Данас је четвртак, 28. новембар, 332. дан 2019. До краја године има 33 дана.
1520. - Португалски морепловац Фернандо Магелан упловио у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име.
1632. - Рођен француски композитор, виолиниста, диригент, пјевач, глумац, сценограф и плесач италијанског поријекла Ђовани Батиста Лили, познат као Жан Батист Лили, творац класичне француске опере, с балетима, хоровима, аријама и сценским ефектима. У сарадњи с француским комедиографом Жаном Молијером створио је нову драмско-музичку врсту комедије: балет-комедију с пјевањем и плесом. Приписује му се прва употреба палице за дириговање. Док је почетком 1687. дириговао "Те деум" за опоравак од болести краља Луја Четрнаестог, озлиједио се дугим диригентским штапом и рана се претворила у смртоносну гангрену. Дјела: опере "Тезеј", "Персеј", "Кадмис и Хермиона", "Алсеста", "Психа", "Амадис од Галије", "Армида", "Асис и Галатеја", "Прозефина", "Фетон", комедије-балети "Женидба на силу", "Жорж Дандин", "Господин од Пурсоњака", "Грађанин-племић", црквене композиције "Те деум", "Де профундис", "Мизерере".
1757. - Рођен енглески сликар, бакрорезац и писац Вилијам Блејк, чија је поезија мистична и апокалиптична. У сликарству је испрва копирао радове Микеланђела Буонаротија, Сантија Рафаела и Албрехта Дирера. Касније је илустровао старозавјетну "Књигу о Јову" и дјела Џона Милтона, а најуспјешније "Божанствену комедију" Дантеа Алигијерија. Писао је велике религиозне и филозофске поеме, али је литерарну славу стекао лаким и непосредним лирским пјесмама - као што су "Пјесме искуства" и "Пјесме невиности".
1820. - Рођен њемачки филозоф Фридрих Енгелс, један од оснивача научног социјализма и најближи сарадник Карла Маркса. Потиче из породице која је посједовала фабрике у Њемачкој и Енглеској. Основне поставке материјалистичког поимања свијета изложио је у "Анти-Дирингу". У сарадњи са Марксом написао је "Њемачку идеологију" и "Манифест комунистичке партије" и организовао Прву интернационалу - међународно удружење радника, основано 1864. Послије Марксове смрти 1883. наставио је рад у Другој интернационали, основаној 1889. и написао "Поријекло породице, приватне својине и државе" и "Лудвиг Фојербах и крај њемачке класичне филозофије". Посљедње године живота посветио је редиговању другог и трећег тома Марксовог "Капитала". Остала дјела: "Скица за критику националне економије", "Положај радничке класе у Енглеској", "Света породица или критика критичке критике против Бруна Бауера и компаније".
1821. - Панама прогласила независност од Шпаније и придружила се Колумбији.
1829. - Рођен руски клавирски виртуоз и композитор Антон Григорјевич Рубинштајн, оснивач Конзерваторијума у Петрограду. Припадао је тзв. космополитском правцу, насупрот "Великој петорици". Компоновао је опере, клавирске композиције, соло пјесме.
1878. - Умро српски писац и сликар Ђура Јакшић, најизразитији представник романтизма у српској књижевности и један од најдаровитијих српских сликара 19. вијека. Писао је родољубиве, сатиричне и социјалне лирске и епске пјесме. Сликарство је учио у Сегедину, Темишвару, Пешти, Великом Бечкереку /Зрењанин/, Бечу и Минхену. Потом је био учитељ у многим мјестима у Србији и предавао цртање у Крагујевцу, Пожаревцу и Јагодини. Страстан, плаховите маште и пламених емоција, бунтован и слободољубив, писао је с романтичарским патосом пјесме о слободи и стиховане лирске исповијести. Пјесме "На Липару", "Поноћ", "Мила", "Падајте, браћо", "Отаџбина", "Ја сам стена", "Ноћ у Горњаку" спадају у врх српске романтичарске поезије. Написао је и драме у стиховима "Сеоба Србаља", "Јелисавета, књегиња црногорска" и "Станоје Главаш" и око 40 приповиједака.
