Данас је понедјељак, 29. мај, 149. дан 2023. До краја године има 216 дана.
1167. - Војска удружених италијанских градова Ломбардијске лиге у бици код Лењана нанијела одлучујући пораз трупама њемачког цара Фридриха Првог Барбаросе, који се послије пораза покајнички измирио с папом и преузео вођење Трећег крсташког рата.
1453. - Послије дуге опсаде Турци освојили Константинопољ, пријестоницу некад моћне Византије. У крвавој тродневној оргији Турци су убили све браниоце, укључујући посљедњег ромејског владара Константина Једанаестог Палеолога, сина цара Манојла Другог и царице Јелене, кћерке српског великаша Константина Драгаша.
1630. - Рођен енглески краљ Чарлс Други Стјуарт, син Чарлса Првог, погубљеног у грађанском рату 1649, који је постао монарх на свој рођендан 1660, послије укидања републике успостављене 1653. под владавином Оливера Кромвела. Ступајући на престо Велике Британије и Ирске, обавезао се на поштовање права парламента и личних слобода грађана, што је покушао да изигра, показујући апсолутистичке тежње. Томе се успротивила Странка виговаца. Либерали и парламент га је 1679. приморао да потпише "Хабеас сорпус ацт" којим су озакоњене извјесне грађанске слободе, а грађани заштићени од незаконитог хапшења и утамничења. Његова владавина до смрти 1685. у историји је означена као период рестаурације.
1807. - Турског султана Селима Трећег, који на пријесто дошао 1789, слабог владара који никако није успијевао да изађе на крај са самовољом јањичара у Београдском и Видинском пашалуку, оборио Мустафа Четврти.
1839. - Успостављени дипломатски односи Србије и Велике Британије.
1839. - Основана Књажевска канцеларија иностраних дела Кнежевине Србије. У спомен на овај догађај, 29. мај се обиљежава као Дан српске дипломатије.
1875. - Рођен српски писац Светозар Ћоровић, који је у Мостару 1896. с Алексом Шантићем и Јованом Дучићем покренуо лист "Зора" у којем је развио плодан приповједачки и уреднички рад. Био је међу водећим српским националистима који су водили акције против окупаторског аустроугарског режима у БиХ. У Првом свјетском рату је интерниран и потом мобилисан. Отпуштен је пошто је оболио, а 1919. је умро. У приповијеткама, драмама и романима описивао је живот у Херцеговини, пишући непосредним стилом, који се одликује живописношћу казивања и лакоћом. Дјела: романи "Стојан Мутикаша", "Женидба Пере Карантана", "Мајчина султанија", збирке приповиједака "У часовима одмора", "Моји познаници", "Брђани", драме "Зулумћар", "Он", "Адам-бег", "Ајша".
1879. - Рођен српски писац Коста Абрашевић, раднички пјесник, који је као припадник српске социјалдемократије и поезију схватао као средство за постизање социјалдемократских циљева. Његови умјетнички недорађени стихови - што у првом реду ваља приписати чињеници да је стварао изузетно млад /умро је у 19. години/ - прожети су љубављу према трудбеницима. Име "Абрашевић" носе многа културно-умјетничка друштва у Србији. Пјесме: "Звижди, ветре", "Свет је нама отаџбина", "Братство", "Црвена".
1894. - Рођен амерички филмски режисер аустријског поријекла Џозеф фон Штернберг, визуелни перфекциониста, мајстор освјетљења и контраста. Подједнако је упечатљив у епским сценама и у крупним плановима изразите пластичности и сензибилитета, што је умногоме резултат сјајне сарадње са глумицом Марлен Дитрих. Филмови: "Подземље", "Плави анђео", "Мароко", "Једна америчка трагедија", "Шангај експрес", "Плава Венера", "Црвена краљица", "Ђаво је жена", "Шангајско подземље", "Макао".
