На данашњи дан, 29. новембар

29.11.2021. 08:07
0
ИЗВОР: СРНА

Данас је понедјељак, 29. новембар, 333. дан 2021. До краја године има 32 дана.

1314. - Умро француски краљ Филип Четврти - Лијепи, који је 1306. протјерао из Француске све Јевреје и конфисковао им имовину. У сукобу за превласт надјачао је папу Бонифација Осмог и пренио је папску столицу у Авињон. Ради учвршћења позиције у борби против ватиканске курије, 1302. је - први пут у историји Француске - сазвао Скупштину три сталежа, чиме је грађански сталеж почео да учествује у политичком животу земље.

1516. - Умро италијански сликар Ђовани Белини, један од твораца венецијанске школе. Био је учитељ Ђорђона и Тицијана.

1543. - Умро њемачки сликар Ханс Холбајн - Млађи, кога су објективност запажања, психолошка проницљивост и виртуозност цртежа уврстиле међу највеће свјетске портретисте. Посебно мјесто заузимају портрети из енглеског аристократског друштва, рађени кредом у краљевском дворцу у Виндзору, гдје је био дворски сликар краља Хенрија Осмог.

1780. - Умрла аустријска царица, чешка и мађарска краљица Марија Терезија, која је током владавине од 1740. до смрти проводила реформе у духу просвијећеног апсолутизма, али и германизацију и насилно покатоличавање. Србима у Поморишкој крајини је укинула привилегије, чиме је подстакла њихове сеобе у Русију од 1751. до 1753. Да би осигурала оспоравани пријесто, водила је рат за аустријско насљеђе од 1740. до 1748. у којем јој је 1745. пруски краљ Фридрих Други Велики преотео Шлезију.

1854. - Умро српски писац, државник, дипломата и војсковођа прота Матеја Ненадовић, предсједник Правитељствујушчег совјета - прве српске владе. Са стрицем Јаковом покренуо је Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији и командовао је дијелом устаничких снага 1806. у боју на Мишару, у којем су Турци потучени до ногу. Као први дипломата обновљене Србије у Петрограду је покушао да успостави дипломатске односе с Русијом и заинтересује руску владу за подршку и помоћ и играо је важну улогу у преговорима с Турцима. Послије Другог српског устанка постао је ваљевски кнез, али је пензионисан због несугласица с кнезом Милошем Обреновићем, а због сукоба с кнезом Михаилом Обреновићем 1840. је прогнан. Вратио се 1842. кад су Обреновићи пали с власти и постао државни савјетник. Његови "Мемоари", једно од најбољих мемоарских дјела српске књижевности, пуни су драгоцјених података о догађајима и људима у вријеме Првог српског устанка.

1864. - У Сенд Крику у америчкој држави Колорадо јединица пуковника Џона Чивингтона - у складу с прећутном политиком геноцида владе САД над Индијанцима - масакрирала најмање 400 Чејена и Арапахоса, који су се предали и била им је обећана заштита на мјесту гдје су се улогорили.

1890. - Отворено засједање првог јапанског парламента.

1895. - Рођен амерички филмски режисер и кореограф Вилијам Беркли Инос, познат као Базби Беркли, који је утемељио принципе мјузикла као филмског жанра. Користио је вожњу камере на нов начин и служио се монтажом као базичним елементом ритмичке структуре. Филмови: "Копачи злата 1933", "Холивудски хотел", "Врт на мјесечини", "Комета над Бродвејом", "Бебе у војсци", "Оснујмо оркестар", "Бебе на Бродвеју", "42. улица", "Римски скандали".

1902. - Рођен италијански писац Карло Леви, аутор романа "Христос се зауставио у Еболију", у којем је описао тежак живот италијанских сељака под фашистима. У вријеме фашистичке владавине био је интерниран у јужну Италију.

1918. - Краљ Црне Горе Никола Први Петровић свргнут с пријестола и његова краљевина се ујединила са Србијом.

1922. - Рођен српски писац Душан Радовић, јединствена медијска личност српске културе и врстан дјечји писац. Радио је у листовима "Змај", "Пионир", "Кекец" и "Полетарац" и био уредник дјечјих редакција Радија и Телевизије Београд. У широј јавности је посебно упамћен по радио-емисији Студија Б "Београде, добро јутро", којом је од 1976. до смрти 1984. будио Београђане обиљем сатиричних доскочица, духовитих коментара и љупког хумора, обиљежених аутентичном мудрошћу, при чему је прекинуо с лажном дидактиком и дјецу је увијек третирао као озбиљну и зрелу публику. Кратким духовитим репликама је с пуно пажње, такта и љубави откривао врлине и слабости суграђана. Дјела: збирке пјесама "Поштована децо", "Смешне речи", "Вукова азбука", "Причам ти причу", "Понедељак", "Уторак", "Среда, "Четвртак", драмска дјела "Капетан Џон Пиплфокс", "Тужибаба", "Че" /с Матијом Бећковићем/, афоризми "Београде, добро јутро", ТВ серија "На слово, на слово".

