Данас је субота, 3. август, 215. дан 2019. До краја године има 150 дана.
216. п. н. е. – Картагински војсковођа Ханибал у Другом пунском рату код Кане у југоисточној Италији нанио најтежи пораз Римљанима у историји Римског царства. Његова бројчано слабија армија до ногу је потукла римске легије, убивши скоро 50.000 римских војника. У Риму је завладала паника пошто је постало јасно да више не постоји војска која би могла да брани град и тада је настала позната изрека – Ханибал је пред вратима. Римска држава тада је спасена само захваљујући мудрости њеног вођства.
1347. – Енглески краљ Едвард Трећи у Стогодишњем рату заузео француски град Кале.
1460. – Шкотског краља Џејмса Другог, кога су савременици називали “Џејмс гњевног лица”, убили су Енглези током опсаде замка Роксбург.
1492. – Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофор Колумбо на броду “Санта Марија” испловио из шпанске луке Палос де ла Фронтера на прво путовање, на којем је открио Америку, односно морски пут са западне стране до Индије, како је сам вјеровао.
1778. – У Милану, послије двије године градње, према пројекту италијанског архитекте Ђузепеа Пјермаринија, отворена “Миланска скала”, једна од најзначајнијих оперских кућа у свијету.
1830. – Турски султан Мехмед Други, послије вишемјесечних преговора, хатишерифом признао аутономију Србије, чиме су успостављени основи српске независне управе. Повластице Србији су разрађене у 20 тачака, укључујући признање њене потпуне унутрашње аутономије и потврђивање титуле кнеза Милошу Обреновићу, с насљедним правом династије Обреновић.
1858. – Енглески истраживач Џон Спик открио језеро Викторија, извориште ријеке Нил.
1872. – Рођен норвешки краљ Хакон Седми, монарх од 1905. до смрти 1957. Одбијањем да абдицира снажно је утицао на поданике да организују покрет отпора њемачкој окупацији Норвешке у Другом свјетском рату.
1881. – Британске трупе окупирале египатски град Суец, што је Великој Британији омогућило да 1883. постане власник читаве зоне Суецког канала.
1884. – Завршен жељезнички мост у Београду на ријеци Сави. Захваљујући томе наредног мјесеца пуштена у саобраћај пруга Земун – Београд. Мост је разаран у оба свјетска рата и потом оба пута обнављан.
1903. – Рођен државник Туниса Хабиб Бен Али Бургиба, вођа борбе за независност и први предсједник Туниса од 1957. Проглашен је 1975. доживотним предсједником, али је 1987. збачен са власти у државном удару без проливања крви.
1904. – На планини Волујица изнад Бара прорадила прва радио-телеграфска станица на Балкану, која је служила као веза Црне Горе с Италијом. У Првом свјетском рату станицу је паљбом из топова разорила аустроугарска морнарица.
1914. – Њемачка у Првом свјетском рату објавила рат Француској. Истог дана Белгија је одбацила захтјев Њемачке да њене трупе уђу у ту земљу, а Велика Британија је упозорила Њемачку да би инвазија на Белгију значила општи рат у Европи.
1924. – Умро енглески писац пољског поријекла Џозеф Конрад, чија се дјела одликују ироничним песимизмом, горчином, иронијом, фатализмом, етичким идеализмом и богатом пјесничком симболиком. Као припадник британске трговачке морнарице, 20 година је пловио морима и доста је описивао живот помораца и борбу човјека и мора. Дјела: романи “Лорд Џим”, “Тајфун”, “Ностромо”, “Тајни агент”, “Под западним очима”, “Побједа”, успомене “Огледало мора”.
1936. – Амерички атлетичар афричког поријекла Џеси Овенс скоком удаљ 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље на Олимијским играма у Берлину. Потом је побиједио и на 100 и 200 метара и у штафети 4 пута 100 метара, чиме је напросто избезумио вођу Трећег рајха Адолфа Хитлера.
1940. – Литванија формално постала дио СССР под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република.
1945. – Свим етничким Нијемцима и Мађарима у Чехословачкој одузето држављанство.
1954. – Умрла Сидонија Габријела Колет, једна од најутицајнијих француских списатељица 20. вијека. У романима је мајсторски сликала женске ликове и позоришну средину и са много љубави писала о природи и животињама. Дјела: “Клодина у школи”, “Клодина у Паризу”, “Скитница”, “Седам животињских ђалога”, “Сидо”.
1958. – Америчка атомска подморница “Наутилус”, под командом Вилијама Андерсона прва прошла испод леденог покривача Сјеверног пола.
1975. – У Београд допутовао предсједник САД Џералд Форд у дводневну званичну посјету Југославији, истакавши том приликом да политика несврставања Југославије активно доприноси већем разумијевању међу народима.
1977. – Умро кипарски архиеписког Макариос Трећи, вођа покрета за независност Кипра од Велике Британије и први предсједник те медитеранске земље од 1960. године до смрти. Био је и један од истакнутих лидера покрета несврстаних земаља.
1989. – Али Акбар Хашеми Рафсанџани преузео дужност предсједника Ирана.
1992. – У Јованици код Горњег Милановца откривено богато арехолошко налазиште из раног палеолита. Нађени предмети припадају тзв. ашелској култури у периоду између 700.000 и 160.000 година прије нове ере. Налазиште је открила екипа Института за истраживања словенске цивилизациује у Београду на челу са професором Радивојем Пешићем.
1993. – Панама покренула истрагу о шверцу оружја Хрватима и муслиманима у бившој БиХ, у који је био умијешан и панамски конзулат у Барселони.
1993. – Утврђен идентитет девет српских цивила које су муслимани претходног дана убили у селима Жеравице и Рјечице, између Хан Пијеска и Власенице. Цивили су прво заклани, а потом спаљени.
1993. – Хрватска делегација на преговорима у Женеви Алији Изетбеговићу ускратила право да као предсједник нелегалног Предсједништва Републике БиХ говори у име Хрвата.
1993. – Предсједник Хрватске Фрањо Туђман верификовао одлуку Сабора о укидању динара и увођењу куне као основне новчане јединице.
2004. – У Њујорку поново за посјетиоце отворен Кип слободе, који је због безбједносних разлога био затворен још од терористичког напада на Њујорк, 11. септембра 2001. године.
2007. – Приказани видео-снимци ратних злочина које су припадници муслиманских и хрватских снага починили над заробљеним српским цивилима и војницима Српске војске Крајине на подручју Баније и Цазинске крајине.
2008. – Најмање 145 људи изгубило живот у стампеду хиљада ходочасника у храму на сјеверу Индије.
2008. – Умро руски писац, нобеловац и један од најпознатијих совјетских дисидената Александар Солжењицин. Због критика Стаљина и његовог режима у својим дјелима у којима је писао о затворима за совјетске грађане, гулазима, у бившем Совјетском Савезу, 1974. му је одузето држављанство, након чега је протјеран из земље. У Русију се вратио двадесет година касније, послије распада СССР. Најпознатија дјела: “Архипелаг ГУЛАГ”, “Први круг”, “Један дану у животу Ивана Денисовича”, “Одјељење за рак”, “Црвени точак” и “200 година заједно”.