1910. - Умро руски композитор, пијаниста и диригент Милиј Алексијевич Балакирјев, покретач и идејни вођа композиторске групе, по њему назване Балакирјевљев кружок или "Велика петорица". Групу су чинили још Цезар Кјуј, Модест Мусоргски, Николај Римски - Корсаков и Александар Бородин. Надовезујући се на руског композитора Михаила Глинку, изградио је музички стил на елементима фолклора, првенствно руског и оријенталног. Дјела: симфонијске поеме "Русија", "Тамара", музика за "Краља Лира", клавирске композиције, укључујући фантазију "Исламеј".
1914. - У судару путничког брода "Царица Ирске" и норвешког теретњака "Сторстат" на ријеци Сент Лоренс у Канади погинуло је најмање 1.012 људи.
1917. - Умро српски књижевник Владислав Петковић Дис. Непризнат, жучно осуђиван и готово сасвим одбачен у свом времену, Дис је пјесник коме је будућност свесрдно отворила врата славе. Својом лириком тамних, негаторских, загробних и сањарских тонова, испуњен болом и поразом, он је опјевао "тамницу живота". Антологијским се сматрају његове песме: "Можда спава", "Са заклопљеним очима", "Утопљене душе", "Јутарња идила", "Плаве мисли"... Дис је по природи био боем. Са Симом Пандуровићем је уређивао "Књижевну недељу", био ратни извјештач при српској Врховној команди у Првом балканском рату, прешао Албанију и као избјеглица боравио у Француској. У повратку, брод на коме се налазио, торпедовала је њемачка подморница и велики пјесник нашао је своје посљедње уточиште у Јонском мору, код Крфа.
1917. - Рођен амерички државник Џон Фицџералд Кенеди, који је 1960. у 43. години живота постао најмлађи шеф државе у историји САД. У Другом свјетском рату је служио у морнарици, а потом кратко био новинар. У Конгрес је изабран 1947, а 1952. је постао сенатор. За предсједника САД је изабран као кандидат Демократске странке. Убијен је у Даласу 22. новембра 1963, али послије очито намјерно траљаво вођене истраге није поуздано утврђено ко је убица. Као атентатор је званично означен Ли Освалд који је под крајње сумњивим околностима и сам убијен два дана касније у полицијској станици у Даласу.
1919. - У вријеме док је совјетска Русија водила борбу на живот и смрт против контрареволуције - Енглеска, Француска, САД и Италија су признале владу бившег царског генерала Александра Колчака, предводника "бјелогардејаца", који су у почетку, уз обилну подршку западних сила, имали знатне успјехе против слабо наоружане Црвене армије. Његове јединице су разбијене у јануару 1920, а он је ухапшен на жељезничкој станици у Иркуцку и убрзо стријељан.
1942. - Умро амерички филмски и позоришни глумац Џон Баримор, познат по улогама љубавника у доба нијемог филма. Филмови: "Ромео и Јулија", "Др Џекил и мистер Хајд", "Распућин и царица", "Марија Аноанета".
1943. - На Сутјесци у Другом свјетском рату дио партизанских јединица и Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије пробио се из обруча 130.000 њемачких, италијанских, бугарских и хрватских војника, који су у Петој офанзиви /њемачки назив "Операција Шварц"/, покушали да униште главнину партизанских снага. У обручу на Зеленгори и Сутјесци биле су окружене четири партизанске дивизије са 16.000 бораца и 4.000 рањеника. У најдраматичнијој бици партизана током рата, окончаној 15. јуна, партизанске дивизије су изгубиле трећину бораца, укључујући Саву Ковачевића, команданта Треће дивизије која је остала да штити тешке рањенике. Нијемци су масакрирали око хиљаду заробљених рањеника.
1953. - Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Намгјал Вангди, познат као Тензинг Норгај, постали први људи који су освојили "кров свијета" Монт Еверест, 8.848 метара висок врх планинског масива Хималаји.