1924. - Умро италијански композитор Ђакомо Пучини, чије се опере одликују јаким емоцијама, патетичношћу и сентименталношћу. Дјела: опере "Боеми", "Тоска", "Мадам Батерфлај", "Турандот", "Манон Леско", "Дјевојка са Запада", "Ђани Скики".

1932. - Рођен француски државник Жак Рене Ширак, премијер од 1974. до 1976. и поново од 1986, предсједник Француске од 1995.

1941. - На брду Кадињача код Ужица у Другом свјетском рату изгинуо Раднички батаљон штитећи главнину партизанских снага. Њемачке јединице су, уз подршку авијације, прешле Кадињачу тек послије погибије 180 партизана с командантом Душаном Јерковићем. Био је то крај Ужичке Републике, основане крајем септембра 1941, прве слободне територије у окупираној Европи.

1943. - У Јајцу у Другом свјетском рату Друго засједање Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије конституисало АВНОЈ као врховно законодавно и извршно представничко тијело народа Југославије и установило Национални комитет ослобођења Југославије. Одлучено је и да се Југославија изгради на демократском, федеративном принципу као заједница равноправних народа, а краљевској влади у избјеглиштву је забрањен повратак у земљу.

1945. - У Југославији укинута монархија и сва права краља Петра Другог Карађорђевића. Уставотворна скупштина је усвојила декларацију о проглашењу републике, према којој је Југославија "савезна држава републиканског облика, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану у Југославији".

1947. - Генерална скупштина УН изгласала подјелу Палестине на јеврејски и палестински дио, с Јерусалимом под контролом свјетске организације, што је 1948. омогућило стварање државе Израел.

1973. - У пожару у робној кући у јапанском граду Кумамото погинуло више од сто људи.

1981. - Умрла америчка филмска глумица Натали Вуд, која је постала филмска звијезда као дијете /"Чудо на 34. улици"/. Остали филмови: "Бунтовник без разлога", "Сјај у трави", "Трагачи", "Прича са западне стране".

1987. - Јужнокорејски авион са 115 путника и чланова посаде срушио се изнад Бурме. У Бахреину је потом ухапшена једна жена која је признала да је сјевернокорејски агент и да је поставила експлозив у авион према налогу њене владе да би биле онемогућене Олимпијске игре у Сеулу 1988.

1990. - Савјет безбједности УН усвојио резолуцију о употреби свих мјера ради избацивања Ирака из Кувајта уколико се ирачке трупе не повуку до 15. јануара 1991.

1993. - На иницијативу Европске уније /ЕУ/ у Женеви поново отпочели мировни преговори о претходној Југославији. Четвородневној конференцији су, уз 12 шефова дипломатије земаља ЕУ, присуствовали предсједници - Србије, Црне Горе и Хрватске и представници зараћених страна у бившој БиХ.

2001. - Представници БиХ, СРЈ, Словеније и Хрватске потписали у Сарајеву писмо намјере о давању међународног статуса ријеци Сави.

2001. - Умро британски рок пјевач и композитор Џорџ Харисон, бивши члан "Битлса", рок групе која је обиљежила шездесете године 20. вијека.

2003. - Народна скупштина Републике Српске прогласила осам амандмана на Устав Српске, који се тичу одбране и војске, а којима се, између осталог, надлежност командовања Војском са предсједника Републике Српске преноси на Предсједништво БиХ.

2008. Умро дански архитекта Јорн Утзон, познат као творац Сиднејске опере, која је 2007. уврштена у свјетску баштину Унеска.

2009. - Више од 59 одсто Швајцараца на референдуму гласало за забрану изградње минарета на тлу Швајцарске.

2017. - Хашки трибунал правоснажно потврдио вишегодишње затворске казне шесторици функционера некадашње Херцег-Босне. Јадранко Прлић је осуђен на 25 година, Бруно Стојић и Миливој Петковић на 20, као и Слободан Праљак, који је након изрицања пресуде попио отров, те је потом преминуо у болници у Хагу, Валентин Ћорић је добио 16, а Берислав Пушић 10 година затвора.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 21. јануар На данашњи дан, 21. јануар
На данашњи дан, 20. јануар На данашњи дан, 20. јануар
На данашњи дан, 19. јануар На данашњи дан, 19. јануар
Најчитаније
  • Саобраћајна незгода у Источном Сарајеву
    7h 22m
    0
  • Кажњени због нарушавања јавног реда и мира на Брусу (ФОТО)
    9h 39m
    7
  • Ица Лавица поново отпутовала у Турску
    10h 5m
    0
  • Шеранић: Погоршана ситуација, велики број заражених без симптома
    17h 14m
    1
  • У Палама обијена викендица
    14h 59m
    0