Данас је уторак, 27. септембар, 270. дан 2022. До краја године има 95 дана.
1601. - Рођен француски краљ Луј Тринаести, који је током владавине од 1610. до 1643. завео апсолутизам уз помоћ кардинала Армана Жана ди Плесија Ришељеа. Угушио је устанак хугенота, наставио колонијално ширење Француске и започео Тридесетогодишњи рат да би ослабио моћ Њемачког царства. У вријеме његове владавине 1635. основана je Француска академија.
1783. - Рођен шпански генерал и мексички цар Агустин Итурбиде, који је 1820. прешао на страну мексичких устаника, а Конгрес Мексика га је 1822. прогласио царем Агустином Првим. Неколико мјесеци послије крунисања принуђен је да абдицира и оде у избјеглиштво, а кад се вратио и покушао да врати власт, 1824. ухапшен је и стријељан.
1825. - Енглески проналазач Џорџ Стивенсон у Дарлингтону покренуо путнички воз на првој жељезничкој прузи у свијету: Дарлингтон - Стоктон у сјевероисточној Енглеској, који је вукла његова парна локомотива "актив". Успјех је био огроман и жељезница је убрзо "освојила" Европу, потом и цијели свијет.
1862. - Рођен јужноафрички генерал и државник Луис Бота, један од вођа Бура у рату с Енглезима од 1899. до 1902. и први премијер Јужноафричке Уније од 1910. до 1919. Био је премијер Трансвала од 1907. до 1910, кад су се бурске републике Трансвал, Натал, Оранџ и Кејпленд удружиле у Унију.
1854. - У Атлантском океану се догодила прва велика несрећа - потонуо је пароброд "Арктик" са око 300 људи.
1891. - Умро руски писац Иван Александрович Гончаров, који је сјајним стилом описао стагнацију, мртвило и паразитизам руског племства половином 19. вијека. Атмосфери апатије и бесмислености која је обузела руско племство супротставио је све снажнији продор виталних духова младе грађанске класе. Име Обломов главног јунака другог дијела истоименог романа-трилогије и појам "обломовштина" постали су синоними за апатију и безвољност. Остала дјела: романи "Обична прича", "Понор", есеји "Милион грчева", "Боље икад него никад", "Успомене на Бјелинског", путопис "Фрегата `Палада`".
1895. - Рођен српски љекар Војислав Арновљевић, оснивач кардиолошке школе у Југославији, професор Медицинског факултета у Београду и члан Српске академије наука и умјетности. Школовао се у Београду и у Француској, гдје је упућен послије преласка Албаније у Првом свјетском рату са српском војском. Организовао је прве курсеве из кардиологије за љекаре из цијеле земље и објавио око 90 студија из кардиологије и других области интерне медицине. Од 1932. до 1934. издавао је "Медицински годишњак", а од 1948. до 1963. уређивао је "Љекарски приручник".
1902. - Рођен српски писац и позоришни критичар Милан Дединац, сљедбеник француске авангардне лирике. Допринио је ослобађању српске поезије од традиционалне форме. Филозофски факултет је завршио у Београду, до Другог свјетског рата био је новинар "Политике", од 1941. до 1943. био у њемачком заробљеништву, а послије ослобођења земље уредник "Политике", потом "Књижевних новина", које је основао са групом писаца, био аташе за културу у Паризу, драматург и управник Југословенског драмског позоришта. Дјела: "Јавна птица", "Један човек на прозору", "Песме из дневника заробљеника број 60211", "Од немила до недрага", "Позив на путовање", "Студија о Бранку Радичевићу", "Позоришне хронике".
1917. - Умро француски сликар, графичар и вајар Илер Жермен Едгар Дега, виртуозан цртач, сликар којег је највише занимала живост и разноврсност покрета. У почетку реалиста, касније се приближио импресионизму. У уљаној техници израдио је више сјајних портрета, нарочито у младости - касније се више служио пастелом. У зрелом добу радио је готово искључиво фигуре. Поткрај живота радио је и ситне фигуре у воску и глини.
1921. - Умро њемачки композитор Енгелберт Хампердин, професор Конзерваторијума у Барселони, Келну, Франкфурту на Мајни и Берлину, који се романтичном оперском причом "Ивица и Марица", прожетом духом народне музике, одупро вагнеријанству и дао путоказ развоја њемачке опере тог типа. Остала дјела: опере "Краљевска дјеца", "Трноружица", хорске баладе, соло пјесме.
1922. - Грчки краљ Константин Први због војног пораза у рату с Турском приморан, послије двогодишње владавине, да други пут абдицира, чиме је дефинитивно сишао с пријестола. Краљ је постао 1913, али је 1917. први пут абдицирао, јер је његова одлука о неутралности Грчке у Првом свјетском рату изазвала велико незадовољство и у грчком народу и међу западним савезницима.
1938. - Друштво народа означило Јапан као агресора у Кини.
1939. - Послије 19 дана отпора и непрестаног тродневног бомбардовања Варшава се предала Нијемцима у Другом свјетском рату.
1940. - Њемачка, Италија и Јапан потписали у Берлину десетогодишњи војни и економски пакт, познат под називом Осовина Берлин - Рим - Токио. Тројном фашистичком пакту приступиле су убрзо Мађарска, Румунија, Бугарска, Словачка и Финска, а због великих демонстрација у Београду и осталим српским градовима 27. марта 1941. пропао је покушај југословенске владе да му прикључи Југославију.
1947. - У Варшави на савјетовању комунистичких партија СССР, Југославије, Бугарске, Румуније, Мађарске, Чехословачке, Пољске, Француске и Италије одлучено да се оснује Информациони биро тих партија са сједиштем у Београду. Закључено је да је задатак Информбироа "организација размјене искустава и, у случају потребе, координација дјелатности комунистичких партија на основу узајамне сагласности".
1959. - Тајфун усмртио скоро 5.000 људи на јапанском острву Хоншу.
1962. - У Јемену у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. С пријестола је збачен имам Мохамед, само седмицу пошто је наслиједио умрлог оца имама Ахмада.
1968. - Португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар, који је владао 36 година, морао је због можданог удара да напусти мјесто премијера.
1970. - На иницијативу египатског предсједника Гамала Абдела Насера краљ Јордана Хусеин и вођа палестинске герилске групе "Ал Фатах" Јасер Арафат су се у Каиру састали с лидерима десет арапских земаља и потписали споразум о окончању грађанског рата у Јордану.
1990. - Иран и Велика Британија обновили дипломатске односе, које је Техеран прекинуо 1989. због књиге "Сатански стихови" британског писца индијског поријекла Салмана Руждија, али су они подигнути на амбасадорски ниво тек 1998. кад су иранске власти одустале од "фатве", смртне казне запријећене Руждију.
1995. - Израелска влада Палестинцима предала на самоуправу велики дио Западне обале.
1996. - Снаге фундаменталистичког исламског покрета талибана заузеле главни град Авганистана Кабул и објесиле бившег шефа државе Наџибулу.
2000. - Комисија за тражење несталих и заробљених лица Републике Српске, на локалитету села Залазје на подручју општине Сребреница, пронашла остатке 23 леша - лица српске националности која су нестала на Петровдан 1992. године у овом селу.
2011. - Умро Вилијам Грејтбач, амерички инжењер, проналазач пејсмејкера.
2017. - Умро Хју Хефнер, амерички продуцент, политички активиста и филантроп, оснивач и главни уредник "Плејбоја".
