Умро амерички писац Јуџин Гледстон О'Нил, творац модерне америчке драме, добитник Нобелове награде за књижевност 1936. Његове драме одликују реализам и жестина која каткад прелази у бруталност. Драме и трилогија "Електри приличи црнина", у којој је класичну грчку тему о Едипу примијенио на савремени свијет, односно америчко друштво у вријеме грађанског рата, донијели су му свјетску славу. Остала дјела: драме "Иза хоризонта", "Ана Кристи", "Сва божија дјеца имају крила", "Велики бог Браун", "Цар Џонс", "Дуго путовање у Европу", "Жудња под бријестовима".
1955. - Умро француски композитор швајцарског поријекла Артур Хонегер, један од најистакнутијих полифоничара француске музике. Многостран у изразу, приклонио се неокласичном и експресионистичком стилу и створио је нови, монументални стил, напустивши француску музичку традицију. Написао је више од 200 дјела, укључујући филмску музику. Дјела: ораторијуми "Краљ Давид", "Јованка Орлеанка на ломачи", симфонијска дјела "Љетна пасторала", "Рагби", "Пасифик 231", "Литургијска симфонија", композиција за клавир и оркестар "Кончертино", књига "Ја сам композитор".
1961. - СССР предложио неодложну забрану нуклеарних проба без међународне контроле.
1983. - Приликом пада колумбијског авиона "боинг 747" у близини мадридског ареодрома "Барахас" погинуо је 181 путник, укључујући и чланове посаде.
1989. - Од експлозије у ваздуху колумбијског авиона "боинг 727", према свему судећи изазваној подметнутом бомбом, погинуло свих 107 путника и чланова посаде.
1990. - Министар финансија Џон Мејџор изабран за премијера и шефа Конзервативне странке Велике Британије, послије оставке Маргарет Тачер.
1991. - Разбјешњела маса у Пном Пену напала номиналног лидера Црвених Кмера Кијеа Сампана, који је евакуисан у Бангкок да не би био линчован. Током страховладе маоистичког покрета Црвених Кмера под вођством Пола Пота, од априла 1975. до децембра 1978, када су збачени с власти вијетнамском окупацијом Камбоџе, убијено је између милион и два милиона становника те земље - у југоисточној Азији.
1996. - Од експлозије гаса у руднику угља у кинеској провинцији Шанси погинуо најмање 91 рудар.
2001. - У Русији званично отворен Каспијски нафтоводни систем, кроз који ће годишње бити транспортовано 32 милиона тона казахстанске нафте у луку код Новоросијска на обали Црног мора.
2004. - Духoвни пoглaвaр прaвoслaвних хришћaнa вaсeљeнски пaтриjaрх Вaртoлoмej Први прeузeo је у Ватикану од папе Јована Павла Другог пoсмртнe oстaткe свeтaцa из пeриoдa рaнoг хришћaнствa - Свeтoг Хризостoмa и Свeтoг Грeгoриja.
2006. - У Спомен-подручју "Јасеновац", у присуству највиших хрватских званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртавама усташког логора смрти.
