Данас је недјеља, 29. септембар, 272. дан 2019. До краја године има 93 дана.
106. године п. н. е. - Рођен римски војсковођа и државник Гнеј Помпеј Велики, освајач Јерусалима 61. године прије нове ере. Учествовао је у гушењу устанка римских робова који је од 71. до 69. п. н. е. предводио Спартак, а глас великог војсковође стекао је 66. године п. н. е. побједом над понтским краљем Митридатом Шестим Еупатором, чиме је учврстио римску власт у Малој Азији. Са Гајем Јулијем Цезаром и Марком Лицинијем Красом 60. године п. н. е. створио је Први тријумвират, на шта је био принуђен, јер га је Сенат спријечио да успостави личну диктатуру. У борби за примат касније се удружио са Сенатом, који га је 52. године п. н. е. изабрао за јединог конзула, али је власт изгубио поразом од Цезара 48. године п. н. е. у бици код Фарсале, послије које се склонио у Египат, гдје је убијен.
1399. - Краљ Ричард Други као први енглески монарх принуђен да абдицира, јер му је пријесто преотео брат од стрица Хенри Болингброк, који је постао краљ Хенри Четврти.
1518. - Рођен италијански сликар Јакопо Робусти Тинторето, један од највећих мајстора 16. вијека. Радио је огромне композиције, али с осјећањем и за најмање појединости. Снажно је утицао на европске сликаре, посебно на импресионисте. Радио је у родној Венецији, у којој су остала главна дјела "Рај" у Дуждевој палати, "Тајна вечера" у цркви Сан Ђорђо Мађоре, "Распеће" у Скуоли ди Сан Роко.
1758. - Рођен енглески адмирал Хорејшо Нелсон, који је унио радикалне новине у вођењу борби на мору и однио кључне побједе над француском флотом. Учествовао је у 140 битака и 40 пута је рањаван. Изгубио је око у бици код Калвија 1794, а десну руку у бици код Тенерифa 1797. Код Трафалгара је 1805. уништио француску флоту, али је смртно рањен.
1839. - Рођен српски археолог и историчар умјетности Михаило Валтровић, први професор археологије на Великој школи у Београду, управник Народног музеја, оснивач Српског археолошког друштва, члан Српске краљевске академије. Покренуо је часопис "Старинар" и међу првима истраживао српску средњовјековну архитектуру и умјетничко-занатлијске предмете из Средњег вијека. Дјела: "Грађа за историју уметности у Србији", "Поглед на стару српску црквену архитектуру".
1851. - Рођен српски новинар и публициста Мита Ценић, најистакнутија личност радничког покрета у Србији од 1875. до смрти 1888. Студирао је медицину у Француској, одакле је протјеран под оптужбом да припрема атентат на кнеза Милана Обреновића који је тада боравио у Паризу. У Србији је потом оптужен да спрема преврат и осуђен на осам година робије. По изласку из затвора покренуо је лист "Радник", затим "Борбу", "Истину" и политичко-књижевну ревију "Час".
1867. - Отварајући Михољску скупштину у Крагујевцу, српски кнез Михаило Обреновић је рекао: "Једина моја и народна велика жеља испуњена је: јер су гарнизони турске војске исељени из Србије, градови на ријекама Сави и Дунаву у нашим су рукама, слобода и унутрашња независност Србије постале су истина".
1901. - Рођен италијански нуклеарни физичар Енрико Ферми, који је први бомбардовао уран неутронима, добитник Нобелове награде за физику 1938. Засновао је теорију кретања неутрона, а у Другом свјетском рату је у САД, гдје је 1938. емигрирао из фашистичке Италије, на чикашком универзитету руководио градњом првог нуклеарног реактора. Његовим именом названо је више појмова у нуклеарној физици: "Фермијево правило селекције", "Фермијев модел гаса", "Фермијева 'старост' неутрона", "ферми" као јединица за дужину.
1903. - Рођена америчка филмска глумица ирског поријекла Грир Гарсон, најпознатија по улогама интелигентних жена високих моралних принципа, која је добила награду "Оскар" за филм "Госпођа Минивер", снимљен 1942. Остварила је запажену каријеру и у раној епохи телевизије. Остали филмови: "Збогом, мистер Чипс", "Понос и предрасуда", "Мадам Кири", "Јулије Цезар", "Излазак сунца у Кампобелу".