1881. - Рођен аустријски писац Штефан Цвајг, који је, под утицајем бечког импресионизма, психоанализе Сигмунда Фројда и хуманистичке европске традиције, у раним дјелима био заокупљен лавиринтима људске психе. Касније је знатну популарност стекао романсираним биографијама и есејистичким студијама о значајним личностима историје и литературе. Пред нацистима је 1938. емигрирао у САД, а 1942. је у Бразилу извршио самоубиство, захваћен унутрашњом кризом и сломљен насистичким варварством. Дјела: приповијетке "Пометеност осјећања", "Амок", "Први доживљај", романсиране биографије "Жозеф Фуше", "Марија Антоанета", "Тријумф и трагика Еразма Ротердамског", "Марија Стјуарт", студије "Три мајстора" /Балзак, Дикенс, Достојевски/, "Борба с демоном" /Хелдерлин, Клајст, Ниче/, "Три пјесника свога живота" /Казанова, Стендал, Толстој/, "Јучерашњи свијет" /меланхолична слика европске културе на умору/.
1905. - Ирски националиста Артур Грифит у Даблину основао партију "Шин Фејн", чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије.
1907. - Рођен италијански писац Алберто Пинкерле, познат као Алберто Моравија, који је стекао свјетску славу дјелима о моралном раслојавању италијанске буржоазије. Писао је романе, позоришне комаде, кратке приче, есеје, путописе, критику - филмску и позоришну. Дјела: романи "Равнодушни људи", "Презир", "Римљанка", "Досада", "Конформист", "Ћоћара", "Ја и он", "Пажња", "Унутрашњи живот", "Година 1934"; приповијетке: "Римске приче", "Аутомат", "Други живот".
1919. - Ненси Естор као прва жена изабрана у британски парламент.
1941. - Црвена армија у Другом свјетском рату избацила трупе нацистичке Њемачке из Ростова.
1942. - У пожару који је уништио један ноћни клуб у америчком граду Бостон живот изгубило скоро 500 људи.
1943. - У Техерану у Другом свјетском рату, на првом заједничком састанку, совјетски лидер Стаљин, предсједник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил разматрали отварање другог фронта у Европи, операције на источном фронту, послијератно уређење Европе и питање Југославије. Договорено је да се Југославија обнови "у потпуном територијалном интегритету и независности, с тим што ће се питање њених западних граница ријешити послије рата".
1945. - Умро амерички тенисер и политичар Двајт Дејвис, који је 1900. основао тениско такмичење нација "Дејвис куп". Био је и амерички министар рата од 1925. до 1929. и генерални гувернер САД на Филипинима од 1929. до 1932.
1954. - Умро италијански нуклеарни физичар Енрико Ферми, који је први бомбардовао уран неутронима, добитник Нобелове награде за физику 1938. Засновао је теорију кретања неутрона, а у Другом свјетском рату је у САД, гдје је 1938. емигрирао из фашистичке Италије, на Чикашком универзитету руководио градњом првог нуклеарног реактора. Његовим именом названо је више појмова у нуклеарној физици: "Фермијево правило селекције", "Фермијев модел гаса", "Фермијева 'старост' неутрона", "ферми" као јединица за дужину.
1960. - Мауританија постала независна исламска република.
1971. - Јорданског премијера Васфија Тела у Каиру, гдје је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији, убили припадници палестинске терористичке организације "Црни септембар".
1975. - Постављени посљедњи метри пруге Београд - Бар. Више од сто година она је била у стратешком, економском и градитељском програму Србије и Црне Горе, али је градња почела 1952, а радови су интензивирани тек 1968. Више од 27 одсто пруге пролази кроз тунеле и иде преко вијадуката и мостова. Пруга која има 254 тунела и 234 моста већим дијелом /301 километар/ пролази кроз Србију, а 175 километара кроз Црну Гору.
1975. - Фретилин /Револуционарни фронт за независност Источног Тимора/ једнострано прогласио независност те бивше португалске колоније, коју је окупирала Индонезија, и оснивање Демократске Републике Источни Тимор.
1979. - Новозеландски авион "ДЦ-10" ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживио нико од 257 путника и чланова посаде.
1987. - Приликом пада јужноафричког авиона "боинг 747" у Индијски океан близу Маурицијуса погинуло свих 160 путника и чланова посаде.
1989. - Индијски премијер Раџив Ганди дао оставку послије пораза на изборима.
1990. - Сингапурски премијер Ли Куан Ју сишао са власти послије 31 године.
1994. - Норвежани на референдуму одбили да се прикључе Европској унији.
2000. - Холандски парламент легализовао еутаназију, а Холандија је тако постала прва земља на свијету у којој убиство због милосрђа није противзаконито.
2001. - Споразум о успостављању Међународног савјета за сарадњу БиХ и СРЈ ступио на снагу.
2001. - Представници хрватске Амбасаде у Вашингтону преузели званично оригиналну Збирку и архив Музеја усташког логора "Јасеновац" која је, запакована у неколико металних кутија, авионом из Њујорка превезена у Загреб.
