Данас је петак, 28. октобар, 301. дан 2022. До краја године има 64 дана.
1492. - Шпански морепловац италијанског поријекла Кристифор Колумбо на првом путовању преко Атлантика открио Кубу и прогласио је посједом Шпаније.
1704. - Умро енглески филозоф Џон Лок, један од утемељивача емпиризма и либералистичке филозофије. Оспоравао је теорију о урођеним идејама и принципима и успоставио начело да нема ничег у разуму што претходно није прошло кроз чула и да све идеје којима разум оперише потичу из искуства. Као политички филозоф залагао се за вјерску толеранцију и поштивање мишљења и опредјељења других, за ограничење владарске моћи и законску заштиту индивидуалних права и слобода грађана. Снажно је утицао на касније филозофе емпиричаре и теоретичаре либералног друштва и грађанске државе. Дјела: "Оглед о људском разуму", "Писма о толеранцији", "Двије расправе о влади", "Васпитање".
1716. - Умро српски поморац и математичар Марко Мартиновић, руски кнез, стручњак за хидроградњу и бродоградњу, један од најученијих људи свог времена. Као наставник Поморске академије у Венецији подучавао је и младиће из Русије, примљене на молбу цара Петра Великог. У родном Перасту је руководио радом једне од најстаријих поморских школа на Јадрану.
1746. - Перуански градови Лима и оближњи Каљао разорени у земљотресу који је усмртио најмање 18.000 људи.
1836. - Проглашена федерација Перуа и Боливије.
1886. - На острву Бидл у Њујоршкој луци предсједник САД Гровер Кливленд открио Статуу слободе, поклон Француске, коју је израдио Фредерик Огист Бартолди.
1891. - У Јапану у земљотресу на највећем острву Нипон погинуло најмање 10.000 људи.
1914. - Рођен амерички микробиолог Џонас Едвард Салк, који је 1953. пронашао вакцину против дјечије парализе, епохално откриће које је на минимум смањило опасност од опаке болести.
1915. - Повлачећи се са српском војском у Првом свјетском рату, самоубиство извршио српски писац Милутин Ускоковић, аутор лирског темперамента, у чијим се дјелима сукобљавају романтизам и модерно схватање живота и свијета. Завршио је права у Београду и докторирао у Женеви. Покушао је да створи београдски друштвени роман, улазећи у драматичне сударе личности с градском средином, али је више приказивао унутрашња стања интелектуалаца него комплексну слику времена. Дјела: романи "Дошљаци", "Чедомир Илић", збирка приповиједака "Кад руже цветају", цртице "Под животом", "Вите фрагмента".
1918. - Послије распада Аустро-Угарске у Првом свјетском рату у Прагу Национални комитет прогласио да преузима власт и убрзо је створена Чехословачка са предсједником Томашем Гаригом Масариком.
1919. - У САД ступио на снагу закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола.
1922. - У Напуљу почео "Марш на Рим" око 40.000 "црнокошуљаша", припадника оружаних одреда Бенита Мусолинија, чиме је извршен фашистички удар у Италији. Мусолини је два дана касније присилио краља Виторија Емануела Трећег да му повјери мандат за састав владе и тако је легализован фашистички режим који је владао Италијом до јула 1943.
1923. - Умро српски политичар и публициста Стојан Протић, један од твораца Радикалне странке, први премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, јер је регент Александар Карађорђевић понудио њему да састави владу умјесто вођи радикала Николи Пашићу. Издавао је и уређивао часопис "Дело" и лист "Одјек". Дјела: "О Македонији и Македонцима", "Срби и Бугари у Балканском рату", "Албански проблем и Србија и Аустро-Угарска", "Тајна конвенција између Србије и Аустро-Угарске".
1924. - Рођен српски тренер Александар Николић, творац супериорне југословенске школе кошарке, најзначајнији стручњак европске кошарке у 20. вијеку. Кошарку је почео да игра 1946. и наступао је за више екипа, укључујући "Црвену звезду" и "Партизан", за југословенски национални тим одиграо је 11 утакмица, а 1951. је постао тренер репрезентације Југославије, којој је донио прве медаље 1961. на европском и 1963. на свјетском првенству и тутуле првака Европе 1977. и свијета 1978. У кошаркашким круговима најчешће су га називали "Професор" и био је учитељ плејаде српских тренера, чије су екипе практично монополизовале европске клупске титуле. Због огромних заслуга за кошарку 1998. уврштен је у чувену "Кућу славних" у америчком граду Спрингфилд, колијевци кошаркашке игре.
1932. - Рођен кипарски државник Спирос Кипријану, први шеф дипломатије послије стицања независности Кипра 1960. Шеф државе је постао 1977, послије смрти предсједника архиепископа Макариоса Трећег.
1940. - Фашистичка Италија почела напад на Грчку, под изговором да Грчка намјерава да нападне Албанију, тада под патронатом Рима. Грци су у противофанзиви, која је трајала цијеле зиме, продрли дубоко у Албанију и нанијели фашистима озбиљне поразе, али кад је Њемачка напала Грчку послије окупације Југославије 1941, Италијани су уз помоћ Нијемаца принудили Грчку на капитулацију.
1962. - Совјетски лидер Никита Сергејевич Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета с Кубе, послије чега је предсједник САД Џон Фицџералд Кенеди изјавио да ће обуставити блокаду тог карипског острва, чиме је спласнула напетост у односима Москве и Вашингтона и отклоњена опасност од избијања новог свјетског сукоба.
1992. - Копредсједници Женевске конференције о претходној Југославији Сајрус Венс и лорд Дејвид Овен објавили приједлог уставног уређења за бившу Босну и Херцеговину, према којем би она била децентрализована и подијељена на десет аутономних региона.
1995. - У пожару који је избио у метроу главног града Азербејџана - Бакуу погинуло је 289 људи.
1996. - Изненађујућим изборним тријумфом Лабуристичке партије, вођа те странке Алфред Сант постао премијер Малте, Малтежани су одбацили чланство у Европској унији.
2006. - Грађани Србије на референдуму потврдили нови Устав.
2008. - На изборима у Малдивима предсједник Маумун Абдула Гејум изгубио власт послије 30 година. Он је признао побједу опозиционог кандидата Мохамеда Нашида који је током његове владавине више пута био затваран због промовисања демократије на том архипелагу у Индијском океану.