1904. - Рођен руски писац Николај Алексејевич Островски, творац совјетског револуционарно-васпитног романа. Дјела: романи "Како се калио челик", "Рођени у олуји".
1905. - Рођен српски писац Владан Десница. Писао је сугестивно о наравима људи завичајне Далмације. Права и филозофију је студирао у Загребу и Паризу и до Другог свјетског рата био је адвокат. Директни је потомак легендарног српског ускока Стојана Јанковића. Дјела: романи "Зимско љетовање", "Прољећа Ивана Галеба", збирке новела "Олупине на сунцу", "Прољеће у Бадровцу", "Ту одмах покрај нас", збирка стихова "Слијепац на жалу".
1911. - Италија објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију с намјером да се докопа сјеверне Африке. Њен експедициони корпус је потукао Турке, али је потом водио тежак рат против Арапа све до слома фашистичке Италије 1943. у Другом свјетском рату.
1913. - Са брода којим је путовао из Антверпена у Лондон нестао њемачки инжењер Рудолф Дизел, који је 1893. конструисао први мотор са унутрашњим сагоријевањем на принципу самопаљења.
1923. - На основу мандата Друштва народа Велика Британија почела да влада Палестином.
1930. - Умро руски сликар Иља Јефимович Рјепин, зачетник руског колоризма и сјајан портретиста. Његов реализам прожет је осјећањем за руску земљу и човјека, а колорит је свјеж и сочан и подсјећа на богатство боја у народној умјетности. Радио је и жанр слике из живота сељака, а посебно је значајан по композицијама.
1938. - У Минхену Велика Британија, Француска, Италија и Њемачка потписале споразум којим су западни савезници изручили Њемачкој област Судета, жртвујући независност Чехословачке.
1940. - Румунија у Другом свјетском рату иступила из Балканског пакта, који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила са Југославијом, Турском и Грчком.
1941. - У Москви у Другом свјетском рату почела конференција СССР, САД и Велике Британије, на којој су Вашингтон и Лондон условили помоћ слањем британских дивизија на источни фронт и стварањем ваздухопловне базе САД у Сибиру, што је Москва одбила. Ипак је склопљен Повјерљиви протокол, којим су се САД и Велика Британија обавезале да наредних девет мјесеци шаљу оружје и опрему Црвеној армији.
1941. - У Баби Јару код Кијева Нијемци су у Другом свјетском рату окончали масакр над Јеврејима, током којег су за два дана убили 33.771 цивила, укључујући жене и дјецу.
1957. - У Западном Пакистану погинуло скоро 300 људи кад је експресни воз у пуној брзини ударио у композицију цистерни с нафтом.
1970. - Потпредсједник Египта Анвар ел Садат преузео дужност шефа државе дан послије смрти Гамала Абдела Насера.
1972. - Јапан и Кина окончали ратно стање и нормализовали односе.
1979. - Предсједник Екваторијалне Гвинеје Франсиско Масијас Нгуема збачен с власти у августу 1979, стријељан је под оптужбом да је крив за "геноцид, издају, проневјеру и систематско кршење људских права".
1988. - Мировне снаге УН добиле Нобелову награду за мир.
1990. - У сусрету на највишем нивоу, први пут након Вијетнамског рата, састали се државни секретар САД Џејмс Бејкер и шеф вијетнамске дипломатије Нгујен Ко Так, што је убрзало нормализацију односа бивших непријатеља.
1991. - Погинуо мајор Милан Тепић који је у ваздух дигао касарну ЈНА у Бјеловару, не желећи да хрватским паравојним формацијама преда складиште са оружјем. Живот је са мајором Тепићем изгубило и седам његових војника. Због овог чина мајор Tепић је постухмно одликован Орденом народног хероја Југославије и проглашен за народног хероја. Његово име данас носе улице у градовима широм Србије и Републике Српске, а у његову част Војска Републике Српске је установила посебан Орден за заслуге у рату.
1994. - НАТО појачао ваздушне нападе на Републику Српску.
2001. - Савјет безбједности УН усвојио широку антитерористичку резолуцију која захтијева од свих земаља да замрзну финансије осумњичених за тероризам и сломе групе које им помажу.
2003. - Министри иностраних послова ЕУ затражили су да се Ираку врати суверенитет, не постављајући за то временски рок.