1966. - Будистичка калуђерица се спалила у вијетнамском граду Хуе као знак протеста против проамеричке марионетске војне владе Јужног Вијетнама.
1972. - Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије и предсједник Президијума Врховног Совјета СССР Леонид Брежњев и предсједник САД Ричард Никсон у Москви потписали документ под називом "Основа за међусобне односе СССР и САД" којим је отворена ера бољих односа и мирољубиве коегзистенције двију велесила.
1978. - Шеф кинеске дипломатије Хуанг Хуа у УН означио СССР као најопаснији извор избијања новог свјетског рата.
1979. - Умрла америчка филмска глумица канадског поријекла Мери Пикфорд, звијезда нијемог филма. С Чарлијем Чаплином, Дагласом Фербанксом и Дејвидом Грифитом 1919. је основала филмску компанију "Јунајтед артист корпорејшн". Филмови: "Добри мали ђаво", "Дјевојка од јуче", "Једна мала богата дјевојка", "Полијана", "Мали лорд Фонтелрој", "Гаучо", "Кокета".
1985. - На стадиону "Хејсел" у Бриселу у нередима пред финални меч европског Купа шампиона између италијанског првака "Јувентуса" и енглеског "Ливерпула" погунуло 39 и повријеђено више од 400 људи, углавном италијанских навијача.
1989. - Јапански суд одлучио да љекари у Јапану нису дужни да пацијентима обољелим од рака саопште истину.
1990. - За првог предсједника Руске Федерације изабран Борис Јељцин.
1991. - Фудбалери "Црвене звезде" побједом над "Олимпиком" из Марсеја освојили титулу побједника Купа европских шампиона и остварили највећи успјех у историји југословенског клупског фудбала.
1994. - У избјеглиштву у Чилеу умро бивши источноњемачки диктатор Ерих Хонекер, од 1976. до 1989. предсједник Њемачке Демократске Републике, кад је оборен с власти на таласу масовних антирежимских протеста. Као члана Комунистичке партије Њемачке нацисти су га ухапсили 1935. и у концентрационим логорима је био до 1945. У Политбиро владајуће Јединствене социјалистичке партије Њемачке /комунисти/ изабран је 1958, први секретар је постао 1971, а генерални секретар 1976. Изградио је 1961. Берлински зид, најјачи симбол хладног рата Истока и Запада.
1997. - Лоран Кабила преузео дужност предсједника Демократске Републике Конго /бивши Заир/, 12 дана пошто су његове снаге поразиле у седмомјесечном грађанском рату армију лојалну диктатору Мобутуу Сесе Секу.
2001. - Савјет НАТО у Будимпешти није прихватио план америчког предсједника Џорџа Буша за изградњу ракетног штита.
2003. - Амерички предсједник Џорџ Буш донио је наредбу о укидању "ванредног статуса", уведеног прије 11 година, на основу кога је омогућено увођење санкција бившој Југославији.
2006. У земљотресу од 6,3 степени Рихтерове скале на индонежанском острву Јава погинуло 5.115 особа.
2016. - Умро српски академик Светозар Кољевић. Био је књижевник, историчар књижевности, преводилац и предсједник Управног одбора "Задужбине Бранка Ћопића". Кољевић је рођен 9. септембра 1930. године у Бањалуци. Енглески језик и књижевност студирао је у Загребу и Београду, гдје је 1954. и дипломирао. Магистратуру из енглеске књижевности стекао је на Универзитету у Кембриџу 1957, под менторством прослављеног историчара књижевности Дејвида Дејчиза. Докторирао је на Филозофском факултету у Загребу 1959. Универзитетску каријеру отпочео је као асистент за енглеску књижевност на Филозофском факултету у Сарајеву, гдје је 1971. постао и редовни професор. Редовни члан САНУ постао је 1997. године, а од 2003. до 2015. обављао је функцију потпредсједника Огранка САНУ у Новом Саду.
